Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Osmog decembra omladina Stranke pravde i razvoja Redžepa Erdogana praktično je prekinula govor u parlamentu premijera Turske Ahmeta Davutoglua. Poslanici su vikali „Udri još! Neka ne guraju svoj nos kod nas!” — to jest tražili su da se nastave napadi na ruske avione.
Hoće li se nastaviti? Da li je moguća nova provokacija i odakle bi mogla da dođe?
Evo sa kakvim upozorenjima tim povodom je istupio moskovski vojni analitičar Aleksej Leonkov.
Da li to znači da će se provokacije nastaviti?
Najverovatnije, da. Jer, Erdoganu je hitno potreban spoljni neprijatelj kojem će moći da se pripiše nastanak ekonomskih rupa zbog odsustva ruskih turista i „naftnih lira” iz trgovine sa ID.
Posle prve operacije „Udarac u leđa”, kako je ono što se dogodilo nazvao Vladimir Putin, državno rukovodstvo Turske nije povuklo nijedan potez za deeskalaciju konflikta s Rusijom. Svi njeni kasniji demarši, kao i razmeštanje trupa na teritoriji Sirije i Iraka, ukazuju samo na jedno — provokacija će biti još.
Turska se ponaša po ukrajinskom scenariju. Kijev je radi uvlačenja Rusije u međunarodni konflikt počinio čudovišni zločin u Odesi i genocid protiv sopstvenog stanovništva na jugoistoku u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.
Izgleda da omladina Erdoganove stranke zaista gleda u budućnost: naše avione će pokušavati da obaraju uprkos razmeštanju sistema S-400 u Siriji,pokrivanje od strane flote i pratnju najboljih lovaca?
Ne, taj „put” je zatvoren za turske provokatore. Ali, setimo se prve provokacije: ona je bila moguća zato što su u Turskoj i NATO znali karakteristike našeg aviona. Između ostalog, to da stanica za upozoravanje na radarsko zračenje SPO-15S u avionu nedovoljno pouzdano pokriva avion iz donje polusfere, odakle je i bio izvršen ničim izazvani napad turskog F-16.
Sada je Rusija preduzela mere zaštite grupacije Vazdušno-kosmičkih snaga, razmeštanjem sistema S-400 u avio-bazi „Hmejmim”. Naše avione tokom borbenih letova prate lovci naoružani raketama klase „vazduh-vazduh”. Raketna krstarica „Moskva” približila se obalama Sirije i svojim sistemima PVO obezbeđuje dodatnu zaštitu. To je sasvim dovoljno da se zaštite avioni Vazdušno-kosmičkih snaga.
Mislite da će meta sledeće provokacije biti drugačija?
Da, cilj takve provokacije može biti jedan od brodova Ratne mornarice Rusije iz grupacije koja se nalazi ispred obala Sirije.
Smatrate li da su mogući napadi na te brodove od strane turskih mornaričkih specijalnih jedinicaSAT?
Zašto komplikovati? Ratna mornarica Turske ima 16 fregata, 8 korveta i 14 podmornica. Upravo bi podmornice mogle biti instrument provokacije, naročito podmornice tipa 209. Njih je za Tursku izgradilo brodogradilište Howaldtswerke-Deutsche Werft AG iz Kila.
Podmornica tipa 209 je praktično idealna za priobalna poziciona dejstva. Nečujnost i skromne dimenzije čine je izuzetno neuočljivom u plićim vodama. Naoružanje joj omogućava borbu kako protiv brodova, tako i protiv podmornica. Njeno osnovno naoružanje su 14 torpeda DM2A4 koja proizvodi nemačka kompanija „Atlas Elektronik”. Taj torpedo drži rekord po dometu od 140 km i ima brzinu od 92,6 kilometara na sat (50 čvorova). Opremljena je i modernim sistemom za navigaciju i vezu, što joj omogućava precizno upravljanje torpedom na celom rastojanju gađanja. Težina bojeve glave jednaka je 260 kilograma eksplozivne materije ekvivalentne 460 kilograma TNT. Sve te karakteristike, koje prevazilaze karakteristike protivbrodske rakete „Ekzoset”, čine taj torpedo ozbiljnom pretnjom za svaku metu.
Ali, torpedni napad se prilično lako otkriva sredstvima za detekciju koja imaju brodovi ruske grupacije?
Vojni analitičar Maksim Klimov je ne tako davno pisao da je za NATO već napravljen visokoprecizni torpedni sistem za neprimetno gađanje ciljeva. Upoređujući po efikasnosti naša protivbrodska torpeda sa stranim, on je isticao da je to kao upoređivanje karakteristika snajperske puške s karakteristikama pištolja. Klimov je takođe govorio da je stavljanje akcenta isključivo na protivbrodske rakete kao jedino sredtvo za gađanje pogrešno, naglašavajući ulogu upravo torpeda.
