‘Više Sile mogu uslišati svaku molitvu jedino ukoliko je ona izgovorena 3 puta: prvi put – za sreću i spokoj duše roditelja; drugi put – za sreću komšije; i tek treći put – za ličnu sreću’ – Gurudeva.
Molitva je nezaobilazan oblik komunikacije s božanskim u nama, kroz nju neposredno izražavamo veru u Boga i duhovni svet. Kroz molitvu se očitava snaga izgovorene reči. Mi često, nesvesno, upućujemo molitvu kroz svoj način izražavanja. Kaže se, na primer, da je strah ‘molitva da se dogodi ono od čega se bojimo’, posebno kada to verbalno izrazimo rečima.
Reči su poslanici naših misli, one donose glavnu presudu u komunikaciji, rečima izražavamo kako se osećamo i šta mislimo, rečima “ubijamo” ili usrećujemo druge osobe, reči nas rastavljaju ili spajaju s bliskim osobama. Ali, najbliskije s čime bi trebalo da budemo spojeni jeste ona božanska iskra koja svetli u svakom od nas. S tom iskrom se spajamo i rastajemo kroz naša dela (praksu), misli i reči. Najbolje je kada smo usklađeni na sva tri nivoa.
Mi, dakle, imamo tajni sef koji možemo otvoriti pomoću “pin-koda”, a to je molitva (reč), možemo imati svoju vlastitu, a može to biti i neka “proverena” molitva kojoj je snaga kolektivne svesti dala moć delovanja, bitno je samo da je razumemo i da smo na istoj talasnoj dužini.
Mnogim ljudima su zaista neke molitve nerazumljive, posebno ako se izgovaraju na nematerinjem jeziku (kao na primer islamske molitve na arapskom jeziku ili teško razumljiv stil pisanja Kur’ana, Biblije i sl.). Mi (u zapadnom svetu) smo od rođenja razvijali levu deo mozga u kome su centri za logiku, matematiku i sl, dok nam je ostala nerazvijena (neiskorišćena) desna polovina, koja je u stvari raj za razumevanje religije, duhovnost, vizualizaciju, meditaciju, umetnost i sl.
Stoga, ne možemo ni spoznati, osetiti, pravu bezuslovnu ljubav jer mi “mislimo da volimo”, što pripada formi uslovljene ljubavi koja je tačno izvagana i matematički izračunata.
Molitva upućena s aspekta leve polovine mozga skoro da i nije efektna. Osoba koja koristi desnu polovinu mozga će perfektno razumeti taj šifrirani stil pisanja Kur’ana i Biblije, ali s obzirom na to, sam način objave Božjih knjiga, putem anđela, nije teško zaključiti da su oni koji su primali objave to učinili putem desne polovine mozga, te da su videli i verovali ono što drugi nisu.
Ipak, neko je dobro znao da je desna polovina mozga ta gde se nalazi naša moć pa se potrudio da nas od malena okrene ka usmeravanju na levi deo mozga, tako smo mi prisiljeni da usvajamo i istražujemo znanja koja nam nikada neće trebati i koja smo zaboravili čim smo izašli iz škole.
Smisao prve rečenice, kojom je Gurudeva opisao način obavljanja (i uslišavanja) molitve, zaista nosi u sebi jedno beskrajno savršenstvo, mudrost i sklad, kroz takvu molitvu ustvari ispoljavamo to božansko u svom duhu i utičemo na širenje 4. (srčane) čakre koja nas povezuje s poljem univerzalne ljubavi jer to upravo podrazumeva nesebičnost i davanje bezuslovne ljubavi što i jeste u prirodi samog Boga.
On nas voli i stalno nam oprašta, daje, čak i onda kada ne tražimo On nam bezuslovno i nesebično daje. Kroz svoja dela, misli i reči Mu često okrenemo leđa, negiramo Ga na razne načine, ne obraćamo Mu se molitvom, nismo na fonu ljubavi i vere, imamo neka vlastita pravila i životne filozofije.
Kada proširimo svoje srce i pokrenemo 4. čakru te počnemo zaista i djelovati iz iste, mi dolazimo na željenu frekvenciju kada nam nijedna želja (molitva) neće biti odbijena!
Desnu polutku mozga možemo aktivirati plesom. Pogledajmo sufije i derviše kako to rade. Ili neko pleme kada se moli Bogu ili priziva kišu kako to rade pomoću zvuka i pokreta tijela.
Za naš pojam, možda je tu dosta nelogičnosti, jer smo naučeni tako da svijet promatramo kroz prizmu logike i teško se opuštamo i plivamo u svijetu koji isključuje logiku! Kada stvorimo sinergiju između desne polutke mozga i 4. čakre mi smo ušli u sferu “svemogućeg”!
(duhovni-razvoj.blogspot.com)