Svetski ruski narodni sabor organizovao je u Kalinjingradu raspravu na temu „Granice državnosti Rusije: globalni izazovi i regionalni odgovori“.
Na ovu temu je govorio i direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnjikov i rekao:
„Naš institut, čiji je osnivač Predsednik Ruske Federacije, bavi se analizom spoljne politike i spoljnopolitičke situacije u svetu. Želim odmah da kažem da sve naše analize pokazuju da je sada Rusiji objavljen pravi rat. Objavile su ga SAD sa svojim najbližim saveznicima. To je ono od čega moramo polaziti.
Predstoje nam teške godine konfrontacije i pritisaka.
Ali, zašto nam je objavljen rat?
Naš patrijarh Kiril to je veoma precizno i obuhvatno objasnio. On je izgovorio: mi nismo obična zemlja, mi smo država-civilizacija. Da, mi moramo to dobro razumevati.
Čim smo 2000-ih krenuli putem sopstvenog preporoda, počeli smo da se uzdižemo upravo kao moguća alternativa – kako pravilno govori Sergej Glazjev – ne posthrišćanskom, već sasvim posle hrišćanskom svetu koji se raspada. Upravo protiv te i takve alternative se podigao moćni talas pritisaka koji prerasta u oružane konflikte, pa i vojne intervencije.
Moramo već sada biti spremni na sve varijante: na neočekivana ubistva, neke pokušaje prevrata, na stalne klevetničke kampanje, podmetanje nekakvih senzacija, pa i na najgrublje mešanje na naše unutrašnje stvari.
Ovo što čini Svetski Ruski Narodni Sabor – ne čini niko drugi danas u Rusiji. Jer, mi pokrećemo najvažnije pitanje – rusko pitanje.
Osim nas, Rusa, nema drugih odgovornih za sudbinu Rusije. Svi ostali narodi u našoj zemlji čine manjinu. Oni gledaju na nas, Ruse, kako ćemo se držati, koliko smo mi, Rusi, sposobni da formulišemo stvari, koliko smo mi, Rusi, u stanju da ponudimo svoju civilizacijsku inicijativu.
Mi znamo da „Rusi“ nije pojam koji određuje samo krv. Po krvi su ljude određivali oni koji su živeli ovde pre 70 godina. A mi pojam „Rus“ određujemo prema duhu, po našem duhu, koji je vaspitala Ruska Pravoslavna Crkva. Određujemo po našem poimanju sveta. Zato mi i jesmo civilizacija-država.
Mi nismo nacionalna država, mi smo Rusi po duhu i to je veoma važno, možda i glavno pitanje.
Njegova Svetost patrijarh rekao je danas da je Kalinjingradska oblast – ruska zemlja, ruska pokrajina. Ne treba da se ustežemo, ne treba da zaboravljamo da su Rusi oduvek bili noseći stub i odgovorni za sudbinu naše države.
Primer Ukrajine nam sada na dobar način pokazuje šta se zapravo dogodilo.
Jer, gde je nestalo 25 miliona Rusa? Ja sam sam Rus iz Harkova. Kako su se i zašto ti Rusi rastvorili? Zbog čega je došlo do gubitka ruskog identiteta?
Nas su u sovjetska vremana u Harkovu vaspitavali kao „posebne“. Nama su stalno nuđeni ukrajinski jezik i književnost i mi smo ih učili. Stalno smo učili istoriju Ukrajine. Nama je sugerisano: Tamo je Moskva, postoje kacapi (pogrdan ukrajinski izraz za Ruse), a mi smo – nešto drugo.
Ja sam posmatrao kako moji drugovi učenici – Jermeni, Jevreji i Rusi – prihvataju tu „posebnost“. A već 1991. je počelo neprijateljstvo, počela je neprijateljska propaganda. Bila je u ovome: mi smo u Ukrajini nešto drugo, mi nismo povezani s vama.
Samo je Ruska pravoslavna crkva stalno podvlačila vezu sa Rusijom, a u sovjetskoj propagandi je vođena druga propaganda u Ukrajini. Na to se nadogradilo neprijateljstvo.
