Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U samo dva dana srpsku prestonicu su posetili državnici i zvaničnici najznačajnih svetskih sila. Takođe, premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim sa njima, gotovo svakodnevno se susreće sa ambasadorima akreditovanim u Beogradu. Koje poruke nose ovi susreti i otkud naša zemlja ponovo u fokusu vodećih zemalja sveta.
Na početku nedelje u Beograd je stigao Džon Mekejn, jedan od najuticajnih američkih senatora, kome se dozvoljava da u lice kaže i samom Donaldu Trampu, šta misli o njegovoj politici. Prilikom susreta sa Vučićem, rekao da Srbija igra vitalnu ulogu kao ”sila pomirenja” i glavna privreda u regionu”.
Mekejn je izrazio zahvalnost na doprinosu koji Srbija pruža zajedničkoj sigurnosti i stabilnosti, naročito u koaliciji koja se bori protiv ISIS-a.
– Ponosan sam što su SAD i dalje najaktivniji vojni partner Srbije, sa u proseku 90 zajedničkih aktivnosti godišnje – podvukao je Mekejn.
Posle američke delegacije u Vladu Srbije stigla je i kineska, predvođena članom Politbiroa centralnog komiteta Komunističke partije Džang Čuncianom.
Džang je rekao da je Srbija sve popularnija u Kini i da je vidljivo sve veće interesovanje za razvoj bilateralne privredne saradnje.
Posle jutarnjeg susreta sa Kinezima, usledio je večernji susret Vučića sa nemačkim vicekancelarom i ministrom spoljnih poslova Zigmarom Gabrijelom.
Gabrijel je ovom prilikom poručio da je Srbija, uprkos svim zahtevima Evropske unije, ostala na kursu evrointegracija, zahvaljujući, kako je primetio, radu vlade premijera Aleksandra Vučića, koja evropske standarde nije predstavljala kao nametnute, već kao standarde u interesu zemlje i građana.
Ipak, nemački vicekancelar nije propustio da kaže da je normalizacija odnosa sa Kosovom nezaobilazni uslov za pristup Srbije Evropskoj uniji.
Pored pomenutih susreta, nije ništa manje življe ni u Nemanjinoj 11. Tamo se gotovo kao traci smenjuju ambasadori akreditovani u Beogradu posle izbora održanih 2. aprila.
Čestitke lidera svojih država na pobedi u trci za predsednika Srbije preneli su između ostalih diplomate Francuske, Velike Britanije, Rusije, Mađarske, Kazahstana…
Ako se ovi protokolarni susreti u svečanoj sali Vlade Srbije mogu nazvati uobičajnom praksom po izboru novog predsednika, ipak se postavlja pitanje, zbog čega su najmoćnije zemlje sveta poslale svoje visoke izaslanike u Beograd u tako kratkom vremenskom periodu?
Sagovornica portala Telegraf.rs Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže da treba pogledati i širu i lokalnu sliku.
Naime, pred Evropskom unijom su veliki izazovi, poput predsedničkih izbora u Francuskoj i parlamentarnih u Nemačkoj, odnosi sa Rusijom i migrantska kriza. Kada su u pitanju SAD i Rusija, situacija u Siriji poslednjih dana eskalira u ovom višegodišnjem sukobu, a mnogo nepoznanica i dalje nosi spoljna politika Donalda Trampa i da li će doći do detanta sa Vladimirom Putinom. I vida ne treba izgubiti i status NATO, koji posle kritika Trampa ponovo postaje globalni ključni faktor bezbednosti i stabilnosti.
Kada je u pitanju Balkan, prema rečima Joksimovićeve, pokazalo se da bez evropske i ekonomske perspektive ovaj region vraća staroj retorici.
– Upravo takav razvoj situacije je doveo do toga da EU počinje da ozbiljno gleda u pravcu Zapadnog Balkana, smatrajući da je neophodno obezbediti stabilnosti i mir u region, pre nego što sama Unija kroz reforme svojih institucija i odnosa ne otvori prostor i za integraciju zemalja sa ovog prostora – ističe predsednica Centra za spoljnu politiku.
U tom kontekstu treba reći da je Srbija najveća i najznačajnija zemlja Zapadnog Balkana od čijih stavova zavise i mnogi odnosi u regionu, ali i čitava stabilnost regiona.
– Kada govorimo o stavovima ključnih igrača na međunarodnoj političkoj sceni, mislim da su nedvosmisleno podržali kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Srbije. Takođe, svi oni su podržali Vladu Srbije i pozdravili politiku koja ona vodi u smislu regionalne stabilnosti – ističe Joksimović.
Ona kaže da je veoma važno da Beograd pokaže kapacitet za održavanje sigurnosti ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu.
– Region Zapadnog Balkana je izložen ponovo različitim uticajima od strane različitih međunarodnih aktera. Srbija je u tom kontekstu, ostala pri stavu o svojoj vojnoj neutalnosti – zaključila je Joksimović.
(Telegraf.rs)
