Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Slava je posle Božića, najvažniji porodični praznik. To je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika svoje kuće.
Međutim, iako je u hrišćanskom duhu da se slava obeleži skromno, poslednjih decenija svedoci smo pravih gozbi koje se prave u čast ovog porodičnog praznika, a neretko se dešava da domaćini od toga naprave pravi spektakl, pa često pozovu i trubače kako bi obeležili taj dan.
Tu su i nezaobilazni pokloni koje gosti donose domaćinima, a koji su iz godine u godinu sve luksuzniji, a ponekad i prilično čudni. Tako se događaju situacije da žene iz slavljeničke kuće dobijaju veš, kozmetiku, escajg ili sličnu stvar, a i na decu se ne zaboravlja pa su tu luksuzne igračke i slične stvari.
Rešili smo da zbog toga pitamo svešteno lice koji su to prikladni i bogougodni pokloni za slavu.
“Prvo treba pojasniti da slava označava sećanje na pokojne. Takođe, slava služi i duhovnom smirenju, i mirenju sa bližnjima.
To je doba kada, ukoliko i ima nekih razmirica među bližnjima, sve treba izgladiti i za trpezu sesti sa duhovnim mirom i bez gnevnih osećanja prema najmilijima. Ukratko, slava je sastanak ljubavi” – objašnjava Lazar Vojvodić, otac paraklisa Svetog Stefana pri KBC Bežanijska kosa.
Pored toga, prema rečima oca Lazara, ljudi, iako govore da poštuju svoju slavu, zaboravljaju na najbitniju stvar u vezi sa njom.
“Na dan slave, najbitnije je otići u crkvu, pričestiti se i ispovediti, kako biste u početak godine ušli duhovno čisti” – napominje otac Lazar.
Većina ljudi, međutim, to zanemari i svu pažnju usmeri ka proslavi, gde se trude da gostima priušte što raznovrsniju i bogatiju gozbu.
Ipak, ništa od toga nije potrebno. Najbitnije je na stolu imati sveću – u znak sećanja na pokojnike, slavski kolač – koji predstavlja žrtvu i zbog toga je jako bitno svojeručno ga umesiti umesto kupovati ga, i žito – koje se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duše predaka koji su slavu slavili pre nas, te je potpuno pogrešno uverenje pojedinih vernika da se za “žive svetitelje” koljivo ne sprema.
Što se poklona tiče, u davna i skromnija vremena, na poklon se domaćinima nosilo ono što su gosti ručno izradili, dakle kolači, testo, hleb, ali prikladno bi bilo i vino, rakija, jabuke, brašno… Ukratko, kako objašnjava otac Lazar, sve što je gostima preteklo.
I danas bi, kaže otac Lazar, bilo mnogo prikladnije domaćinu na poklon doneti bocu pića, ili šećer, kafu i slične stvari. Suština je u skromnosti, i u tome da se darodavac ne baca u troškove, jer to nije ni potrebno.
Međutim, savremeni ljudi sve više povećavaju svoje rashode za slavu, pa su oni koji su pogođeni ekonomskom krizom skloni čak i tome da radije ne proslave slavu, ukoliko ne
mogu da gostima ponude obilnu gozbu.
Tako je u anketi sprovedenoj na našem portalu, gotovo 10 odsto čitalaca reklo da ne slavi slavu jer to “ne može da finansira”.
To je, naravno, velika greška – slavu treba proslaviti dostojanstveno i skromno.
“Mislim da je ipak mali broj ljudi koji će sasvim odustati od slavljenja. Slaviće se i dalje, ali će biti značajno manje terevenki i divljanja u duhovnom smislu” –zaključuje na kraju otac Lazar.
Dakle, ne brinite za stanje u novčaniku! Na dan svoje slave se pričestite i ispovedite u crkvi, a zatim sa mirom u srcu i bez ljutitih misli sačekajte svoje goste.
Nije bitno posluženje, bitno je da duhovno čisti sa svojom porodicom i dragim ljudima uđete i novu godinu!
(Dnevno.rs)
