Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Nakon raspada bipolarnog svetskog poretka, neobuzdani vanbalkanski hegemoni su iz svojih sigurnih jazbina u Vašingtonu i Briselu kreirali, upravljali i okončali ratove za jugoslovensko nasleđe u skladu sa svojim pohlepnim interesima.
Dejtonskim mirovnim sporazumom (1995), Rezolucijom SB OUN 1244 (1999) i Ohridskim mirovnim sporazumom (2001) ratove su okončali stvaranjem tri zamrznuta konflikta – Bosna i Hercegovina (BiH), Kosovo i Metohija («Kosovo») i Makedonija.
Zapravo, uspostavili su dugoročno pretkonfliktno stanje na Balkanu, s uverenjem će ga održavati strategijom američkog i NATO-vskog «štapa» i EU «šargarepe», naravno, samo dotle dok ne procene da je nastao pogodan trenutak da ponovo upale fitilj balkanskog «bureta baruta».
Pošto su se prethodnih godina «opekli» u Ukrajini i Siriji, neosnovano procenjuju da će ponovnim vojnim tektoniziranjem Balkana pokazati (potvrditi) svoju uspešnu agresorsku kredibilnost. U tom kontekstu treba posmatrati njihovu subverzivnu retoriku u prošloj (2016) godini kojom su nagoveštali paljenje fitilja bosanskog «bureta baruta», navodno zbog sprečavanja kršenja Dejtonskog sporazuma od strane Republike Srpske, a u suštini radi zadovoljenja interesa (iluzija) lidera Bošnjaka za unitarizaciju BiH.
Pogubne posledice po mir u BiH su evidentne: šef misije OEBS-a u BiH Džonatan Mur izjavio je 22. aprila u Bijeljini da na nivou BiH više nema političke stabilnosti, kao i da u Savetu ministara i Predsedništvu BiH više nema konsenzusa niti kompromisa (Tanjug, prenela «Politika», Beograd, 23. 4.2017).
Očekivano, drska promocija takvih ratobornih pokliča nastavljena je i u ovoj (2017) godini. Kulminirala je u aprilu, ispoljenom koordinisanom otvorenom pretnjom albanskih vođa Srbiji i Makedoniji radi oživotorenja iluzornog projekta «Velika Albanija» i lažnom zabrinutošću njihovih evroatlanskih mentora o takvom njihovom paklenom planu.
Šta su sulude vođe Albanaca poručile? Premijer Republike Albanije Edi Rama u intervjuu za briselski magazin «Politiko» (18. aprila), čelnicima EU poručio je da će, ako njegova zemlja ne uđe u EU, doći do ujedinjenja Albanije i tzv. Kosova, odnosno rekao je: «Ako perspektiva za članstvo zapadnog Balkana u EU nastavi da bledi, ne isključujem mogućnost ujedinjenja Albanije i Kosova».
U tom kontekstu, predsednik lažne države «Kosovo» Hašim Tači je u izjavi za radio Slobodna Evropa (19. aprila) rekao: «Ukoliko EU zatvori vrata Kosovu, svi Albanci regiona živeće u jednoj jedinstvenoj državi kako bi se nastavilo dalje sa integracijom u evropsku porodicu».
Jonuz Musliu, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Republici Srbiji, zapretio je (20. aprila) da će južni deo centralne Srbije pripojiti «Velikoj Albaniji», rekavši: «Ako se Albanija i Kosovo ujedine, neka otcepe i jug Srbije», tvrdeći da su Preševo, Medveđa i Bujanovac sastavni deo «države Kosovo» i zaključio: «Ipak, pošto bez Niša to ne bi bila ‘Velika Albanija’, Srbija treba da bude zahvalna što tražimo ujedinjenje samo Albanije, Kosova i Preševske doline».
