Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Rusiju samo pola godine deli od parlamentarnih izbora, a u zemlji se predviđa aktiviranje „pete kolone“ Zapada.
Šta treba da uradi Rusija da se suprotstavi spoljnim i unutrašnjim pretnjama, iz kojih izvora da iscrpe snagu – ukazao je predsednik novoformiranog Vizantijskog kluba poznati moskovski politički analitičar Sergej Markov.
• Kako bi trebalo da reagujemo na produženje antiruskih sankcija? Zapadne sankcije su raznovrsne i veoma opipljive za našu zemlju, uključuju čak i progon naših sportista. Sve to je deo velike antiruske kampanje. Mi moramo na svaki takav potez pronaći adekvatan odgovor – uvesti svoje kontrasankcije. Na primer, ograničiti uvoz određenih proizvoda, proizvedenih u EU. I raditi to odlučno – sa mogućnošću zabrane uvoza svih kućnih aparata, i svih automobila. Akcije moraju biti dobro promišljene. Nema potrebe uvoditi kontrasankcije za one robe, koje je teško zameniti. A ako zamena postoji, onda to moramo raditi oštrije. I krenuti ka proširenju takvih mera. To će pokazati Evropskoj uniji da put proširivanja sankcija protiv nas nema budućnost i da će značiti pogoršanje situacije u samoj EU.
• Zapad je shvatio da nas vojnom silom ne može osvojiti. U godini parlamentarnih izbora oni će pokušati da nam uzdrmaju unutrašnju situaciju. Nije se slučajno u Litvaniji održao sastanak „bolotnih opozicionara“… Mislim da su praktično utvrđeni planovi za organizovanje državnog udara po modelu kijevskog majdana i za formiranje ruske hunte slične kijevskoj. Čak je i kadrovski sastav te hunte utvrđen. U njoj je predviđeno učešće Alekseja Navaljnog, Mihaila Hodorkovskog, Mihaila Kasjanova, kao i dva-tri čoveka iz sadašnje vlade, koji će prvi izdati. Moramo biti svesni ove opasnosti i suprotstaviti joj se. Pre svega – nazivajući stvari njihovim pravim imenom. • Vrše se provokacije protiv ruske ambasade u Kijevu. Nas doslovno žele da uvuku u rat…
Kijev pokušava da sruši Minske sporazume i isprovocira rat između Rusije i Zapada. I oni će nastaviti da to rade – da uzburkavaju situaciju. Ruske diplomate su danas, u suštini, taoci kijevske hunte – grupe ljudi, koja je silom došla vlast i silom je drži. Ukrajinska vlast je nezakonita, jer je formira na osnovu falsifikovanih izbora – i predsedničkih i parlamentarnih. Ta vlast se zasniva na teroru i propagandi, na gušenju slobode govora. Ne smemo tolerisati situaciju, u kojoj su naše diplomate postali taoci. Šta bi bilo da, ne daj Bože, dožive sudbinu Aleksandra Gribojedova? Ili američkog ambasadora u Libiji? Mi moramo odmah zatražiti od rukovodstva SAD i Evropske unije, čije su marionete kijevski vlastodršci, garancije života i bezbednost ruskih diplomata u Kijevu. U suprotnom, ruski diplomatski kor mora biti povučen.
Pogledajte, kako se odvija situacija sa Savčenko. Moramo poći od najgorih predviđanja. Kijevski militanti apsolutno mogu ponoviti libijski scenario ili iranski iz vremena ubistva Gribojedova. • Naše bivše sovjetske republike – Ukrajina, baltičke države – jednostavno boluju od rusofobije. Kako ih izlečiti, šta uraditi, da nas ne gledaju kao neprijatelje? To je veoma složeno i obimno pitanje. Da bi rusofobija nestala iz postsovjetskih država, ona bi morala da prestane da bude državna ideologija zapadnih elita. Za njih je to deo većeg projekta, čija je suština – geopolitičko uništenje Rusije, likvidacija Rusije kao snažne i nezavisne države.
