Ruski naučnik dr Sergeй Sallь daje nam odgovore na nekoliko pitanja o tome šta se događalo ranije, zašto je sada ovako ali i šta je sve moguće da se dogodi…
Primer zaustavljanja razvoja izvanrednog jedinstvenog pronalaska Ivana Filimonenka – hladne nuklearne fuzije i zamene tom energijom postojećih, kao i napretka u svakoj oblasti, uplitanje prstiju stranih vlada, i na kraju kazne koju je na primer dobio Japan…
Ruska akademska nauka uspešno se razvijala samo oko 15 godina posle rata. Tada je vrh Akademije nauka bio očišćen od trockista, i zaista razvoj sovjetske nauke u to vreme je išao gigantskim tempom. U to vreme su bile stvorene najbolje računarske mašine na svetu, bolje od američkih. Najbolji automobil „Volga“ je bio priznat kao najbolji auto. Najbolji brodovi, podmornice.
U Kosmosu su bili daleko ispred Amerikanaca. Bili bi još napredniji da je ruska Akademija nauka dozvolila da se razvija takav pravac kao što je – hladna nuklearna fuzija.
Fizičar Ivan Filimonenko 1958.godine otkrio je tu pojavu, hladnu nuklearnu fuziju.
Akademik Koroljov je na bazi energije hladne nuklearne fuzije nameravao da razvije svemirske programe, let na Mesec i Mars, na Veneru, sve je to bilo planirano pomoću novih motora koji bi koristili hladnu nuklearnu fuziju.
Naučnik Kurčatov je na bazi hladne nuklearne fuzije nameravao da razvije novu energetiku.
Akademik Gluškov nameravao je da izgradi nove motore.
Ceo ovaj program je uništen od strane akademika, oni su ga nazvali pseudo-naučnim, potpuno neodrživim.
A svi ovi akademici koji su se bavili programom su pod čudnim okolnostima umrli. Svi programi su zatvoreni, a ruski naučni programi počeli su se oslanjati na stara američka istraživanja, uključujući i svemirsku tehnologiju.
Najvažnije je, da je na ovom pogibeljnom putu bila preusmerena ruska računarska tehnika. To jest, sva ruska istraživanja iz računarske tehnologije postepeno su bila uklonjena. Rečeno nam je da treba da kopiramo američku tehnologiju. Sovjetski Savez nije bio spreman za te revolucionarne promene koje su se dogodile u računarskoj tehnologiji i informatici.
Dakle, to je jedan od razloga raspada Sovjetskog Saveza, kako svedoči dr Sergeй Sallь. U stvari, kaže da je sve to bilo urađeno po programu koji je sprovodila ruska Akademija nauka.
„Kao što vidite, sve to ima veoma dugu istoriju. A uopšte sa energetikom, stvar je poražavajuća.
U posleratnim godinama naša akademija nauka sprovodila je program po takozvanoj energetskoj inverziji.
Šta je to? To je dobijanje energije iz energije okruženja, životne sredine. U suštini, to je izgradnja večnog motora druge vrste. Sada je to apsolutno zabranjeno, ali zamislite da je u to vreme Akademija nauka usvojila takav program?
Uprkos protivljenju većine akademika ona se sprovodila i rezultirala je, na primer, stvaranjem hladnjaka koji je uspešno radio ne koristivši nikakvu energiju iz mreže. Specijalni hladnjak, koji se proizvodio nekoliko godina u moskovskoj fabrici rashladnih uređaja. Da, tako je bilo. Pa, naravno, nije se proizvodilo dugo vremena, sve je to bilo zatvoreno.“
Međutim, tehnologija hladne nuklearne fuzije početkom osadesetih godina počela je da se razvija i u Americi. Za osnovu su uzeli tehnologiju Ivana Filimonenka, koja se našla u rukama Amerikanaca.
Ali, u Americi se pojavila žestoka kampanja za diskretitaciju ovih programa, jer je postalo jasno da, ako se ovi programi sprovedu u Americi, uskoro neće biti potreban ni benzin, ni ugalj, ni gas, ni sistem za prenos i prodaju električne energije. Sve to u bliskoj budućnosti nebi bilo potrebno, jer su se toliko uspešno sprovodili programi zasnovani na hladnoj fuziji.
Samo u Americi je uništeno nekoliko desetina istraživača koji su radili na programu hladne fuzije, fizički su uništeni, uklonjeni. Ostali naučnici su zastrašeni, mnogi od njih su otišli u Evropu, čak i u Japan.
Japanci su takođe počeli da se bave hladnom fuzijom. Ali, sve je to bilo ugušeno.
Uprkos tome neki entuzijasti su počeli da proizvode motore na bazi nuklearne fuzije za automobile.
