RUSI OTKRIVAJU: SAD planiraju novi rat u Ukrajini do polovine septembra- Evo šta se dešava..

AMERIKANCI SPREMAJU JOŠ VEĆE PROVOKACIJE – MOSKVA MORA IZDRŽATI DO KRAJA SEPTEMBRA

• U avgustu, najkasnije – u prvoj polovini septembra, Ukrajina mora na bilo koji način da isprovocira Rusiju na veliku vojnu akciju na teritoriji „nezaležne“, još bolje – na uvođenje vojske u Hersonsku oblast ili u Donbas. Prema tome, u narednih mesec dana videćemo još nekoliko pokušaja da se isprovocira

• Za zainteresovana lica bilo bi poželjno da tu operaciju obave još ranije – do 4. septembra, pre početka samita Velike dvadesetorice u Kini. Da bi tamo „Putinu-agresoru“ podneli čitav paket zahteva i pokušali da organizuju sledeću „opstrukciju“ od strane „civilizovanih zemalja“, tipa one koja je bila u Australiji

• Novi rat ne sme kasniti jer je Obama namerava da njime pomogne Hilari Klinton da dokaže američkim biračima da je Rusija agresor, a ona, Hilari, jedina spasiteljica SAD od tog agresora. Saveznici SAD treba da dobiju povod za demonstriranje solidarnosti sa stavom SAD, odnosno, Obame, odnosno sa stavom one koju Obama podržava na predsedničkim izborima. Prema tome, Tramp je – „Putinov favorit“, odnosno gubitnik. Posledica je – garantovana pobeda Klintonove na predsedničkim izborima

• Evropska unija uopšte nije u igri. I nije u toku. Ni o čemu takvom Vašington ne informiše svoje evropske saveznike. A Porošenko je u histeriji, ništa pouzdano ne zna, sem to, da su definitivno odlučili da ga žrtvuju – kakav god bude ishod događaja

Piše: Vitalij TRETJAKOV

DAKLE, zašto su ukrajinski diverzanti pokušali da se probiju na Krim?
Da prekinu sezonu godišnjih odmora, pred sam njen kraj? Glupost.
Da zaplaše lokalno stanovništvo? Mislim da čak i kijevski tvrdoumni i banderovski poklonici shvataju da to kod stanovništva Krima ne može ništa da izazove, sem dodatne mržnje prema današnjem ukrajinskom režimu.

Da zaplaše lokalno stanovništvo? Mislim da čak i kijevski tvrdoumni i banderovski poklonici shvataju da to kod stanovništva Krima ne može ništa da izazove, sem dodatne mržnje prema današnjem ukrajinskom režimu.

Da odvrate pažnju građana Ukrajine od njenog sadašnjeg teškog stanja? Za to bi bilo potrebno da osvoje bar čitav Krim.
Uostalom, šanse su bile minimalne za neki veći uspeh te, ne naročito dobro pripremljene, diverzantske operacije.
Jedini glavni motiv (ako se isključi varijanta krajnje nepromišljenosti) jeste – da se na nešto isprovocira Rusija.
Nije se teško dosetiti – na šta konkretno. I u čijem interesu – takođe.

U avgustu, najkasnije – u prvoj polovini septembra, Ukrajina mora na bilo koji način da isprovocira Rusiju na veliku vojnu akciju na teritoriji „nezaležne“, još bolje – na uvođenje vojske u Hersonsku oblast ili u Donbas. Prema tome, u narednom mesecu videćemo još nekoliko takvih pokušaja.

Zapravo, za zainteresovana lica bilo bi poželjno da tu operaciju obave još ranije – do 4. septembra, pre početka samita Velike dvadesetorice u Kini. Da bi tamo „Putinu-agresoru“ podneli čitav paket zahteva i pokušali da organizuju sledeću „opstrukciju“ od strane „civilizovanih zemalja“, tipa one koja je bila u Australiji.

Ne sme kasnije, jer je rezultat čitave te smišljene podvale nepredvidiv, a neophodna je garancija za uspeh. Uspeh je u tome da se pomogne Hilari Klinton da dokaže američkim biračima da je Rusija agresor, a ona, Hilari, jedina spasiteljica SAD od tog agresora. Saveznici SAD treba da dobiju povod za demonstriranje solidarnosti sa stavom SAD, odnosno, Obame, odnosno sa stavom one koju Obama podržava na predsedničkim izborima. Prema tome, Tramp je – „Putinov favorit“, ili gubitnik. Posledica je – garantovana pobeda Klintonove na predsedničkim izborima.

Porošenko uopšte nije u igri. Sve se radi mimo njega i iza njegovih leđa. Nikoga ne zanima njegova sudbina. Nikoga, sem lično njega. Eto, sad je to konačno shvatio, fizički osetio, pomirisao. Otuda i histerija i javni nalozi – „povezati sa Putinom, Merkel, Olandom“, sa nekim Tuskom…

Moskvi je potrebno da izdrži do kraja septembra. Posle toga više se neće odlučiti za tako riskantne igre. Jer, treba na vreme stići da se „agresija Rusije“ i propagandno odigra u korist plana. I sa Sirijom nije sve potpuno jasno. I tamo može da se desi nešto neprijatno za Obamu i Klintonovu.
Evropska unija uopšte nije u igri.

I nije u toku. Ni o čemu takvom Vašington ne informiše svoje evropske saveznike. A Porošenko je u histeriji, ništa pouzdano ne zna, sem to, da su definitivno odlučili da ga žrtvuju – kakav god bude ishod događaja. Šefovi MIP-a Francuske i Nemačke samo iz razgovora sa Lavrovom prepoznaju realnu sliku onoga šta se i zašto dešava.
Uzgred, u svetlu svega rečenog potrebna je budnost u odnosu na iznenada izraženu želju novog premijera Velike Britanije, da popravi odnose sa Moskvom, tj.,Tereze Mej, koja je nedavno glasnije i grublje od svih optuživala Rusiju zbog agresivnosti.

Otkud odjednom takva promena raspoloženja, kad sa „bregzitom“ ona ima toliko briga da ne zna gde joj je glava? Zbog Erdoganovog dolaska kod Putina? Ne mislim… Šta Mej može da kaže Putinu o Erdoganu što on i bez nje ne zna? I šta ona može da obeća Putinu „umesto Erdogana“? Mir i prijateljstvo, kao nedavno – još jednom u nizu – Bugarska? Vidi, vidi…

Izbori u SAD zasenili su ruskim građanima čak i unutrašnje probleme.
Jednom reči, očekujte nove provokacije, verovatno, mnogo odlučnije od one koja se desila ovih dana, i nove Porošenkove histerije.

Za Porošenka me baš briga. Sam je izabrao svoju sudbinu, na čijem kraju je, u svakom slučaju, njegova politička smrt.
A pomaganje tuđoj igri, pa i iznuđeno – ne treba Rusiji, utoliko pre što je nama, na kraju krajeva, svejedno ko će biti predsednik SAD. Zato, neka oni tamo sami rešavaju to pitanje – bez našeg učešća.