Savremena torpeda zemalja NATO brzine 28 čvorova su izuzetno nečujna (buka od 14 decibela jednaka je šumu lišća) i našoj hidroakustici na protivpodmorničkim brodovima grupacije Ratne mornarice Rusije kod obala Sirije (patrolni brodovi „Ladni”, „Pitljivi” i „Smetljivi”) će biti teško da na vreme primete pretnju iz dubina.
Ali, kako će turski brod-nosač torpeda prići na rastojanje za lansiranje? Jer, on će se posle toga naći u dometu naših brodova, što je kolektivno samoubistvo!
Scenario može biti sledeći. Lansiranje torpeda DM2A4 podmornica tipa 209 izvešće iz teritorijalnih voda Turske (iz okoline gradova Severnog Kipra ili granice Sirije i Turske). Moguće je i lansiranje iz različitih pravaca sa različitih podmornica istog tipa. Za gađanje će se birati rastojanja 30−50 kilometrara od mete. Torpeda će doći do rejona pogađanja mete nečujnom brzinom od 28 čvorova a po otkrivanju mete će preći na punu brzinu od 50 čvorova na malom rastojanju od 1-2 kilometra. Šanse da brod izbegne torpedo će biti praktično nikakve.
Opasnost pri takvom scenariju je to što protivpodmornički brodovi imaju sisteme za borbu protiv podmornica. Oni nemaju antitorpedski sistem protiv visokopreciznog torpeda. Zbog toga je verovatnoća pogađanja velikog broda — krstarice, velikog desantnog broda ili transportnog broda prilično velika.
A šta je sa uzvratnim napadom?
Nećemo moći da pogodimo agresora. Kao prvo, podmornica će biti u priobalnim teritorijalnim vodama zemlje NATO — Turske. Kao drugo, pokušaj otkrivanja takve podmornice biće doživljen kao akt direktne agresije protiv Turske, čija će Ratna mornarica već biti u stanju pune borbene gotovosti. Kao treće, biće praktično nemoguće odrediti odakle je došao torpedo i dokazati da je u pitanju akt agresije. Sateliti i besiloptne letelice tu neće moći da nam pomognu.
Sajt „Vikiliks” tvrdi da su s pripremama za napad na Su-24M Turci počeli još u oktobru. Može da se ispostavi da se operacija „Udarac u leđa 2” već priprema. Po kojim obeležjima može da se prepozna da je ona počela?
Verovatnoća takvog scenarija je prilično visoka. Prvi korak je promena lokacije francuskog nosača aviona „Šarl de Gol”. To je već saopšteno, ali iz nekog razloga niko nije obratio pažnju na činjenicu da je Ratnom vazduhoplovstvu Francuske zgodnije da bombarduje Islamsku državu oz okoline obala Sirije nego iz Persijskog zaliva.
Drugi korak će biti provokacije trgovačke i putničke flote Turske, čiji će brodovi početi „slučajno” da dospevaju u blizinu rodova Ratne mornarice Rusije. Našu grupaciju će početi da „čuvaju” brodovi NATO. Kako to trenutno čini razarač američke Ratne mornarice „Carney”, koji se nalazi u neutralnim vodama Kipra. Ne treba zaboraviti bespilotne letelice, čiji se broj u zoni delovanja Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije povećao nekoliko puta. Njihovo masovno pojavljivanje pored grupacije Ratne mornarice je takođe ozbiljan simptom pojačane špijunaže.
Treći korak mogu da budu provokacije koje odvlače pažnju na Krimu ili na tursko-jermenskoj granici.
Kako se zaštititi od te moguće pretnje? Ima li naše ministarstvo odbrane odgovarajuću „pilulicu”?
Naravno da ima. Kao hitnu meru treba angažovati podmornice klase 636.3 Crnomorske flote za patroliranje, otkrivanje i, u slučaju agresije, uništavanje podmornica protivnika.
To je već učinjeno: podmornica klase 636.3 „Rostov na Donu” koja je plovila iz Baltičkog mora korigovala je svoj kurs i priključila se našoj grupaciji kod obala Sirije. U budućnosti će je, mislim, zameniti podmornica iste klase, a „Rostov na Donu” će se vratiti u svoju bazu.
Ipak, glavna odluka treba da bude sledeće. Moderni antitorpedni sistemi „Paket-NK” već su instalirani na našim novim regatama klase 22.350 i korvetama klasa 20.380 i 20.385. Ti brodovi imaju i sisteme za otkrivanje torpeda na velikim rastojanjima. Zato, zlu ne trebalo, treba hitno rešiti pitanje slanja tih brodova do mesta dislokacije naše grupacije kod obala Sirije. Svaka provokacija se može sprečiti, ako se na vreme preduzmu sve neophodne mere.
(Fakti.org)