Prema tom planu, ruski narod treba podeliti na Ukrajinace, Beloruse, Uralce, Kubanjce, Sibirce, Kozake. Našu zemlju žele da liše nuklearnog potencijala, naftnih i gasnih resursa i nezavisne vlade – ona mora da postane marionetska. A rusofobija je ideološka osnova tog političkog projekta. Da ne bi bio realizovan, moramo povećati svoj vojni i ekonomski potencijal. Jedino sami sebe možemo zaštiti. • Razradom ideologija bave se neke intelektualne platforme, kao što su Izborski klub i Zinovjevski klub. A nedavno je osnovan još i Vizantijski klub, čiji ste vi predsednik. Koje su njegove karakteristike?
Njega su formirali ljudi, koji vole Vizantiju, koji su zainteresovani za njenu istoriju i smatraju veoma važnim da je proučavaju. Vizantija – je veliko istočno-hrišćansko carstvo, koje je postojalo više od hiljadu godina, a u srednjem veku je bilo nastavak velike Rimske imperije. Ona je bila jedna od ključnih faza u razvoju evropske civilizacije. Ali, u sadašnjem obrazovnom sistemu Vizantija se nedovoljno proučava. Njeno proučavanje mora biti dublje i opširnije – i u srednjim školama, i na univerzitetima. I ne samo u Rusiji, već i u drugim zemljama. Upravo od Vizantije je Rusija primila pravoslavlje i svoj civilizacijski kod, mnoge društveno-kulturne obrasce povezane sa državom, vlašću i ličnošću. Sve to je prisutno u nama, modernim ljudima. I stoga smo i sada, povezani sa Vizantijom. Moramo bolje razumeti svoj kod. Definisati svoje mesto u evropskoj i svetskoj civilizaciji. A to je nemoguće bez detaljnog proučavanja veza sa Vizantijskim carstvom. 
• Vizantija je uticala ne samo na Rusiju, već i na zemlje Istočne Evrope. Ovu zajedničku karakteristiku takođe moramo prepoznati? Da, postoji karakteristična istočno-hrišćanska grana evropske civilizacije. I mi je moramo prepoznati kao takvu. Jedinstvo velike Evrope ne sme da bude poistovećeno sa unifikacijom po nemačkim ili britanskim pravilima. Mora biti zasnovano na očuvanju jedinstvenih posebnosti pravoslavnih zemalja, onoga što ih razlikuje od katoličkih i protestantskih evropskih naroda, koje se, nažalost, već mogu nazvati posthrišćanskim. Proučavanje Vizantije, oživljavanje vizantijskih tradicija – to je rad na obnovi jedinstva velike evropske civilizacije. Uveren sam da ideja poštovanja i ljubavi prema Vizantiji može ujediniti ne samo Ruse, već i druge narode. Postoji postvizantijska zajednica naroda, koja bi trebalo da postane vidljivija i jasnija.
• Da li Rusija treba da se razvija svojim putem? I pri tome se uvek u nekom smislu suprotstavlja Zapadu, istovremeno shvatajući vezu sa njim… Da, mi smo dve grane hrišćanskog sveta. Ali još jednom naglašavam: mi ne treba da se osećamo „neevropljanima“. Zbog tog kompleksa, neki predstavnici naše elite prizivaju potpunu potčinjenost Rusije Zapadnoj Evropi. Čak i utapanje u njenom identitetu. Otuda potiču mnogi naši savremeni problemi. Da bismo razumeli ko smo, moramo dobro poznavati istoriju Vizantije. A tu su, kao što sam već pomenuo, ogromne praznine. U Rusiji se ne proučavaju veliki vizantijski imperatori, koji su odlučivali o sudbini evropske ekumene. Ali, zato se detaljno izučavaju kraljevi i vladari malih zapadnih država.
(Fakti)
