Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ovo je priča monaha Arsenija Jovanovića, iz njegove nove knjige koja čeka objavljivanje, a koju je pročitao na predavanju “O Božijem Blagoslovu“ u manastiru Ostrog.
Moje prve godine od kada sam došao da živim u Njujork, pozvale su me moje dve poznanice Amerikanke da pođem sa njima na snimanje jednog reklamnog spota za jedan poznati modni časopis.
Bio im je potreban plavokosi mladić, višega rasta. Na taj način ukazala mi se mogućnost da za par sati snimanja u izvesnom noćnom klubu zaradim 50 dolara. Za tu sumu su u to vreme neki od emigranata sličnih meni umeli da se pomuče i ceo dan na nekom od teških poslova.
Svakako ideja mi se dopala i odmah sam pristao, pogotovu što je sve to bila zabava.
Pošto sam se obrijao, vodeći računa da se ne posečem, doterao kosu i lepo se obukao, pođoh pridveče ka zapadnoj strani, do 14-te ulice Njujorka, koja je bila poznata po nekoliko veoma posećenih noćnih klubova.
Kada sam stigao na zakazano mesto ispred samog ulaza ograđenog masivnim bordo gajtanom, zaustavi me i oslovi jedan stariji, mršavi čovek, podbulog lica, neobrijan i u pohabanom mantilu. Pošto pogledah u njegovom pravcu on mi reče:
“Sine, izvini, da li bi mogao da mi učiniš jednu uslugu?“
Ja nevoljno zastadoh malo dalje od njega, naviknut na mnogobrojne prosjake i beskućnike ponjujorškim ulicama, već unapred spreman da ga izbegnem, otvorim vrata i uđem u klub. Međutim, nešto me zaustavi pa ga ipak suvo pitah:
“A koju uslugu?“
On mi na to odgovori:
“Ja sam alkoholičar, i danas mi je dan kada moram da se napijem. Kada to uradim, obično oko ponoći padnem negde na ulici, i tu prespavam do jutra. Tada mi ulični mangupi obavezno isprazne sve džepove, i ne znam koliko puta sam do sada morao da vadim nova dokumenta.“
Potom zavuče ruku ispod mantila i, pružajući mi svoj novčanik, reče:
“Vidim da si dobar momak. Hajde, molim te uzmi ovaj novčanik pa ga pošalji na adresu koju ćeš naći unutra. Mnogo ćeš mi pomoći na taj način. Hoćeš li mi to učiniti, sine?“
Pošto ga saslušah prva misao koja mi je prošla kroz glavu bila je: “Idi, čoveče, s milim Bogom, gde ću još da se bakćem sa tvojim novčanikom, da ga pakujem, idem u poštu i šaljem ga, pored svih mojih njujorških problema.“
Ali druga misao me zaustavi i reče: “Pričekaj, ovaj nesrećnik ti je ovo tako iskreno rekao i lepo te zamolio, kako možeš da ga odbiješ?“ Zatim, pogledavši ga malo bolje i videvši da to i nije običan klošar i da je bio sličnih godina kao moj otac, a i usled sažaljenja koje me odjednom obuze, pitah ga:
– “Pa zar baš morate da uradite to večeras, gospodine?“
– “Moram sinko,“ odgovori on, “takav je život…“
Kada to čuh, osetih neku bolnu tugu u srcu posle ovih reči, uzeh novčanih i rekoh mu:
– “Dobro, gospodine, ne brinite, učiniću vam to.“
Ovaj se tada odmah oraspoloži i sa osmehom mi uzvrati:
“Hvala ti sine, Bog te blagoslovio!“, i ode svojim putem…
I tako sam ja tokom godina skupljao jedan po jedan blagoslov iz usta onih najnižih, prezrenih i odbačenih, sve dok me ti, Gospode, nisi blagoslovio mojim ličnim pokajanjem, a kasnije još mnogo više.
Kroz njihove blagoslove zaista Ti blagosiljaš, Bože moj, dok su blagoslovi onih drugih, moćnih i silnih, blagoslovi beskorisni, zemaljski, ljudski. Skupljam te blagoslove kao banknote kojima iskupljujem sebe pred Tobom, Gospode Bože moj, za sva ona neblagoslovena i grešna dela koja sam voljno i nevoljno činio, koja činim i koja ću činiti.
Pogledajte video:
(oslobodjenje.rs)
