Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ep o Gilgamešu je nastao krajem trećeg milenijuma pre nove ere, na području Mesopotamije, a zapisan je na akadskom jeziku koji je smenio sumerski u dominaciji tim prostorom. Akadski je mrtav jezik, ali su ga naučnici iščupali iz mraka zaborava
Foto: Wikimedia/Samantha
Mesopotamija je kolevka civilizacije, prva oblast na planeti Zemlji na kojoj su nastali gradovi i pismenost, mesto na kome smo iz praistorije zakoračili u domen istorije.
Zbog toga je potpuno prirodno što su ljudi opčinjeni njome, i što – uvereni da je nemoguće da smo mi ljudi sami od sebe došli na ideju da se opismenimo i zagradimo – tvrde da su to učinili vanzemaljci koji su došli i dali nam prve kraljeve.
Nećemo se time sada baviti, budući da smo tu tematiku već obrađivali, već ćemo se koncentrisati na to kako je zvučao jedan od najdrevnijih vladarskih jezika na svetu, akadski. Konkretno, kako je na njemu zvučao Ep o Gilgamešu, jedno od najveličanstvenijih književnih dela u istoriji čovečanstva.
SIŠAO S NEBA I VLADAO 28.800 GODINA: Ovo je spisak kraljeva Sumera koji zbunjuje naučnike (FOTO)
Akadski jezik je izumrli semitski jezik, deo šire afroazijske porodice jezika, koji je korišćen na tlu drevne Mesopotamije, paralelno sa sumerskim (koji se smatra izolovanim jezikom, pošto ne može da se svrsta ni u jednu grupu).
Pismo na kojem je zapisivan akadski je bilo klinasto, na glinenim tablicama, a ime je dobio po gradu Akadu. U pitanju je grad koji je krajem trećeg milenijuma pre nove ere postao prestonica Akadskog carstva i administrativni i kulturni centar Mesopotamije, ali se već sredinom tog hiljadugodišta pojavljuju tekstovi zapisani isključivo na njemu.
Na početku drugog milenijuma pre nove ere dve grane akadskog jezika se razvijaju, i to asirski i vavilonski.
Kada je sumerski jezik izumro kao živi jezik i postao lingva franka učene klase (slično latinskom u srednjem veku), akadski je postao lingva franka sveukupno gledano, a to će i ostati do 8. veka p.n.e. kada će biti marginalizovan od strane aramejskog (jezika kojim će kasnije govoriti Isus Hrist).
Karta sumerskih gradova u Mesopotamiji. Foto: Wikipedia Commons/Phirosiberia
Nakon toga će preuzeti ulogu sumerskog i biće korišćen od strane učenjaka i sveštenika u hramovima, a poslednja glinena tablica na njemu datira iz 1. veka nove ere. Ipak, postoje mnoge reči iz akadskog koje danas koriste Asirci, urođenička grupa koja priča neoaramejskim a koju islamisti misle da unište (samo delimično zbog toga što su hrišćani).
Ep o Gilgamešu je nastao pre oko četiri hiljade godina, cirka 2100. p.n.e, tokom perioda koji istoričari danas nazivaju Treća dinastija Ura. Smatra se prvi velikim književnim delom, i jednim od najvećih i najznačajnijih ikada.
Književna istorija o Gilgamešu počinje sa pet sumerskih pesama o Bilgamešu, što je njihovo ime za istog čoveka, koji je bio kralj grada Uruka. Ove odvojene priče su kasnije iskorišćene kao izvor.
Fragment sa sumerske stele. Foto: Wikipedia Commons/Eric Gaba
Prva verzija koja je uspela nekako da preživi milenijume pakla i razaranja datira iz 18. veka pre nove ere, i poznata je kao Starovavilonska. Naslovljena je “Shutur eli sharri” što znači “Nadmašuje sve ostale kraljeve”, ali od nje postoji samo nekoliko sačuvanih glinenih tablica.
Kasnija “standardna” verzija” datira iz 13-10. veka pre nove ere i naslovljena je “Sha naqba imuru” što znači “onaj koji je video dubinu”, ili “onaj koji vidi nepoznato”. Otkriveno je dvanaest tablica, a najbolji primerci pronađeni su u ruševinama biblioteke asirskog kralja Ašurbanipala iz 7. veka p.n.e.
O čemu se radi u Epu o Gilgamešu? E, drago nam je da pitate.
Prva polovina priče prati Gilgameša, kralja Uruka, i divljeg čoveka po imenu Enkidu kojeg je od blata stvorio bog neba Anu da bi zaustavio arogantnog Gilgameša u tlačenju naroda svog kraljevstva.
Votivna figura iz trećeg milenijuma pre nove ere. Foto: Wikipedia Commons/Rosemania
Nakon početne borbe, njih dvojica postaju prijatelji, a zatim kreću na brojne pustolovine tokom kojih pobeđuju čudovišta kao što su div Humbaba kod Kedrove gore i Nebeski bik kojeg je boginja Ištar poslala da kazni Gilgameša zbog odbijanja da joj bude ljubavnik.
Zbog prijateljstva sa Gilgamešom, bogovi Enkidua kažnjavaju sporom i bolnom smrću.
U drugoj polovini epa, ožalošćen zbog Enkiduove smrti, Gilgameš kreće na dugo i opasno putovanje kako bi otkrio tajnu večnog života. Saznaje da “život, kakvim ga on traži, ne može nikada biti pronađen; zato što kad su bogovi napravili čoveka, udelili su mu smrt, a život su zadržali u sopstvenim rukama”.
Međutim, moglo bi se reći da je Gilgameš ipak postao besmrtan putem epa u njegovu čast, a i zahvaljujući svojim dubokim razgovorima sa nebesnicima, posebno sa besmrtnim čovekom Utnapištimom po ugledu na koga je nastao mit o Noju.
Mozaik od lapis lazulija iz Ura pronađen u kraljevskoj grobnici u tom gradu prikazuje mirnodopski život. Foto: Wikipedia Commons/Alma E. Guinness
Ako sumnjate u ovo poslednje što smo kazali, znajte ovo: bogovi Utnapištimu kažu da sagradi džinovski brod koji će nazvati “Čuvar života” i da u njega, zbog nadolazećeg potopa, uvede svoju porodicu, rođake, zanatlije iz sela, bebe životinja i da unese žito; nakon 12 dana na vodi, on pušta golubicu, pa lastu i na kraju gavrana. Zbog vernosti i vere, bogovi njega i njegovu ženu nagrađuju besmrtnošću.
Dakle, maltene sve isto kao i u Bibliji, osim što je ovaj ep stariji barem hiljadu godina.
Da ne dužimo više, poslušajte kako je zvučao Ep o Gilgamešu na akadskom jeziku:
(Telegraf.rs)