Nesumnjivo rukovođeni s uverenjem da su projekat «Velike Albanije» u Makedoniji obezbedili «demokratskim» pučem u Parlamentu Makedonije 27. aprila, a svesni da će Srbija svim sredstvima braniti svoj teritorijalni integritet, uputili su joj pretnje da će u tu svrhu primeniti silu. Takav plan je obelodanio poslanik Skupštine kvazidržave «Kosovo» Daut Haradinaj (7. aprila), zapretiši da na Kosovu neće biti nijednog Srbina ukoliko njegov brat Ramuš (optužen za ratne zločine) bude iz Francuske izručen Srbiji, a potvrdio (28. aprila) Ramuš Haradinaj nakon povratka u Prištinu iz Francuske, između ostalog poručivši: „..Mi moramo da pokažemo mesto neprijatelju Srbiji i treba da uradimo onako kako je uradio Hrvat“(aludirao je na hrvatske vojne operacije «Bljesak» i «Oluja» 1995. godine, u kojima je ubijeno više hiljada i proterano nekoliko stotina hiljada Srba).
Ozbiljnost njihovih terorističkih pretnji potvrđuju mnoge činjenice. Prema obaveštajnim informacijama bezbednosnih službi Srbije, u Gnjilanu na Kosovu, 18. aprila održan je sastanak vođa albanskih terorista sa područja Preševa i Bujanovca (predsedavao je Šefćet Musliju, za kim je raspisana poternica zbog terorizma i sudilo mu se u odsustvu zbog ubistva 80 civila od juna do decembra 1999. godine na Kosmetu), na kome su razmatrali koje mere da se preduzmu radi radikalizacije i destabilizacije situacije na jugu Srbije. «Albanci se spremaju za rat.
Na teritoriji Kosova i Metohije, Makedonije i Albanije u toku je tajna mobilizacija i vojna obuka albanskih ekstremista, članova terorističke organizaicja ANA («Albanska nacionalna armija»), koji uveliko planiraju oružane napade i diverzije», pisao je beogradski dnevnik «Alo», 23. 04.2017.godine.
U vezi sa sumnjičavim karakterom reagovanja evroatlanskih mentora albanskim vođama i teroristima, uputno je poći od izjave jednog od članova nedavno tajno mobilisanih terorističkih sastava Albanaca: «NATO je prijatelj ANA i prijatelj kosovskih institucija. ANA ima podršku velikog dela stanovništva u svim krajevima Kosova» (isto, «Alo»). Kritike koje su ambasadori SAD u Beogradu, Tirani i Prištini uputile albanskim ratobornim vođama su veoma uviđajne.
«SAD kao problem vide neke ne do kraja pažljive izjave date proteklih dana o ujedinjenju i menjanju granica na Zapadnom Balkanu», rekao je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, a njegov kolega u Prištini Greg Delavi, naveo je da se Vašington «protivi neopreznim izjavama o ujedinjenju, kao i preteranim reakcijama koje podrivaju stabilnost» («Politika», Beograd, 22.04.2017).
Komesar za proširenje EU Johanes Han je poručio: «Želeo bih da izrazim svoju razočaranost, čak iznerviranost, zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera u regionu. Takva pitanja mogu da se shvate kao mešanje u unutrašnja pitanja susednih zemalja i prizivaju menjanje granica, nisu prihvatljive i više su nego kontraproduktivne» («Politika», Beograd, 22. 04. 2017.). Evidentno je da izostaje odgovarajuća osuda neposrednih aktera koji prete miru i stabilnosti Balkanu.
Sadržaj pomenutih reakcija Vašingtona i Brisela u vezi sa pretnjama albanskih vođa, nesumnjivo radi izazivanja opšteg rata na Balkanu, kompatibilan je navodima pojedinih beogradskih štampanih medija (24. aprila) o strogo poverljivom dokumentu američke obaveštajne agencije CIA, koji je sredinom aprila dostavljen Ambasadi SAD u Beogradu. Reč je o dokumentu koji sadrži činjenice o mogućem raspadu NATO-a na Balkanu zbog mogućeg izbijanja opšteg rata na tom prostoru.
Zbog toga, zahteva se od američkih diplomata «hitna bezbednosna procena» takvog scenarija. U njemu se, između ostalog, konstatuje i upozorava: «Analitičari CIA procenjuju da bi napad albanskih elstremista na Srbiju, Hrvati i Bošnjaci sasvim sigurno iskoristili za agresiju na Republiku Srpsku, što bi opet neminovno izazvalo intervenciju Rusije i slanje novog modernog oružja Srbima». CIA, takođe, procenjuje «da bi u slučaju ‘opšteg, balkanskog rata’ podršku Srbima pružili Grci, kojima takođe preti projekat ‘Velika Albanija’, ali i Bugari».
