THE GUARDIAN: Amerika je u paničnom strahu da će Rusija podeliti Ukrajinu!

Tekst iz londonskog dnevnog lista The Guardian, napisanog i objavljenog uoči dolaska državnog sekretara SAD Džona Kerija u Kijev.

Ovaj tekst je objavljen pod naslovom: „SAD se plaše da Rusija namerava da podeli Ukrajinu”.

Piše: Sajmon TISDAL, The Guardian, Velika Britanija

OBJAVLjIVANjE informacije da SAD razmatraju pitanje davanja Ukrajini smrtonosnog oružja za borbu protiv proruskih separatista održava rastuću zabrinutost Amerike mogućnošću da Rusija na zauzetim teritorijama na istoku Ukrajine stvori ekonomski održivu enklavu, koja bi vremenom mogla da se proglasi za nezavisnu državu.

Ruski predsednik Vladimir Putin sprovodio je istu takvu politiku u Gruziji posle rata iz 2008. godine, kada je doprineo da separatisti u otcepljenim republikama, Abhaziji i Južnoj Osetiji, proglase nezavisnost od Tbilisija. Isti takav put izabrale su i proruske snage u Pridnjestrovlju, koje je formalno-pravno deo Moldavije.

Zabrinutost SAD zbog toga što Putin, bez obzira na njegova uveravanja u suprotno, faktički teži podeli Ukrajine, izazvana je zauzimanjem novih teritorija od strane ustanika. Prema procenama NATO, u poslednja četiri meseca separatisti su, uz pomoć pojačanja prebačenih iz Rusije, uključujući tenkove T-80, zauzeli dodatnih 500 kvadratnih kilometara teritorije.

„Prema procenama nekih visokih zapadnih zvaničnika, cilj Kremlja je zamena minskih dogovora [sporazum o prekidu vatre i teritorijalnim garancijama od septembra] za sporazum kojim će… separatisti dobiti ekonomski održiviju enklavu” — napisao je the New York Times.

Mirovni pregovori u Minsku, koji su obnovljeni prošlog vikenda, prekinuti su nakon što su predstavnicci ustanika pokušali da promene predloženu demarkacionu liniju između strana s obzirom na novoosvojene teritorije.

Po rečima predstavnika OEBS, ustanici „čak nisu  bili spremni da razgovaraju o poštovanju uslova prekida vatre i povlačenja teškog naoružanja”.

Nije isključeno da, objavivši sadržaj internih razgovora o pitanju davanja Kijevu smrtonosnog oružja, Obamina administracija upozorava Putina da treba da odstupi. Sankcije SAD i EU, čije je trajanje produženo prošle nedelje, nisu mogle da ga zaustave.

Neuspešna je bila i diplomatska intervencija lidera Nemačke i Francuske Angele Merkel i Fransoa Olanda.

Umesto toga, po rečima američkih zvaničnika, Putin je prebacio novo teško naoružanje i dodatni kontigent vojnika i obaveštajaca od hiljadu ljudi, nakon čega je povećan intenzitet borbenih dejstava. Od aprila prošle godine ubijeno je oko pet hiljada ljudi, a više od milion je bilo prinuđeno da napusti svoje domove.

U četvrtak bi u Kijev trebalo da doputuje državni sekretar Džon Keri, koji namerava da iskoristi posetu za procenu situacije u Kijevu, dok američka administracija razmatra moguće varijante delovanja.

Portparol Pentagona, general-potpukovnik Vanesa Hilman  izjavila je da administracija „još uvek stavlja akcenat na rešavanje problema diplomatskim putem”, međutim, nastavila je ona, „mi uvek razmatramo i druge varijante koje će omogućiti da se stvore uslovi za izlazak iz krize putem pregovora”.

Ipak, pretnja Vašingtona rizikuje da pretvori ono što je još uvek lokalizovana unutrašnja vojna pobuna u međunarodni „rat tuđim rukama” , u kojem će SAD i NATO ratovati protiv Rusije. I sada će američke protivtenkovske rakete ubijati ili kasapiti Ruse — takav scenario nije spominjan od hladnog rata, kada su sovjetske snage okupirale Avganistan.

Takav razvoj događaja mogao bi da izvrši duboko destabilizujući uticaj na bezbednost Evrope.

Napetost se povećava i bez toga, između ostalog, zbog učestalih incidenata u vazduhu i na moru u kojima učestvuju ruske oružane snage, na primer, zbog provokativnog narušavanja vazdušnog prostora iznad Lamanša. Odluku NATO da formira stalne komandne centre u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji, kao i snage za brzo reagovanje koje će brojati pet hiljada vojnika, Putin je ocenio kao pokušaj obuzdavanja Rusije od strane Zapada.

Prošle nedelje on je sa podsmehom govorio o ukrajinskoj armiji, nazvavši je „legijom stranaca” NATO.

Za pretpostaviti je da će zaoštravanje situacije od strane Sjedinjenih Država povećati nesuglasice o ukrajinskom pitanju između evropskih zemalja.

Na primer, Grčka, koja ima velik dug, i Mađarska, koja sa Rusijom ima tesne ekonomske veze, imaju potpuno drugačiji stav u poređenju sa Velikom Britanijom, koja će, prema navodima američkih medija, u pitanjima isporuka oružja u svakom slučaju slediti primer SŠA.

Nejasnost namera Rusije već je postala uzrok zabrinutosti u Finskoj, Švedskoj i baltičkim zemljama. Kako je saopšteno prošle nedelje, načelnik Generalštaba Češke Republike general Petar Pavel izjavio je da će eskalacija napetosti u Ukrajini dovesti do najvećih vojnih manevara posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine, usled čega će vojne snage biti prebačene na granice radi zaštite strateških objekata.

Osim toga, u Evropi se pribojavaju masovne najezde izbeglica i isprovociranih masovnih nereda između etničkih Rusa i Ukrajinaca koji žive u inostranstvu.

Sudeći po prethodnom iskustvu, ukoliko SAD ipak odluče da isporuče oružje Ukrajini, Putin, najverovatnije, neće krenuti na ustupke, već će podići ulog. Kao odgovor na eskalaciju napetosti, Rusija bi mogla da započne šira vojna dejstva u Ukrajini, ponovo interveniše u Moldaviji, Gruziji i baltičkim zemljama ili, na primer, da u Kalinjingradskoj oblasti — ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije — razmesti dodatne raketne sisteme „Iskander-M” i započne s njihovim testiranjem.

Nije isključeno da Putin računa da se, kao što je to bilo 2008. godine ili prošle godine na Krimu, SAD i NATO neće odlučiti na vojne korake kojima bi konačno osujetili njegove planove.

On će koristiti svako zaoštravanje situacije u Ukrajini za promovisanje među Rusima svoje ideje da se „Otadžbina nalazi u okruženju zapadnih neprijatelja”.