Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Bivši ministar odbrane Donjecke Republike Igor Strelkov odgovorio je na nekoliko aktuelnih pitanja.
Da li je moguće Vaše učešće u izborima za Državnu Dumu?
U najkraćem: u Dumu ne želim i neću da idem. Čak i ako me budu nagovarali (primamljive „ponude” sam već dobijao). Generalno, nemam nameru da se bavim politikom „u klasičnom shvatanju” (odnosno radi sticanja vlasti). U šta se pretvorila savremena takozvana „demokratija” odlično se vidi na primeru „izborne kampanje DNR i LNR” gde će važiti poslovica: „iz blata u palatu”.
Da li se može uticati na sudbinu Novorusije?
Problem je u tome što se apriori pretpostavlja da je „rat završen” i da će sve „polako doći na svoje”. Oligarhija će podeliti vlast, sankcije će biti ukinute, nafta će da poskupi itd. Zbog toga su mnogi spremni da vrate nazad novorođenu Novorosiju. Šanse za to postoje, ali su male. Polazim od toga da smuta tek počinje i da će Rusija sada odlučnije ići napred. U rom slučaju bi bilo više šansi da izbegnemo posledice smute. Jer, što duže budemo tapkali u mestu (i u Novorosiji) – to će se teže za nas razvijati dolazeća kriza.
Šta vi imate u vidu kada kažete da se „ide napred”?
Pre početka bilo kog ozbiljnog projekta, svaki rukovodilac formira ekipu sa kojom će rešavati probleme. Oko Putina se skupila ekipa koja je dosad kako-tako rešavala zadatke koji su im se postavljali toku protekle decenije. Ali, počela je sveopšta kriza koja zahteva donošenje radikalnih i brzih odluka. U toku te krize ispostavilo se da osim samog predsednika niko nije sposoban da deluje u novoj situaciji. Neko se jednostavno plaši, a većina nije spremna, ne ume i ne želi da uči. Postoje i svesne štetočine – recimo, onaj Vladislav Jurjevič…
Ofanziva može početi od trenutka kada Putin uradi isto što je uradio Staljin nakon katastrofalnih poraza 1941. (podsetiću da su oni usledili posle trijumfalnih pobeda 1939.-1940.) – odnosno kada počne sa rotacijom kadrova unutar svoje već izraubovane i liberalno orijentisane ekipe. Bez toga, svaki, čak i najispravniji i najodlučniji njegov potez biće srozan nesposobnim (koji potuljeno pružaju otpor) izvršiocima do ništavnog i ponižavajućeg poraza.
Zar Vam se ne čini, Igore Ivanoviču, da je vreme tih pokušaja i grešaka već prošlo i da su sada pored Vladimira Vladimiroviča ljudi koji zadovoljavaju određene kriterijume prema parametrima koji ni nama ni vama nisu poznati?
Nadam se da je Vladimir Vladimirovič dovoljno pametan da shvati da treba da se rastane bar sa nekima od njih (kao i sa njihovim ličnim „ekipama”). To je pitanje preživljavanja ne samo za Rusiju, već i za njega lično. Jedino što može da sprečava predsednika, to je potpuno neshvatanje situacije jer isti ti „kandidati za izbacivanje” na sve načine predstavljaju sebe kao „nezamenljive patriote” ili obećavaju da će sve „srediti”.
Ti ljudi, razume se, nisu birani da se suprotstavljaju Zapadu, već, naprotiv, da se integrišu sa njim.
Ali, sada kada je postalo jasno da Zapadu niko ne treba osim „udvorica” (koje se posle korišćenja puštaju u kanalizaciju), treba se otarasiti takve ekipe. Otprilike na isti način kao što se Staljin otarasio trockista iz „lenjinove garde”, čime je promenio vektor „svetske revolucije” i počeo „izgradnju socijalizma u jednoj zemlji”.
Da li znate koji bi ljudi mogli da uđu u takvu ekipu?
Ponekad treba koristiti metod „pokušaja i grešaka”. Ako postoji autoritet i kredit poverenja – čak i mala odstupanja neće biti kritična. A predsednik oboje ima. Još uvek ima. Ali, uskoro će se to potrošiti. Veoma brzo.
Vidim ljude koji izjavljuju da su spremni da preuzmu teret problema u različitim granama i da počnu sa njihovim rešavanjem. Ubeđen sam da neće svi odgovarati postavljenim zahtevima. Međutim, ako se ništa ne čini, onda ničeg neće ni biti. Treba pokušati. Za mene je jedno jasno: sa sadašnjim okruženjem Putin može garantovano da stigne jedino do tribunala u Hagu.
Da li će se Rusija zadovoljiti rezultatima „gasnih pregovora”?
Mnogi bi želeli da se zadovolje. Ali ko će to da im dozvoli? SAD (udarni instrument svetske oligarhije) čvrsto su rešene da nas dotuku. Znači, rat i dalje traje i trajaće. Porošenko je samo obnovio svoju staru varku koju je sa uspehom iskoristio u proleće, kada je užurbano upumpavao kradeni gas u skladišta. Rusija zbog toga neće dobiti ni novac za gas, ni realno primirje oko Donjecka i Luganska, niti ukidanje sankcija. Sve u svemu – neće ništa dobiti, a stalno će gubiti.
Rat u Novorosiji biće kao čir u mekom trbuhu Rusiji koji se stalno iritira. Ako Novorosija bude žrtvovana – problem će se prebaciti na Krim i sve će krenuti po novom krugu.
Da li će hunta popustiti kada dođe zima?
Kladim se u flašu „Martela” protiv suve korice: neće. I dalje će da krade gas iz cevi uz potpunu naklonost Gejrope.
(Prevela Marija Petrova, Fakti)
