U TOKU JE RAT O KOM NIKO NE PRIČA, a samo juče je poginulo 254 ljudi, među njima je i bivši predsednik! (VIDEO)

Ali Abdulah Saleh (75), koji je vladao Jemenom decenijama i koji jednom prilikom izjavio da je „vladati zemljom kao plesati na glavama zmija“, ubijen je u ponedeljak. Njegova smrt promeniće politički „pejzaž“ države koja je već tri godine u ratu.

Saleh je ubijen u sukobima sa svojim nekadašnjim saveznicima u Jemenu – pobunjenicima Hutijima, koje podržava Iran. On je udružio snage sa Hutijima 2014. godine, što je podstaklo Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) da pokrenu ofanzivu protiv onoga što nikada nije ništa više od „braka pogodnosti“.

IZDAJA I SMRT

Za Saleha, „brak“ je nedavno postao nezgodan. U subotu je izjavio da poziva „braću u susednim državama i saveznike da zaustave svoju agresiju, prekinu sa opsadom, otvore aerodrome i propuste humanitarnu pomoć u vidu hrane i da dopuste spasavanje ranjenika“. Zauzvrat je obećao da će se „okrenuti nova stranica“ u odnosu sa koalicijom koju predvodi Saudijska Arabija.

Iz kancelarije Hutija odmah je stigla optužba da Saleh organizuje puč i napada „savez u koji nikad nije verovao“, i upozorili su da će Saudijska Arabija i njeni saveznici „platiti veliku cenu u svojim prestonicama“.

Tačne okolnosti smrti bivšeg jemenskog predsednika su nejasne, ali će ona pokrenuti žestoku borbu za kontrolu nad glavnim gradom, Sanom. Saleh je i ubijen u prestonici, a internetom su počele da kruže fotografije i snimci njegovog tela, sa teškom povredom glave koja upućuje na to da je ustreljen, kao i pobunjenika iz pokreta Huti koji vuku njegovo umotano telo, otkrivajući čaršav sa njega uz pokliče „Alahu Akbar“ (Bog je velik).

U opširnom govoru koji je emitovala hutska televizija Al Masirah, lider pobunjeničkih Huta, Abdul Malek al Huti je Salehovo ubistvo opisao kao „istorijski poraz koalicionih snaga“, misleći na koaliciju arapskih država na čelu sa Saudijskom Arabijom protiv koje se Huti bore, prenosi AP.

Ne pominjući Salehovo ime, Al Huti je rekao da je znao za njegovu komunikaciju sa koalicijom i za njegove namere da se okrene protiv Huta. On je dodao da je Salehu poslao nekoliko upozorenja.

VLADAVINA SALEHA

75-godišnji Saleh, bivši vojni oficir koji nije završio ni osnovnu školu, vladao je Jemenom pune 34 godine. Njegova početna obećanja demokratskih reformi pala su, kao i u slučaju brojnih drugih arapskih vladara, u vodu, a njegovu vladavinu možda najbolje obeležava izjava da je „vladati zemljom kao plesati na glavama zmija“.

Saleha i njegovu vladu, sastavljenu dobrim delom od članova njegove porodice, pratile su optužbe zbog korupcije, represije i zgrtanja desetak milijardi dolara bogatstva pljačkom javnih sredstava. Američki rat protiv terora nakon napada 11. septembra 2001. godine iskoristio je kako bi pridobio podršku SAD, a dvehiljadite je obeležila istovremena borba protiv Huta na severu i Al Kaide koja je uspostavila uporište u južnom Jemenu.

Na kraju je svrgnut sa vlasti usled masovnih protesta za vreme Arapskog proleća 2011. godine, istog onog u kojem su svrgnuti Gadafi, egipatski predsednik Hosni Mubarak i tunišanski predsednik Zine El Abedine Ben Ali. Jemenska vojska i policija tada su ubile stotine demonstranata.

Nekoliko godina nakon toga počinje njegov neuspešni pokušaj povratka na vlast. Držeći pod svojom kontrolom još uvek deo vojske i državnog aparata, stupio je u savez sa nekadašnjim neprijateljima Hutima koji su od 2015. godine u ratu s njegovim naslednikom Abdrabuh Mansur Hadijem. Pobunjeni Huti, islamistički pokret koji je nastao unutar jemenske šiitske manjine i uživa podršku Irana, uz pomoć snaga odanih Salehu zauzeli su prestonicu Jemena.

Nakon toga su nastavili ofanzivu na deo jemenske vojske odane trenutnom međunarodno priznatom predsedniku Hadiju, koji je privremeno morao da pobegne u Saudijsku Arabiju. Ali, potpuni poraz Hadijevih snaga sprečila je intervencija Saudijske Arabije i osam drugih arapskih zemalja, uz logističku podršku SAD.

Marvan Bišara, politički analitičar Al Džazire, opisao je Saleha kao „čoveka za sva godišnja doba, koji je bio u stanju tokom četiri decenije menjati svoje političke boje i menjati saveze u skladu s okolnostima“.

ŠTA ĆE SE DEŠAVATI DALJE U JEMENU?

Sada će se Huti suočiti sa još više neprijatelja , kao i vazdušnih udara od strane snaga Saudijske Arabije i UAE. Dosta toga zavisiće od toga da li će Salehovi saveznici oko Sane biti u stanju da isele Hute, ili će borbe na ulicama prouzrokovati još više uništenja.

Uskoliko dođe do njihovog potiskanja i preusmeravanja sila, Huti će na kraju biti proterani do njihove severne tvrđave. To bi mogao da bude korak bliže završetku rata, koji je ostavio Jemen na ivici gladi i raselio više od 2 miliona ljudi. Ali, biće još borbi dok ovo ne postane moguće.

