Home / ZANIMLJIVOSTI / ČUDO POD OSTROGOM: Sveti Vasilije uslišio molitve katolkinji i spasao joj majku…

ČUDO POD OSTROGOM: Sveti Vasilije uslišio molitve katolkinji i spasao joj majku…

manastir-ostrog

Volela bih ovo podeliti sa vama. Puno puta sam videla oglase u kojima pojedine agencije nude put u manastire, između ostalog i u manastir Sv. Vasilija Ostroškog. Puno sam i čula o njemu.

Privlačila me je ideja da odem jednom tamo. Onda smo saznali da moja mama ima zakrčenje krvnog suda na vratu i da joj treba operacija. Rekli su da je operacija rizična i da može doći i do infarkta.

Jedva da sam naučila da živim sa tim što mog tate više nema, kad još i ovo… Bila sam sama, jedina podrška koju sam imala bila je moja tetka i njena porodica. I drugih osoba je bilo oko mene, ali nisam osećala da im je uistinu bilo stalo do nas.

Poželela sam da odem kod Sv. Vasilija i da ga zamolim da ako je Božija volja, da moja mama ne ide na operaciju, jer ja stvarno nemam snage to da podnesem, i da bude zdrava, i da mi je jos ne uzima . Čini mi se da uvek gubim ljude oko sebe, one koje volim tako je i sa momcima, tako je i sa roditeljima i sa prijateljima.

Ja ni sad nemam snage da prolazim kroz tako nesto, moj tata je umro iznenada, gotovo da nije ni bio bolestan, do zadnjeg dana svog zivota je radio… I tako, zove moja sestra da idem sa njom na more, i ako hoću, možemo otići i u taj manastir. OVO JE BOŽIJE ČUDO, pomislila sam, Bog je želeo da odem tamo.

Moja sestra nije znala da ja zelim već odavno da odem tamo, već je htela zbog njene ćerkice, jer je ona rođena ona na taj dan, na dan Sv. Vasilija. Znala sam da idu tamo ljudi svih vera, bilo je katolika, pravoslavaca, videla sam muslimane… Čula sam priče o ovom svecu, da je učinio mnoga čuda, želela sam da učini čudo i u mom životu.

Stigli smo na more, za nedelju smo se dogovorili da ćemo otići u manastir. oslanjam se na sebe, tako da je čudno sto sam prepustila sestri da ona navije sat da zvoni, a da nisam i ja, za svaki slučaj, navila. ali nisam.

Sat nije zvonio, ona se čudila, jer je navila, i nije se to još nikad desilo ranije. Trebao je bus stići u sedam, čini mi se, iz Herceg Novog.

Čula sam samo nervozno-USTAJ- ne znam kako ali stigli smo na bus…
Za 5 minuta spremili smo se i mi i spremili i malu devojčicu. Toliko o tome što kažu-KOME JE SUĐENO I DATO, TAJ ĆE STIĆI DO TAMO. Posle mi je sestra rekla da je nju ptičica probudila…

Ni pre a ni posle, ptičice na nasem prozoru nije bilo, samo to jutro…
Kad smo putovali tamo, počela sam da plačem. ne znam zašto, čim sam ugledala manastir, i kako smo se približavali. ne znam zašto sam plakala.

Nisam mogla da zaustavim suze… Bilo me je sramota, što plačem, krila suze…

To me je prošlo i kad sam ušla, bilo je sve ok…nisam znala baš pravoslavne običaje, ponašanje u crkvi, posto sam katolkinja, ali sve je dobro prošlo…OSETILA SAM NEOPISIV MIR…

Molila sam se za moju mamu, za tadašnjeg momka sa kojim sam želela da se pomirim… Sa momkom sam se pomirila, zatim smo se razišli. Sve je to deo Božijeg plana, ako smo jedno za drugo, bićemo zajedno.

MOJA MAMA JE SAD SAMNOM, REKLI SU JOJ DA JE TO ŠTO IMA OBLIK ZAKRČENjA KRVNOG SUDA KOJI NIJE OPASAN TOLIKO I DA POSTO SE NIJE MENjALO VEC DVE GODINE procenat tog „zakrčenja“ DA NE MORA NA OPERACIJU… Lekar koji je toliko insistirao na operaciji, promenio je mišljenje iz korena…

SAD MOJA MAMA UZIMA LEKOVE I DOBRO JE…SHVATILA SAM DA ISUS ZAISTA DOZVOLjAVA NEKE SITUACIJE KOJE NAM SE NE SVIĐAJU, DA NAS PRIBLIŽI SEBI, ALI NIKADA NEĆE DATI VIŠE NEGO STO MOŽEMO PODNETI.HVALA TI ISUSE MOJ… HVALA TI SVETI VASILIJE.

(Mojkutak)

 

Check Also

ŽIVOTNA PRIČA SRPSKOG GASTARBAJTERA: Vratio se iz Čikaga posle 23 godine, evo šta sada misli o životu u Srbiji

Mnogi ljudi iz Srbije tokom devedesetih godina otišli su trbuhom za kruhom u inostranstvo. Među …