Home / U FOKUSU / „PROCURELA“ DOKUMENTA- Rusija pravi oružje koje može razoriti sve pomorske baze američke Istočne obale, kao i udarne grupe avijacije SAD!

„PROCURELA“ DOKUMENTA- Rusija pravi oružje koje može razoriti sve pomorske baze američke Istočne obale, kao i udarne grupe avijacije SAD!

„Status-6“ je u stanju da uništi i udarne grupe avijacije SADTokom ispitivanja „Raskrsnica“ iz 1946. godine, Ratna mornarica SAD je zbog podvodne eksplozije kapaciteta 23kt radioaktivnom kontaminacijom potpuno uništila novi nosač aviona „Independens“ porinut u vodu 1942. godine.
nuklearni-torpedo-rusija-vojska-projekatNakon četiri godine neuspešnih pokušaja dekontaminacije, on je potopljen. A bojeva glava „Status 6“ sadrži nekoliko puta veće radioaktivne komponente kobalt

Tom podvodnom dronu kao izvor energije za motore koristi se malogabaritni nuklearni reaktor sa tečnometalnim hlađenjem.

Razvijajući njegove kapacitete do 8MVt omogućava se dronu da razvije maksimalnu brzinu od 100km/h do 185km/h.

Pri čemu mu je domet – kao i kod interkontinentalnih balističkih raketa – do 10 hiljada km

Pretpostavlja se da pri krstarećoj brzini do 55km/h „Status-6“ ne može biti otkriven na udaljenosti većoj od 2,3km.

U slučaju detekcije, pri takvoj maksimalnoj brzini, on lako može umaći bilo kojem neprijateljskom torpedu.

Pri čemu će izbor brzinskog režima i manevrisanja dron vršiti samostalno.

Šanse neprijatelja za uništenje „Statusa“ su minimalne

Procenjujući mogućnosti sistema „Status-6“, treba imati u vidu da to nije samo veoma „mišićav“ torpedo, već i robot, koji ima dobar „mozak“.

Kao oružje odvraćanja, torpedo može doći do tačke odredišta i zaleći na dno, čekajući signal da ponese bojevu glavu. Signal, naravno, može stići preko dugotalasnih kanala, s obzirom da dugi talasi prodiru kroz vodu.

U ovom slučaju, imaćemo oružje odvraćanja sa apsolutnom garancijom delovanja

Piše: Vladimir TUČKOV

GODIŠNjI izveštaj severodvinske filijale Konstruktorskog biroa „Rubin“ – KB „Rubin-Sever“ – sadrži veoma interesantne informacije, koje podsećaju na događaje iz novembra prošle godine, koji su izazvali žestoku debatu ne samo u Rusiji.

Tada se, podsećam, ispostavilo da Rusija razvija jedinstveno oružje.

Oružje koje je u stanju da garantovano napravi ogromnu rupu u masovnoj odbrani severnoameričkog kontinenta.

To jest, to nije samo asimetrični odgovor na prevarantsku izgradnju EvroPRO, već potez kojim se „ostavljaju na talonu“ i protivraketna odbrana, i NATO bataljoni u Poljskoj i baltičkim zemljama, i ostale „neprijateljske“ akcije usmerene protiv Rusije.

Prema ovom izveštaju, u Severodvinsku se radi na razvoju projekta broj 09853.

Suština tog projekta i dalje je tajna. Međutim, sudeći po serijskom broju projekta, koji ide odmah iza broja projekata dve nuklearne podmornice za posebne namene (PLA SN) 09851 „Habarovsk“ i 09852 „Belgorod“, možemo pretpostaviti da se radi na kreiranju slične nuklearne podmornice.

„Belgorod“ i „Habarovsk“ grade se u „Sevmašu“ u uslovima stroge tajnosti. Očekuje se da „Belgorod“ bude porinut sledeće godine, a „Habarovsk“ – 2018. godine.

Na osnovu prikupljenih informacija, možemo pretpostaviti da se u Rusiji radi podmornici nove, pete generacije (ruske najnovije višenamenske nuklearne podmornice tipa „Jasenj“ i „Borej“, kao i njihovi američki pandani „Sivulf“ i „Virdžinija“ su podmornice četvrte generacije).

„Belgorod“ je istraživačka podmornica veoma širokih funkcija. Ali, postoje osnove da se pretpostavi da će na njoj biti instalirano fundamentalno novo oružje. A zatim će se, najverovatnije, ono naći i na „Habarovsku“, i na novoj podmornici projekat 09853 koja je tek „isplivala“ u javnost.

Ali, pre nego što budemo govorili o novom plovilu, vratimo se na senzaciju koja se desila prošlog novembra.

Tada su, u vreme savetovanja u Sočiju po pitanju razvoja „odbrane“, koje je vodio predsednik Vladimir Putin, dva federalna TV kanala, greškom prikazala slajd sa naznakom „Strogo poverljivo“.

