Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Sovjetski i ruski generali smatrali su da ih sa severa štiti priroda, hladnoća i debele sante leda, pa su Rusi još početkom devedesetih povukli svoju vojsku iz tog regiona.
Međutim, zbog geopolitičkog i geostrateškog značaja Arktika, predsednik Rusije Vladimir Putin je po dolasku na vlast naredio povratak na Severni pol.
U poslednjih desetak godina Rusija je u tom regionu intenzivno gradila vojnu infrastrukture, a država je u te svrhe „debelo“ odrešila kesu.
Jedan od prioriteta ruskih Oružanih snaga u narednom periodu je razvoj vojne infrastrukture na Arktiku i na zapadnim granicama Rusije, pišu ruski mediji. Rusi su na Arktiku u poslednjih pet godina izgradili 425 vojnih objekata, ukupne površine 700 hiljada kvadratnih metara.
Aktivno se obnavljaju sovjetske vojne baze i grade nove, grade se i rekonstruišu aerodromi i luke, podižu se nova postrojenja i vojni gradovi, razvija se transportna infrastruktura, razmešta se novo arktičko oružje i tehnika.
Za ratovanje na vrlo niskim temperaturama potrebna je tehnika koja se ne zamrzava, pa je Rusija proizvela specijalno oružje i tehniku za ekstremne uslove, kao i uniforme za temperature od minus 60 stepeni Celzijusa.
Rusija je danas jedina zemlja na svetu koja ima vojne baze na Arktiku. „Arktički trolist“ je najsevernija ruska baza protivvazdušne odbrane, a nazivaju je „Putinovim čudom“.
Takođe, Rusija jedina ima nuklearnu flotu ledolomaca. Moskva ima oko 40 ledolomaca, od čega šest na nuklearni pogon.
S druge strane, analitičari objašnjavaju da Rusija povećava svoje vojno prisustvo na Arktiku iz tri razloga. Prvo, zemlja dobija mogućnost da kontroliše Severni morski put, kao važnu transportnu arteriju.
Drugo, Rusija na taj način štiti svoja bogatstva u vodama Severnog ledenog okeana, pre svega naftu i gas, ali i druga prirodna bogatstva. I treći glavni zadatak je zaštita ruskih severnih granica. Od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji.
– Posle raspada Sovjetskog Saveza, Arktik je dugo bio zapostavljen, ali je pre nekoliko godina Rusija ponovo započela proces povratka u taj region. Mi time štitimo Severni morski put, koji postaje sve važnija transportna maršruta. Osim toga, s obzirom na ogromne resurse i prirodna bogatstva, taj region će biti predmet spora arktičkih država, i mi na to treba da budemo spremni. S njima ćemo imati posla u slučaju hipotetičke „bitke za Arktik“. Smatram da je bolje sada pokazati mišiće, demonstrirati silu, nego je potom primenjivati. Zbog toga se očekuje instaliranje ruskog protivraketnog sistema kratkog dometa „Tor M2DT“. Razmešteno je i hiljadu vojnika, o čemu je govorio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. To nije mnogo, ali oni su raspoređeni na strateški važne tačke, na autonomne baze tipa „Arktičkog trolista“. Uzgred, ne treba zaboraviti da su podmornice potencijalnog neprijatelja najaktivnije u arktičkom regionu, a vreme letenja raketa do ruskih strateških baza odatle je najkraće – kaže za „Sputnjik“ Ivan Konovalov iz Centra za stratešku konjunkturu.
Kako je ove nedelje rekao ruski ministar odbrane general Sergej Šojgu, razvoj vojne infrastrukture na Arktiku i na zapadnim granicama Rusije postaće prioritet za Oružane snage Rusije u bliskoj budućnosti.
Eksperti, s druge strane, objašnjavaju da je razvoj vojne infrastrukture na zapadnim granicama Rusije takođe logičan sled događaja, s obzirom na to da vojno-politička situacija u tom regionu ostaje napeta i ima tendenciju da se zaoštri.
Šojgu je naglasio da je velika pažnja posvećena obezbeđivanju savremenog naoružanja, vojne i specijalne tehnike za vojsku. Isporuka novog oružja i borbene tehnike, kako je rekao, usklađena je sa izgradnjom infrastrukture za njeno skladištenje i servisiranje u delovima Zapadnog vojnog okruga.
(Sputnik)
