Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Bugarski ministar za saobraćaj i komunikacije Ivajlo Moskovski i grčki ministar za infrastrukturu, saobraćaj i mreže Hristos Spirtzis dogovorili se o stvaranju „transportnog multimodalnog koridora“ između dve države, koji povezuje bugarske luke Varnu i Burgas sa Kavalom i Alekandroupolisom, prenosi „Fokus“ bugarska novinska agencija.
Na sastanku u Solunu 06.07.2017. god., grčka strana prihvatila bugarski predlog da u zajednički plan bude uključena i saradnja sa lukom Ruse.
Na taj način će se postići potpuna multimodalnost koridora i obuhvatiće drumski, železnički, morski i rečni saobraćaj, a skratiće put do podunavskih zemalja.
U suštini imamo vernu realizaciju projekta ministra Moskovskog čiji plan percepira potpuno zaobilaženje Bosforskog moreuza kada Erdogan bude povratio punu kontrolu nad pomorskim saobraćajem iz Crnog mora u Egejsko more (ovim bi na prvom mestu bila pogođena Rusija koja se čitav 19. i 20. vek borila za slobodan prolaz kroz Bosfor i Dardanele ka toplim morima i za nju je to pitanje od životnog značaja).
Takođe će „pogurati“ i ruske energetske giganate da ožive gasovod „Južni tok“, a zatim da se očuva ovaj „koridor“ koji će promeniti tok događaja na Balkanu.
Grčki ministar predložio da se u koridor priključi železnička veza do luke u Solunu u cilju dospeća grčkih proizvoda na velika komercijalna tržišta.
Dvojica ministara su se saglasila da je u pitanju projekat sa visokom dodatnom vrednošću koja će privući investitore sa Bliskog i Srednjeg istoka, iz Kine, Rusije i drugih velikih tržišta.
Drugo pitanje o kome je diskutovano jeste usklađivanje standarda za lučki, železnički i drumski saobraćaj između dve susedne zemlje i dogovoreno da svi dokumenti imaju „jedinstvenu primenu“ za ceo koridor. Ovo će smanjiti administrativni teret i značajno olakšati poslovanje.
S obzirom na zajednički stav usvojen, da će dve zemlje uskoro potpisati Memorandum o saglasnosti za izgradnju koridora Ruse – Varna – Burgas (Pirgos) – Aleksandrupolis – Kavala-Solun, prema susednoj zemlji.
Gospodin Spirtzis istakao da će Grčka u potpunosti podržati Bugarsku tokom predsedavanja Evropskim savetom 2018. god., i nada se da će razgovarati o pitanjima od zajedničkog interesa za sve zemlje u regionu.
Za one koji ne znaju, ovaj „koridor“ postoji od 17. i 18. veka i povezuje Rumuniju, Bugarsku, Srbiju i Grčku i ostale podunavske zemalje sa Nemačkom. Zapravo, grčke zajednice u Rumuniji i Bugarskoj kontrolisanjem cele trgovine na Dunavu stekle su preveliku moć i novac, a zatim, nastupanjem nacionalističkih politika nakon intervencije Engleske i Nemačke na hiljade Grka bilo prisiljeno da rasproda svoj biznis i vrati u zemlju ili emigriraju u Sjedinjene Američke Države.
Ovaj koridor, pored svih ostalih, predstavlja projekat od ogromnog geostrateškog značaja i delovaće kao „zaustavni breg“ turskoj ekspanzionističkoj politici ka Balkanu. Moglo bi se reći, da neki ljudi ne mogu da se približe „susedima“, kao što su Bugarska, Srbija i Rumunija i da stvore ovu „pravoslavnu osu“ ekonomskih, političkih i vojnih interesa… i na taj način realizuju kao jedino pravo rešenje.
Sa njegovom implementacijom ekonomski odnosi svih gore pomenutih zemalja bili bi vertikalno nadograđeni, dok bi osovina postala konkurentna turskom poslovanju, a politička i verska „penetracija“ dodala bi regionu sasvim drugi karakter.
Da bismo to efikasno uradili, potrebno je naći odgovarajuće političke lidere u regionu. Bugarska je započela sa R. Radevom, a u drugim zemljama… kriza će primorati pa… uskoro biće i tamo.
Turski neo-osmanizam sa svojom politikom posebno prošle godine ubrzao je ove „pokrete“ koji su kopija perioda 1912-13. god. Turska je uspostavila svoju osovinu sa Kosovom, Makedonijom i naravno u Albanijom, a to je nešto što znaju – svi.
Dakle, jedino pravo rešenje za našu celu regiju je uspostavljanje što bliskijih odnosa zemalja regiona, a to je zakon da ekonomski savez, uvek, uspostavlja i vojni (porazumeva se). Oni (naši neprijatelji) više će doprineti našem ujedinjenju, nego što ćemo se mi samo uspeti međusobno podeliti.
(Slaviša Lekić, sveštenik / Vaseljenska)