Slajd je sadržao koncept i rokove realizacije udarnog multifunkcionalnog sistema „Status-6“. „Snimljen“ je i razvojni pogon – KB „Rubin“ i namena sistema.

A ona je: „uništavanje značajnih objekata neprijateljske privrede u priobalnim regionima i nanošenje garantovano neprihvatljive štete na teritoriji neprijateljske države stvaranjem zone radioaktivne kontaminacije, koja će u datim zonama onemogućiti bilo kakve vojne, ekonomsko-privredne ili druge aktivnosti za dugo vremena“.

Pri dešifrovanju ovog dokumenta iz Ministarstva odbrane, koji se pojavio na TV ekranima, utvrđeno je da će nosači novog oružja biti upravo podmornice „Belgorod“ i „Habarovsk“, uprkos činjenici da su one zasad dodeljene Generalnoj direkciji za dubinska istraživanja (GUGI) Ministarstva odbrane.

5004foto: pixabay

GUGI nema nikakve veze sa strateškim naoružanjem, a ovde se govori o superoružju.

O tome da će u stvari obe perspektivne podmornice preći u sastav drugih struktura Ratne flote RF, svedoči masa posrednih dokaza. Na primer, na predstavljanju „Habarovska“„ nije prisustvovao nijedan predstavnik GUGI.

O tajnoj nameni projekata 09851 i 09852 govorilo se još u leto 2015. godine, kada je komandant Ratne flote RF na forumu „Armija-2015“ izjavio da se u Rusiji već grade podmornice pete generacije.

Potraga za najpogodnijim za ovu ulogu dovela je do „Belgoroda“ i „Habarovska“. A slajd MO, „slučajno“ objavljen na televizijskim ekranima, potvrdio je ove pretpostavke.

Razume se, nikakve slučajnosti i propusta nije bilo u ovom „curenju informacija“. Sve je osmišljeno i odrađeno „za javnost“. Pre svega, čini se, za onu u Vašingtonu. Ovo je signal da Rusija stvara novu vrstu oružja odvraćanja, potpuno tajnog, čija je neutralizacija krajnje malo verovatna.

Naravno, „vitezovi ogrtača i bodeža“ u Lengliju u to vreme su već imali okvirnu predstavu o tome da Rusija aktivno razvija „nešto veoma ozbiljno“. Međutim, smatrali su da je to reanimacija projekta torpeda T-15 koji bi trebalo da do obala SAD dostavi 100-megatonsku nuklearnu bojevu glavu.

T-15 je počeo da se gradi u ranim 60-im godinama. Međutim, zbog nedostatka kompaktnog nuklearnog reaktora, koji bi omogućio kretanje nekoliko stotina kilometara, projekat je zatvoren.

Elektromotori na baterije omogućavaju dostavljanje 40-tonske grdosije dužine 24 metara, na najviše 30 kilometara udaljenosti. Samim tim, podmornica koja bi nosila takav torpedo morala bi da uđe u zonu masovne protivpodmorničke odbrane neprijatelja. Da, i aktiviranje 100-megatonske bombe na malom rastojanju od podmornice stvorilo bi ogroman problem.

Nakon pola veka problem kompaktnog nuklearnog reaktora za pogon ultradugog torpeda je rešen. Međutim, za to vreme značajan progres je napravljen ne samo u nuklearnoj energiji, već i u sistemima upravljanja, elektronskim komponentama i materijalima, kao i u ostalim sastavnim elementima torpeda. Takođe: i u strategiji i taktici Ratne flote.

Prema tome, „Status-6“ je potpuno novi razvoj, koji ima veze sa T-15 samo po rekordnom dometu i snazi eksplozivnog punjenja.

Najznačajnija razlika u odnosu na nerealizovani projekat „car-torpeda“ je to što to oružje nije torpedo, već podvodni robot, koji raspolaže kompjuterskom inteligencijom i sposobnošću da deluje samostalno na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara od nosača. To jest, od podmornice koja ga lansira.

Odmah da se ogradimo: svi tehnički parametri, koje ćemo navesti, baziraju se, naravno, ne na super tajnim dokumentima KB „Rubin“. Oni su rezultat analiziranja slajda Ministarstva odbrane, analize stručnjaka, kako iz zemlje tako i iz inostranstva, koji su uzimali u obzir tehničke i tehnološke mogućnosti ruske odbrambene industrije.

Kao i analize javnih dokumenata i naloga za izgradnju podmornica, dubokovodnih aparata i njihovih sastavnih delova.

Čak i nepotpuni podaci koji zaslužuju poverenje daju impresivnu sliku o mogućnostima kojima raspolaže bespilotni podvodni aparat (NPA), poznat kao okeanski multifunkcionalni sistem „Status-6“. Pre svega, po snazi nuklearne bojeve glave.

Ovde se pretpostavlja širok dijapazon – od 10Mt do 100Mt. Vrlo je jednostavno napuniti NPA prečnika od 1,6 metara i dužine od 24m eksplozivom.

