Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Sa brojnim kršenjem prava potrošača susreću se i svi korisnici komunalnih usluga. Ne samo da su kriterijumi za obračun cene ne odražavaju stvarno korišćenu uslugu, već se i ograničavaju rokovi za reklamaciju računa, naplaćuju fiksne naknade, iako zakon propisuje da korisnik treba da plati samo ono što koristi.
Udruženje „Efektiva“ ukazuje čak na šest načina kako građani plaćaju više nego što bi morali komunalne usluge – za vodovod, grejanje i odnošenje smeća.
Nezakoniti kriterijumi za obračun cene
Ustanovljavanje nezakonitih kriterijuma za obračun cene komunalnih usluga. Ne naplaćuju pruženu uslugu u skladu sa potrošnjom, onako kako propisuje Zakon o zaštiti potrošača, već po kriterijumima koji ne odražavaju stvarno korišćenu uslugu koju potrošači imaju u jednom obračunskom periodu, već se naplaćuju po kvadratu stambene jedinice ili broju članova domaćinstva, što je potpuno nezakonito i nelogično.
Primer 1: Toplane obračunavaju cenu grejanja po kvadratu stambene jedinice, bez obzira na to koliko grejnih tela ima unutra, da li su sva u upotrebi, da li se koristi dodatni izvor grejanja itd. Postoje slučajevi stanova iste kvadrature, gde u jednom stanu ima radijatora sa više rebara, ali oba stana plaćaju istu cenu.
Primer 2: Vodovodi naplaćuju po broju članova domaćinstva. U jednom domaćinstvu može živeti jedan potrošač koji upotrebi veću količinu vode od domaćinstva sa tri člana koja potroše manje, ali ovi drugi plaćaju manje.
Primer 3: Gradska čistoća odnošenje smeća naplaćuje po kvadratu stana, pa tako imamo slučaj da jedna osoba živi u stanu od 50 kvadrata i plaća više od četiri osobe koje žive u stanu iste kvadrature i verovatno više smeća proizvode od jedne osobe (ne mora da bude nužno pravilo)
Neadekvatan rok za reklamaciju
Ograničavanja roka za reklamaciju. Nekoliko komunalnih preduzeća ograničava rok za podnošenje reklamacije na račun na osam dana od dana prijema računa. Zakon o zaštiti potrošala ne predviđa rokove tog tipa, te potrošač uvek ima pravo da izjavi reklamaciju na račun. Drugo, računi se potrošačima uručuju prostim ubacivanjem u sanduče, pa nije jasno od kog trenutka teče rok za reklamaciju
Niti tražih te usluge, nit ih izvršavaju
Nametanje komunalnih usluga koje niti su tražene niti se na konkretnom području pružaju (a ako se i pružaju, usluga je često nesaobrazna), a kroz slanje računa za navodno pružene usluge, pri čemu se reklamacije tih računa redovno ignorišu. Uglavnom se odnosi na uslugu odnošenja smeća.
Naplate i ono što ne postoji
Zakonom o zaštiti potrošača jasno je propisano da potrošač nema troškove u slučaju da želi da promeni trgovca koji pruža uslugu od opšteg ekonomskog interesa (komunalno preduzeće). U praksi se dešava da Toplana naplaćuje trošak „verifikacije isključenja“ sa mreže, iako je to izričito zabranjeno. Time se potrošač kažnjava što je odlučio da prekine odnos sa Toplanom.
Takođe, nakon isključenja sa mreže, Toplana nastavlja da obračunava i naplaćuje fantomski trošak „instalaciona snaga“. Dakle, potrošač ne dobija nikakvu uslugu od strane Toplane, ali svakog meseca dobija za plaćanje trošak koji znači održavanje sistema Toplane, čiju uslugu ne koristi.
Ovo se radi iz razloga što sve veći broj potrošača isključuje svoje stanove iz sistema daljinskog grejanja, pa Toplane pokušavaju da ih kažnjavanjem i nametanjem računa za nepostojeću uslugu na silu zadrže u sistemu grejanja!
Mesečni fiksni troškovi
Naplata mesečne fiksne naknade. Nekoliko komunalnih preduzeća u okviru mesečnog računa naplaćuje fiksni trošak pod različitim imenima (mesečna naknada, trošak snabdevača, obračunska snaga…). Zakon o zaštiti potrošača jasno definiše obavezu potrošača da plati uslugu koju je koristio, odnosno da plati onoliko koliko je potrošio.
(Blic)