U Sankt Peterburgu, postojala je firma do oko 2005.godine, koja je na običnoj „Ladi“, proizvodila automobile koji su radili na hladnoj fuziji. Ovi automobili su se ručno proizvodili i prodavali su se. Ta firma je 2004.godine izložila svoj model na izložbi „Ekspo 2004“ u Parizu.
Posle toga je kod njih došao zamenik ministra energetike Francuske i rekao: „Momci na vas je počeo lov, savetujem vam da brzo pobegnete iz Pariza“.
Sutradan je njihov automobil bio spaljen, uništen, ali oni su ipak uspeli da dođu u Peterburg. Nastavili su svoj rad još nekoliko godina, dok pod misterioznim okolnostima, glavni konstruktor te firme nije umro. Uopšte, firma je bila uništena.
Evo, to je istorija hladne nuklearne fuzije.
Ali ipak, zahvaljujući drugim istraživačima, takvim ljudima kao što je naučnik Uruckojev, program hladne nuklearne fuzije razvijao se i devedesetih, i 2000-ih godina. Održavane su konferencije o hladnoj nuklearnoj fuziji.
Sve ovo je bilo podvrgnuto kleveti od strane Komisije za borbu protiv pseudo-nauke.Ukinuto je finansiranje ovih projekata, iako ove projekte nije finansirala Akademija nauka, već su se time bavili sponzori. Na sponzore je izvršen takav pritisak samo da bi prekinuli finansiranje. Zamislite samo kolike mogućnosti ima ova komisija…
Što se tiče energije bez korišćenja goriva, Rusija je imala takva istraživanja još krajem devedesetih, ali je sve bilo ugušeno.
Sa druge strane, takvi uređaji uspešno se razvijaju u različitim zemljama: Švajcarskoj, Nemačkoj, Turskoj. Sve to postoji na internetu, postoje snimci.
Japan je na bazi motora Minata, takozvanih Minatovog točka, možete na internetu videti šta je to, to je pronalazak od pre trideset godina, usavršio takve motore i postavio ih na motocikle SUMO. Motocikl SUMO ima pogon na oba točka. Jedan točak se pokreće običnim elektromotorom, a drugi magnetnim motorom. Prvo se motocikl ubrzava, potreban je akumulator za rad električnih kola, za stvaranje impulsa koji upravljaju položajem magneta. Ali, uprkos tome, mali akumulator omogućava da motor prelazi 200 ili 300 kilometara na čas. To jest, ekonomičniji je od običnog „eloktromotocikla“ – desetostruko.
„Vidite, minimalna je upotreba energije. Čega je to početak? Revolucije u automobilskoj industriji.
Kompanija „Tojota“ je u to vreme sprovodila program uvođenja takvih uređaja u svojim automobilima. Za vreme Takinakia, ministra finansija Japana, Japan je počeo da vodi nezavisnu politiku. Jer, Japanci su shvatili da ako razvijaju takvu tehnologiju u budućnosti im neće trebati velika količina nafte i gasa. I da Japan može da postane praktično samodovoljan, odnosno samoodrživ.
Dakle, tada bi mogao da se udalji od finansijske vlasti iluminata u Japanu, zar ne?
Japanci su počeli da sprovode takvu politiku, ali je tada počela ucena Japana od svetskih bankara. Po istraživanjima novinara Bendžamina Fulforda, koji živi u Japanu, i iz intervjua koji je imao sa ministrom Takinakijem, Takinaki je potvrdio ono što je i ranije izjavio – da mu je zapretio izraelski premijer Netanjahu – ako se Japan ne pridržava politike Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Federalnih rezervi, da će protiv Japana biti primenjeno geofizičko oružje.“
„Japan verovatno nije u potpunosti ispunio zahteve svetskih bankara i protiv njega je primenjeno geofizičko oružje. Kao rezultat toga glavni pogon „Tojote“ je uništen, ujedno se dogodila i strašna katastrofa na nuklearnoj elektrani Fukušima. Eto šta stoji iza tragedije u Japanu.
Ali, geofizičko oružje se sada koristi i protiv Kine, protiv Evrope, i protiv Rusije. Poslednje poplave na reci Amur su rezultat primene geofizičkog oružja na severnu Kinu. To jest, u stvari, oružje je korišćeno protiv severne Kine, ali je većinom stradao naš daleki istok, gubici su ogromni, šteta naneta državi je ogromna.“
„Sve je to nastavak globalne politike predstavnika crne aristokratije koji vladaju Federalnim rezervama SAD, koji rukovode Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), i drugim međunarodnim globalističkim organizacijama. Kao što možete da vidite, situacija u tom smislu je veoma ozbiljna.“