5004Međutim, sve se svodi na to da će bojeva glava imati kobaltni deo koji bi trebalo da dovede do maksimalne radioaktivne kontaminacije ogromnih teritorija.

Trident sistem

Procenjuje se da će pri brzini vetra od 26km/h dugotrajnom zagađenju biti podvrgnut pravougaoni deo obale razmera 1700×300km. Samim tim, oružje za odvraćanje mora biti, blago rečeno, žestoko.

Ono garantuje njegovo korišćenje, ako nešto slično „stigne“ sa druge strane. „Status-6“ je u stanju da uništi baze američke Ratne mornarice. Ili udarne grupe avijacije Sjedinjenih Američkih Država.

Tokom ispitivanja „Raskrsnica“ iz 1946. Godine, Ratna mornarica SAD je zbog podvodne eksplozije kapaciteta 23kt radioaktivnom kontaminacijom izgubila potpuno novi nosač aviona „Independens“ porinut u vodu 1942. godine. Nakon četiri godine neuspešnih pokušaja dekontaminacije, on je potopljen.

A bojeva glava „Status 6“ sadrži nekoliko puta veće radioaktivne komponente kobalta.

U NPA ili podvodnom dronu kao izvor energije za vodene motore koristi se malogabaritni nuklearni reaktor sa tečnometalnim hlađenjem. Razvijajući njegove kapacitete do 8MVt omogućava se dronu da razvije maksimalnu brzinu od 100km/h do 185km/h. Pri čemu mu je domet, kao i kod interkontinentalnih balističkih raketa – do 10 hiljada km.

Čini se da je fantastična podvodna brzina danas veoma realna. Krajem 70-tih godina torpeda „Škval“ dostizala su brzinu od 375km/h. Istina, „Škval“ ima mlazni motor.

Reaktor sa tečnometalnim hlađenjem ima dve značajne prednosti u odnosu na tradicionalne vodopotisne aparate.

Prvo, on stvara minimalnu buku pri visokom broju obrtaja. Drugo, ima nisku jediničnu cenu po kilovatu snage.

Procenjuje se da reaktor za „Status-6“ može koštati oko 12 miliona dolara. U analizi izdržljivosti trupa „Statusa-6“, utvrđeno je da ima radnu dubinu od oko 1000 metara.

Što se tiče sonarne vidljivosti drona za hidroakustične protivpodmorničke sisteme SADSOSSUS, novi uređaj je mnogo tiši od najtiše podmornice na svetu „Varšavljanka“.

Pretpostavlja se da pri krstarećoj brzini do 55km/h „Status-6“ ne može biti otkriven na udaljenosti većoj od 2,3km. U slučaju detekcije, pri maksimalnoj brzini, on lako može umaći bilo kojem neprijateljskom torpedu. Pri čemu će izbor brzinskog režima i manevrisanja dron vršiti samostalno.

Šanse neprijatelja za uništenje „Statusa“ su minimalne.

Najbrži torpedo SAD Mark 54 ima brzinu od 74km/h. Osim toga, on nije u stanju da zaroni na dubinu od 1000 metara, na kojoj će se kretati „Status-6“. A dubinska evrotorpeda MU90 Hard Kill, ispaljena ka cilju, pri maksimalnoj brzini od 90km/h imaju domet samo 10km.

Procenjujući mogućnosti sistema „Status-6“, treba imati u vidu da to nije samo veoma „mišićav“ torpedo, već i robot, koji ima dobar „mozak“. Kao oružje odvraćanja, torpedo može doći do tačke odredišta i zaleći na dno, čekajući signal da ponese bojevu glavu.

Signal, naravno, može stići preko dugotalasnih kanala, s obzirom da dugi talasi prodiru kroz vodu. U ovom slučaju, imaćemo oružje odvraćanja sa apsolutnom garancijom delovanja.

Međutim, apsolutno je jasno da je „curenje informacija“ u novembru prošle godine bilo strogo dozirano. Njegov obim i sadržaj su imali za cilj da u Vašingtonu shvate da se prema Rusiji treba odnositi sa pozicije razuma, a ne sa pozicije emocija i ambicija.

Raspon zadataka podvodnog robota može (i treba da bude) malo širi. Među njima mogu biti, na primer, obaveštajne funkcije sa povratkom drona na matičnu podmornicu pete generacije.

Izveštaj KB „Rubin-Sever“ je pokazao, da će nosači sistema „Status-6“ u doglednoj budućnosti biti ne dve, već tri strateške podmornice pete generacije.

(Fakti)

Check Also

POTEZ POSLE KOG ZA SEVERNU KOREJU NEMA POVRATKA, A AMERIKA BAŠ TO SPREMA: „Ako učinite taj korak, smatraćemo to objavom rata!“

Severna Koreja saopštila je danas da će bilo kakvu pomorsku blokadu smatrati činom rata, javlja …