Samo tokom jučerašnjeg dana ubijeno je 234 ljudi, prema podacima Crvenog krsta. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom bombardovala je pozicije milicije Huta u Sani, drugi dan zaredom. Crveni krst je objavio da su zalihe tri bolnice u Sani pri kraju i da je manjak krvi za transplantaciju.

HRANA KAO GLAVNO ORUŽJE

Pored vazdušnih udara, sukoba vatrenim oružjem, blokada luka, i hrana je postala „oružje u ratu“ u Jemenu, naveo je Svetski program UN za hranu (WFP) upozoravajući da milion ljudi u toj zemlji gladuje.

Prema procenama UN, oko sedam miliona ljudi je u riziku od gladi, dok je čak 17 miliona – 60 odsto ukupne populacije te zemlje – u nesigurnoj situaciji kada je reč o hrani.

Borbe su poremetile i komercijalni uvoz hrane i isporuku pomoći, pa milionima gladnih preti smrt. Najsiromašnija zemlja arapskog sveta ima potrebe za uvozom hrane čak i u miru.

Jemenski zdravstveni sistem je na ivici potpunog kolapsa. Dve trećine stanovništva nema pristup osnovnom zdravstvenim uslugama. Od aprila je od kolere umrlo 2.100 osoba, dok se bolnice bore da obezbede osnovne potrepštine zbog blokada luka i međunarodnog aerodroma u Sani.

Na nekoliko desetina zdravstvenih organizacija i bolnica ili je uništeno, ili prisiljeno da se zatvori zbog nedostatka sredstava.

UN navode da je reč o „najvećoj humanitarnoj krizi na svetu“, dok se obe strane u konfliktu međusobno optužuju da ne štite civile.

Obični ljudi platili su cenu za nasilje koje je ostavilo milione Jemenaca bez skloništa, hrane i vode.

RAT U JEMENU I SUKOBLJENE STRANE

Jedna od najsiromašnijih i najnasilnijih država na Bliskom Istoku – Jemen ima i stratešku važnost za regionalne „igrače“ i za svetske najopasnije terorističke grupe.

Teritorija koja leži unutar granice Jemena je jedna od najstarijih kolevki civilizacije na Bliskom istoku. Njegova zemlja je bila jedna od najplodnijih na Arapskom poluostrvu, u vreme kada su kiše padale češće zbog visokih planina. Ali, zbog pada prirodnih resursa, uključujući i naftu, Jemen i njeno stanovništvo su danas veoma siromašni.

Ipak, država poseduje bitan strateški položaj na vrhu jugozapadne Arabije. Nalazi se uz glavni morski put koji vodi od Evrope do Azije, u blizini naprometnije linije pomorskog transporta.

Milioni barela nafte prođe svakodnevno u oba smera, ka Mediteranu kroz Suecki kanal i iz rafinerija nafte u Saudijskoj Arabiji ka tržištu Azije. Jemenska luka Aden je bila jedna od najprometnijih na svetu u XX veku.

Jemen je u potpunosti islamsko društvo, ali podvojeno na sunite kojih ima, prema procenama, do 55 odsto, i šiite koji sačinjavaju ostatak stanovništva.

U Jemenu se vode borbe između međunarodno priznate vlade i šiitskih pobunjenika Hutija koji su bili saveznici, sada već preminulog bivšeg predsednika Saleha, koga je podržavao Iran.

Jemen je 2012. godine postao bojno polje u ratu između sunita iz Saudijske Arabije, koje podržava jemenska vlada, i šiita iz Irana, koji imaju podršku šiitskih pobunjenika. Međutim, 2015. godine nasilje je dostiglo kritičnu tačku kada je koalicija Saudijske Arabije bombardovala ovo područje, kada je veliki broj ljudi nastradao i kada je razoren veliki deo zemlje.

Prema podacima UN-a, u ratu koji traje od 2015. ubijeno je između 8.500 i 10.000 ljudi, od čega su najmanje 5.000 civili. Intervenciju Saudijske Arabije i saveznica snažno su osudile međunarodne organizacije poput UN-a.

KO SU HUTI?

Podele između sunita i šiita su zasnovane na dugotrajnim verskim sukobima koji su počeli kao spor oko naslenika proroka Muhameda. Dok šiiti veruju da je njegov rođak trebalo da ispuni ulogu Muhameda, suniti podržavaju Muhamedovog bliskog prijatelja i savetnika, Abu Bekra, prvog kalifa islamske nacije.

Huti predstavljaju ogranak Zeida, ogranak šiitskog islama sa krajnjeg severa Jemena, blizu granice sa Saudijskom Arabijom. Njihov vođa, Husein Badredin al-Huti optužen je od strane vlade za organizovanje pobune, uključujući nasilne anti-izraelske i anti-američke demonstracije 2004. godine. Režim je naredio potragu za njim, što je rezultiralo hapšenjem stotina ljudi i smrt lidera, koji je sa desetinom svojih pristalica ubijen.

Od tada, Huti se aktivno bore sa centralnom vlašću tražeći veći politički uticaj i optužujući vladu za povezivanje sa Saudijskom Arabijom zanemarivajući nacionalni razvoj i potrebe tradicionalnog plemena Zeidi.

Predsednik Abd Rabu Mansur Al-Hadi tvrdi da Hute podržava Hezbolah – libanska šiitska milicija, dok zapadni zvaničnici veruju da ih Iran finansijski podržava kako bi mogao da kontroliše jemenski deo Crvenog mora.

Pogledajte video: