Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Mnogi ne znaju, ali kada koriste privatni auto u službene svrhe (ne za dolazak ili odlazak s posla), imaju pravo na naknadu od poslodavca koja može da pređe i 6.000 dinara mesečno, a da pri tom i sam poslodavac bude oslobođen poreza za takvu naknadu.
Mnogima su firme plaćale za gorivo, ali taj iznos je manji od onog koji vam realno pripada. Svakom vozilu je posle nekih 15.000 kilometara potreban mali servis, a to podrazumeva zamenu ulja, kočionih pločica, antifriza, zamenu guma…
Ne daj Bože da dođe do nekog kvara! Sve to košta i kad to uzmete u obzir – pitate se zašto biste firmi u kojoj radite stavljali svoj auto na raspolaganje?!
Ako firma nema vozilo, a vama to znatno olakšava odlazak na službena putovanja ili na sastanke po gradu, treba da znate da poslodavac ima osnova da vam plati naknadu za korišćenje privatnog vozila zaposlenog u službene svrhe.
Naime, Zakonom o porezu na dohodak građana utvrđen je neoporezivi iznos ove naknade, odnosno iznos koji poslodavac može da isplati zaposlenom, a da tom prilikom ne plati porez na ovaj prihod.
U ovom zakonu neoporezivi iznos naknade pomenutih troškova utvrđen je u iznosu od 30 odsto cene jednog litra benzina pomnoženog brojem potrošenih litara, a najviše do 6.147 dinara mesečno.
Dakle, ukoliko je na službenom putovanju zaposleni prešao 100 kilometara, potrošio 10 litara benzina, čija je cena 130 dinara, poslodavac ima pravo da mu isplati naknadu koja će do iznosa od 390 dinara (30% x 130 dinara x 10 litara) biti neoporeziva.
Pored ove naknade, poslodavac ima pravo na knjiženje troškova goriva koje takođe treba da isplati zaposlenom, odnosno vlasniku automobila, a koji je takođe neoporeziv. Ovo važi za sve poslodavce kojima su troškovi goriva „opravdani“ obračunom po putnom nalogu, dodatnim evidencijama i računima za gorivo koji glase na poslodavca.
Ono što bi poslodavci trebalo da uzmu u obzir kod utvrđivanja naknade je broj pređenih kilometara, broja litara potrošenog goriva, dužine tranja službenog putovanja i slično.
Tako poslodavac može da odluči da zaposlenima isplati 30 dinara naknade po svakom pređenom kilometru, ili recimo 30 odsto cene litre goriva po svakom pređenom kilometru ili na bilo koji drugi način.
Ipak veliki broj poslodavaca naknadu obračunava na isti način na koji se utvrđuje neoporezivi iznos naknade radi jednostavnosti obračuna i minimiziranja troškova poreza. U Uniji poslodavaca Srbije svojim zaposlenima ne isplaćuju ovakve vrste naknada, niti ih smatraju opravdanim.
– Znam da taj propis postoji godinama još od pre „talasa privatizacije“. To je zaostatak iz nekog vremena kada je to bio češći slučaj. Mnogi su to koristili kao dodatak na redovna primanja.
Smatram ga preteranim jer dobar deo novca ostaje onome ko koristi vozilo. Ne mislim da se upotrebom za službena putovanja postiže velika amortizacija vozila. Mi u Uniji nemamo takvu vrstu naknadu, samo kupimo gorivo za taj put – kaže predsednik UPS Nebojša Atanacković.
(Telegraf.rs)