Zato mi i ne treba da se zanosimo nikakvim posebnostima, nikakvim specifičnostima.
Svaka specifičnost vodi tome da se mladi postepeno udaljavaju od opštedržavne, opšteruske ideje, upravo onako kako se to događalo u Ukrajini.
Omladina, vaspitavana tokom 20 proteklih godina na bazi takve neprijateljske propagande, umnogome se, mada ne potpuno, udaljila od nas. Ta omladina nema više zajedničku ideju, nije vezana za jedinstvenu opšterusku istoriju.
Ovde u Kalinjingradskoj oblasti postoji nemačko nasleđe, ali naše nasleđe je ovde – rusko. Odavde je, uostalom, potekla Dinastija Romanovih. Odavde se doselio Andrej Kobila kojeg su tako nazvali, a iza leđa ga zvali Prusom.
Ovde je rodna zemlja Romanovih, a sa Romanovima nas povezuje 300 godina. Tri imperatora Rusije su dolazili ovde.
Veličanstven je podvig Sovjetskog Saveza u Velikom Otadžbinskom ratu, veličanstven je taj podvig našeg naroda, ali mi svoju istoriju ne smemo graditi samo na jednom Podvigu, na jednom ratu. Naša istorija je ogromna, ruski narod ima hiljadugodišnju istoriju.
Mi smo bili počeli da to zaboravljamo i da se bavimo jednim primerom, a to je nedovoljno. Ovde, u Kalinjingradu, možemo govoriti o mnogim i mnogim primerima čak daleke istorije.
Želim da posebno podvučem da je naš veliki zadatak – briga o ruskom narodu.
Možda treba porazmisliti i Predsedniku predložiti federalni program podrške ruskom narodu.
Ruski narod je mnogo iskrvario u godinama ratova i revolucija, u Velikom Otadžbinskom ratu, tokom godina osvajanja ledina i industrijalizacije Srednje Azije i Zakavkazja.
Mi moramo pokrenuti pitanje podrške ruskom narodu, podrške njegovoj kulturi i tradicijama. Dosad se time zanimala stalno samo Crkva, a naš Patrijarh neprekidno o tome govori. Međutim, potrebna je i vladina podrška, državna podrška ruskom narodu.
Svi drugi narodi čekaju kada će Rusi zauzeti mesto koje im pripada u državi, kada će prestati da piju i gube vreme, da ostavljaju decu i razvode se, kada će konačno postati – Rusi.
Prisetite se zapisa Dostojevskog iz njegovog dnevnika za 1880. godinu: „Rus – ako nije pravoslavni – to je ofucani ljudić“. Ovo je teška ocena. Čak je neprijatna i za čitanje, ali je tačna.
Šta smo natvorili sa svojom rodnom zemljom? Jer, sve smo to mi počinili. Zato svoje ograde ne farbamo, zato ne okopavamo svoje bašte.
Da zaključim, Kalinjingrad može postati mesto dijaloga sa Zaadom koji preživljava veoma teška vremena.
Decembra 2012. imao sam nastup u francuskoj vojnoj akademiji. Tada mi je prišao bivši ministar odbrane Francuske, Ševenman, i rekao: slušao sam vaše izlaganje i sada sam saglasan sa Henrijem Kisindžerom koji mi je rekao: moramo prestati da od Rusa pravimo Evropljane, oni imaju sasvim drugi mentalitet.
Dodao je da je tada pitao Kisindžera: A šta činiti da se zaustavi proces novog vraćanja Rusije na međunarodnu scenu u svojstvu velike zemlje. Na to je Kisindžer uzvratio: Rusiju treba podeliti na 15 država.
Ovo nije napisao neki publicista ili novinar. Ovo je rečeno u razgovoru dvojice političara i mi moramo od toga polaziti. Mi smo dužni ne samo da budemo spremni za dijalog, nego i za odbijanje pre svega duhovne agresije snaga koje su neprijateljske prema Rusiji. Tih snaga je u svetu više nego dovoljno.
Građanima Kalinjingradske oblasti želim viši nivo duhovnosti i idejne spremnosti, a toga ne može biti bez Ruske pravoslavne crkve i bez vere u Boga.
(Fakti)