Izgubio je tri uzastopna Gren slem finala pre tog šestog jula.
Izgubio je i u ’svom’ Melburnu još pre finala, a još je bolelo i ’pecanje’ u polufinalu Rolan Garosa sa Rafaelom Nadalom.
Sve su glasnije bile priče o tome da Novak Đoković ne može da se nosi sa velikim očekivanjima i da često poklekne kada je najpotrebnije. U pitanje se uveliko dovodila i saradnja s Borisom Bekerom.
Sada, kada pročitate dve rečenice iz prethodnog pasusa, one zvuče kao da nikada nisu mogle biti izrečene, ali u sportu sve može da se promeni.
A za Đokovića se promenilo u finalu Vimbldona 2014. godine – imao je dobijen meč, ispustio ga je, a onda ga je opet vratio u jednom od najboljih mečeva svih vremena. Federer je pao – 6:7 (7-9), 6:4, 7:6 (7-4), 5:7, 6:4.
“Pre nekoliko dana sam upravo o tom meču razgovarao sa svojom familijom i timom – verovatno je to jedna od prelomnih tački u mom životu, uz Dejvis kup 2010. godine jer mi je posle toga karijera naglo krenula uzlaznom putanjom.
Međutim, posle te druge titule na Vimbldonu dobio sam novu dimenziju samopouzdanja – tada sam imao dosta tereta na leđima, očekivanja i pritiska, a sve to sam savladao tim trijumfom nad Federerom koji je tada bio u vrhunskoj formi“, kaže Novak.
Od tog momenta jedini Gren slem turniri koje Đoković nije osvojio jesu US open 2014. i Rolan Garos 2015. godine.
“Gren slem trofeji najvažniji su u tenisu, a oni su posle tog Vimbldona počeli da se ređaju – definitivno je taj duel bio jedna od prekretnica u mojoj karijeri“, dodaje najbolji teniser sveta.
Podsetite se finala Vimbldona 2014. godine, vredeće:
(B92)