Imajući na umu činjenicu o tome da SAD počev od 1990. godine naovamo ne predviđaju već kreiraju destabilizaciju i ratove na Balkanu (podsetimo se da jedan uticajni američki medij objavio je 1990. godine članak/scenario CIA o nasilnom razbijanju Jugoslavije, koji je potom uglavnom potvrđen u praksi), realno je pretpostaviti da CIA traži procenu svojih operativaca u Beogradu kako bi otklonila mogućnost Rusije i Kine da eventualno poremete (spreče) planirani tok destabilizacije Balkana.
Ovim ponovo aktuelizujemo (upozoravamo na) opštepoznatu činjenicu o tome da se fitilj koji može ponovo da «zapali» Balkan nalazi izvan Balkana. Radi potvrđivanja konstatovanog, iz spektra poznatih činjenica o tome, pomenimo samo neke.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, je povodom sinhronizovanih pretnji albanskih vođa u vezi sa realizacijom projekta «Velika Albanija», između ostalog, rekao da su srpske bezbednosne agencije našle tragove delovanja najmanje jedne strane obaveštajne službe sa službama iz Albanije i Prištine i da postoji još jedna zemlja koja pokazuje iznenađujuće interesovanje za Balkan, i da oni žele da ostvare što veći uticaj na albanski korpus na Balkanu, radi čega će razgovarati s predsednikom te zemlje («Politika», Beograd, 26.04.2017). Može se samo pretpostavljati da je reč o Turskoj čijeg predsednika Erdogana Vučić je pozvao da poseti Srbiju.
U dešifrovanju te informacije pomogli su novinar Željko Cvijanović, glavni urednik «Novog standarda», navodom da turska obaveštajna služba MIT aktivno pomaže Albancima u pripremama za ostvarenje zločinačkog projekta «velike Albanije» i da su se u ovu priču i te kako upleli i Amerikanci i Britanci («Informer», Beograd, 27.04.2017) i analitičar Saša Borojević, navodom: «Potpunu logistiku i podršku za Balkansko proleće daje engleska tajna služba…» («Alo», Beograd, 23.04.2017).
Međutim, najpouzdaniju identifikaciju troglavog vanbalkanskog piromana predstavljaju SAD, EU i NATO koji su priznali nezakoniti izbor albanskog predstavnika Talata Džaferija za predsednika Sobranja Makedonije uprkos volji makedonskog naroda.
Takvu njihovu ulogu odnosno ultimativni zahtev za bezuslovnu kapitulaciju Makedonije radi stvaranja «Velike Albanije» izneo je zvaničnik američkog Stejt departmenta Hojt Brajan Ji tokom posete Skoplju, 30. aprila i 1. maja. On je neposredno preneo liderima vodećih političkih stranaka i predsedniku Makedonije Ivanovu da SAD priznaju puč u Sobranju izveden 27. aprila i podržao hitno formiranje «reformske» vlade. «SAD podržavaju izbor predsednika makedonskog parlamenta Talata Džaferija i spremne su s njim da sarađuju, izjavio je 1. maja u Skoplju Brajan Hojt Ji».
Nije neophodno biti posebno političko-bezbednosno pronicljiv pa zaključiti da aktuelno vašingtonsko-briselsko paljenje balkanskog fitilja radi zadovoljenja islamističkih ciljeva Albanaca na Balkanu (Profesor Univerziteta u Beogradu i urednik časopisa «Politikologija religije», izjavio za beogradsku «Politiku«, 23. 04. 2017.godine: «…Svako insistiranje iz Srbije da je reč o velikoj Albaniji pomaže radikalnim kosmetskim muslimanima da ostvare svoj cilj.
