Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Benjamin Netanjahu je upozorio predsednika Putina da će Izrael “proglasiti rat“ ako Iran odmah ne napusti Siriju. Netanjahu je izjavio da će se izraelska vojska boriti protiv iranskih i sirijskih vojnika ukoliko Iran nastavi da nanosi poraze takozvanim pobunjenicima u regionu.
“Mi ćemo delovati kada to bude potrebno po našim crvenim linijama,“ rekao je izraelski premijer ruskom predsedniku tokom 3-časovnog sastanka u Sočiju.
Zerohedge.com izveštava: Ovo je došlo jer se ISIS sada raspada, a u vreme kada je većina svetskih lidera zemalja koje vode spoljni posrednički rat u Siriji ublažila svoju retoriku u vezi sa budućom sudbinom Asadove vlade.
Posle višegodišnjih izjava sa izgovorima sa Zapada i konstantnih govora “Asad mora otići,“ “crvene linije,“ i više godina konstantno neuspelih predviđanja da je “smrt režima neizbežna,“ sada se čini da se generalno prihvata da je sirijska vlada pobedila u šestogodišnjem sukobu.
Ne samo da je Tramp ovog leta zatražio zatvaranje programa CIA-e za promenu režima usmerenog na Asada, već izgleda da su i države u Zalivu – koje su poslednje vreme upletene u svoj vlastiti unutrašnji politički civilni rat i iznošenje prljavog veša – primorane da ublaže svoju retoriku.
Turska je takođe nerado preusmerila svoje prioritete u Siriji nakon što su na svoje dobro poznate i dokumentovane mahinacije za promenu režima – koje su uključivale olakšavanje transfera više desetina hiljada stranih džihadista preko svoje južne granice – dobili povratni udarac.
Međunarodni mediji, koji generalno odražavaju neosporne geopolitičke realnosti, takođe su otvoreno pisali naslove: “A pobednik je: Asad,“ i “Moramo prihvatiti da će Asad pobediti u Siriji“ i “Kako Asad pobeđuje.“
Ali izgleda da Benjamin Netanjahu nije dobio ovaj memorandum. U sredu je izraelski premijer rekao ruskom predsedniku Putinu da Izrael neće tolerisati iransko prisustvo u Siriji i dalje signalizirao spremnost da se uđe u rat kako bi se smanjio iranski uticaj. “Iran je već na putu da kontroliše Irak, Jemen i u veliko meri već kontroliše Liban,“ rekao je Netanjahu Putinu, dodajući: “Ne možemo ni na trenutak zaborativi da je Iran svakodnevna pretnja uništenju Izraela. Izrael se protivi tome da Iran nastavi boravak u Siriji. Branićemo se svim sredstvima protiv ove i bilo koje druge pretnje.“
Ova dva lidera su održala sastanak u trajanju od tri sata u crnomorskom odmaralištu u Sočiju – njihov šesti takav sastanak od septembra 2015. godine. Putin nije javno reagovao na provokativne reči o Siriji tokom dela sastanka koji je bio otvoren za novinare. Netanjahu je kasnije izjavio izraelskim novinarima koji su izveštavali o ovom sastanku da:
Dovođenje Šiita u sunitsku sferu će sigurno imati mnogo ozbiljnih posledica kako u pogledu izbeglica, tako i u pogledu novih terorističkih dela. Želimo da sprečimo rat i zato je bolje rano podići alarm kako bi se zaustavilo pogoršanje.
Netanjahuovo upućivanje na “sunitsku sferu“ je došlo nakon što je rezimirao zatvoreni deo razgovora o “pokušaju Irana da uspostavi uporište u Siriji na mestima gde je ISIS poražen i odlazi.“ Komentari Netanjahua su odraz izuzetno uznemiravajućeg pogleda koji je postao toliko izražen unutar izraelskih odbrambenih krugova da se smatra establišmentom: da je ISIS na kraju povoljniji od Irana i Asada. To znači da je nastavak prisustva ISIS-a u Siriji i Iraku održiva opcija i možda i bolja neko pro-iranska ili čak ruska sfera uticaja, po mišljenju izraelskog premijera.
Naravno, ovaj stav “ISIS je manje zlo“ nije ništa novo. U Izraelu, na primer, postoje čak i “poštovani“ istraživački centri povezani sa velikim javnim univerzitetima koji otvoreno pozivaju na dozvolu da ISIS uspe u Siriji.