Stoga država Srbija treba da prestane da pominje veliku Albaniju i jasno kaže da se na Kosovu i Metohiji radi o ostvarivanju ideje ISIL-a, o čemu je pisao «Njujork tajms») može izazvati opšti rat na Balkanu, čiji ishod je teško predvideti. Jer izvesan je domino efekat, odnosno prelivanje oružanog sukoba u BiH.
Na početku takvog balkanskog rata, izgledno je u uključivanje dve države članice NATO-a u njemu – Albanije, koja se legitimisala kao agresor na Makedoniju i Srbiju i Hrvatske, koja bi se nesumnjivo angažovala u BiH. Za očekivati je da će one sopstveno agresorsko angažovanje obrazlagati kao odbrambeno, a imajući na umu njihovu neadekvatnu vojnu moć da agresorske ciljeve realizuju u kratkom vremenskom roku, takva operativna situacija pretpostavlja uključivanje odgovarajućih potencijala NATO-a.
Međutim, malo je verovatno da bi se Bugarska i Grčka (članice NATO-a) mirile bilo kakvim uspešnim pohodom Albanaca u Makedoniji, a to znači da bi došlo do ozbiljnih razmimoilaženja između balkanskih članica NATO-a. U tom kontekstu ne treba isključiti aktivno ponašanje Turske (članice NATO-a), koja, kako je navedeno tajno podržava projekat «velika Albanija». Ovim postaje jasno izvorište i zasnovanost zebnje CIA-e o tome da bi u eventualnom novom balkanskom ratu došlo do raspada NATO-a.
Nesumnjivo je da bi se Republika Srbija i Republika Srpska u mogućem opštem balkanskom ratu suočile sa velikim iskušenjima, ali sigurno ne sa većim nego onim u poslednjoj deceniji 20. veka, kada praktično nisu imali nijednog saveznika.
Naime, potencijalnim agresorima treba da bude prisutna odlučnost Srbije i Srpske da odsudno brane svoj narod i teritoriju i da imaju moć da ih odbrane od napada svojih suseda. Sa druge strane, realno je pretpostaviti da će u slučaju agresije na njih nekog vanbalkanskog faktora, naići na adekvatan protivodgovor takođe snažnog vanbalkanskog faktora, u pomenutom dokumentu CIA identifikovanog kao Ruska Federacija.
Razmotrene činjenice ukazuju na moguće izbijanje rata na Balkanu ovog proleća, čije dimenzije bi nesumnjivo dosegle i prostore van Balkana. Iako nepredvidivi vanbalkanski izazivači rata pokazuju spremnost da stvore uslove za ratovanje između balkanskih naroda do poslednjeg Balkanca, gorko saznanje o tome da bi takav rat naškodio i njihovim vitalnim interesima, predstavlja najsnažniji odvraćajući faktor toj suludoj ideji. Stoga se nadamo da će umesto aktuelnih iluzija kod vanbalkanskih potpaljivača fitilja balkanskog «bureta baruta» i njihovih marioneta na Balkanu prevladati razum.
Posebno je važno da se narodi balkanskih zemalja osveste i uozbilje, međusobno sarađuju umesto da se ubijaju. To, između ostalog, i zato što zapadnoevropska gospoda izaziva ratove u regionu Balkana, koje ne smatra ratovima. S tim u vezi, uputno je uzeti u obzir insert iz intervjua beogradskoj «Politici» (9. aprila) Josipa Juratovića, poslanika nemačkog Bundestaga: «U poslednje vreme opravdano se nakupilo mnogo strahova i crnih prognoza kad je u pitanju opstanak EU.
Međutim, svi ti strahovi i prognoze ne nadilaze vrednost evropskog projekta, koji je u prvom redu u nenasilju i nadilaženju međusobnih predrasuda i zazora, u povezivanju i strpljivoj gradnji alternative ratu.
Najveći svedok tome jeste nezapamćeni sedamdesetogodišnji mir na evropskom tlu, za koji možemo zahvaliti jedino projektu EU». Evidentno, reč je o poruci koja negira oružane sukobe u procesu razbijanja Jugoslavije u poslednjoj deceniji 20. veka i agresiju NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine. Balkanci, zapitajmo se da li želimo ponavljanje slične kataklizmične situacije.
Milan Mijalkovski (fsksrb.ru)