Begin-Sadat centar za strateške studije, na primer, koji je jedan od najistaknutijih i najuticajnijih istraživačkih centara (i nalazi se u kampusu drugog najvećeg univerziteta u Izraelu), objavio je prošle godine politički dokument koji je direktno apelovao na izraelske zapadne partnere sa nedvosmislenom porukom u naslovu ovog eseja: “Uništenje Islamske države je strateška greška.“ Autor i direktor Begin-Sadat centra, Efraim Inbar, protivio se zapadnoj vojnoj kampanji za uništenje ISIS-a, dok je predviđao da je ova grupa efikasan alat za setvu terora i haosa u Iranu i Siriji, uz dodatnu korist da se spreči Rusija u odbrani Asadove vlade. Inbar je to jasno izgovorio:
“Kontinuirano postojanje IS (Islamske države) služi strateškoj svrsi. Američka administracija se ne čini sposobnom da prepozna činjenicu da IS može biti korisno sredstvo u potkopavanju Teheranovog ambicioznog plana za dominaciju Bliskim istokom.“
Priznajući krajnju genocidnu brutalnost Islamske države, ovaj rad je zaključio:
“Zapadna odbojnost prema brutalnosti i nemoralnosti IS-a ne bi trebalo da pomuti stratešku jasnoću.“
Razni sadašnji i bivši izraelski zvaničnici odbrane su ponavljali ovu tačku gledišta tokom godina, uključujući i bivšeg izraelskog ambasadora u SAD Makla Orena, koji je 2014. godine iznenadio publiku na “Aspen festivalu ideja u Koloradu” kada je u kometarima vezano za ISIS rekao da “da su Suniti manje zlo od Šiita.“ Oren, istovremeno shvatajući izraelsku politiku odbrane, u potpunosti je priznao da ISIS smatra “manjim zlom.“
Isto tako, za Netanjahua i druge izrealske zvaničnike glavna briga nikada nije bila crni kult smrti koji se snimao kako obezglavljuje Amerikance i spaljuje žive ljude, već mogućnost, prema rečima Henrija Kisindžera, “da šiitski proiranski teritorijalni pojas dopre od Teherana do Bejruta“ i uspostavljanje “Iranskog radikalnog carstva.“
Naravno, takva perspektiva takođe ima tendenciju da pretpostavi da su sirijski i irački suverenitet nepostojeći (već se posmatraju samo kao proširenje Irana i Rusije), čak iako obe zemlje sada imaju bolje pozicije u smislu operativnog suvereniteta sa Sirijom koja je oslobodila Alepo i Irakom koji je povratio Mosul. To je možda razlog zašto se ovih dana sve više govori istina u Izraelu, Zalivu i Vašingtonu: zabava je gotova u smislu nadanja da će se režim u Siriji promeniti.
Iako se to još uvek retko priznaje u međunarodnim izveštajima, Izral je umešan u ratna dejstva u Siriji od najmanje 2012. i 2013. godine, kada je lansirao veliki raketni napad na objekat sirijske odbrambene tehnologije u Jamraji izvan Damaska. 2016. godine je Izrael otišao toliko daleko da je pogodio Međunarodni aerodrom u Damasku, ubivši dobro poznatog komandanta Hezbolaha.
U značajnom priznanju prošle nedelje, šef izraelskh vazduhoplovnih snaga je priznao gotovo stotinu IDF napada na konvoje u Siriji tokom proteklih 5 godina. Ranije ovog leta je sam Netanjahu uhvaćen kako se hvali da je Izrael pogodio sirijske ciljeve najmanje “desetinu puta.“ I to ne govori ništa o izraelskoj prikrivenoj podršci grupama koje su povezane sa Al Kaidom na jugu Sirije, što je navodno uključivalo transfer oružja i lečenje ranjenih džihadista u izraelskim bolnicama, što je kasnije naširoko promovisano u fotografijama na kojima je i sam Netanjahu.
Kao što je i bivši VD direktora CIA-e Majkl Morel jednom direktno rekao izraelskoj javnosti, “opasna igra“ Izraela se sastoji u ulaženju u krevet sa Al Kaidom kako bi se boritli protiv šiitskog Irana.
Možda najveći udarac za izraelske planove za povratak iranskog prisustva u Siriju je došao sredinom leta ove godine, kada se Tramp složio sa Rusijom da jugozapadna Sirija bude “de-eskalaciona zona,“ što bi nužno uključivalo iransku saradnju. Ovaj sporazum je priznao prisustvo iranske vojske u Siriji kao legitimno, i kako je u to vreme objavljeno – “gotovo u potpunosti ignorisao izraelske pozicije.“ Međutim, analitičari se uopšteno slažu da je sporazum SAD-a i Rusije bio relativno uspešan i korak u pravom smeru. Čak je i izveštaj Reuters-a o ovonedeljnom sastanku Netanjahua i Putina izgleda priznao efektivnost ovog sporazuma:
Rusija je do sada pokazala toleranciju prema Izraelu, uspostavljajući vojnu liniju kako bi sprečila slučajne sudare njihovih ratnih aviona i protivavionskih jedinica nad Sirijom.
Ali s obzirom da je Izrael već uložio toliko napora da ukloni Asada dok nekažnjivo rutinski sprovodi napade na Hezbolah, malo je verovatno da će u skorije vreme odustati od Sirije, čak i kad njegovi bliski zapadni saveznici javno menjaju svoju melodiju. Netanjahuove drske reči Putinu da “sprečavanje“ eskalacije u Siriji da uništi ono što izraelski zvaničnici odbrane obično zovu “iranskim kopnenim mostom“ u stvarnosti može biti prazan diplomatski stav, zapravo pokazuje povećanje izraelskog očaja jer izgleda čak i Zapad ignoriše Netanjahuove “crvene linije.“
Bez obzira na to, Netanjahu ostaje najveći lobista nade za promenu režima u Siriji. Već u roku od manje od 24 sata od Netanjahuove posete Rusiji, neokonzervativni kolumnisti su ga pozvali da jednostrano “preduzeme akciju“:
Ako on zaista očekuje od drugih, naročito od Putina, da ga ovaj put shvate ozbiljno, moraće da pređe s reči na dela, jer je jasno da Izrael ne može i ne sme dozvoliti Iranu da južnu Siriju pretvori u drugi južni Liban.
Sa proterivanjem ISIS-a, izbeglicama koje se vraćaju u svoje domove, stabilnošću koja se vraća nad velikim delovima Sirije, i uspešnim zonama de-eskalacije u delovima zemlje, čini se da je samo Netanjahu (zajedno sa teorističim grupama poput ISIS-a) ostao nesrećan u regionu. Ipak, Sirija nastavlja svoju trenutnu putanju ka oporavku.
(Webtribune.rs)
