Home / ZANIMLJIVOSTI / KAKO RAZLIKOVATI KINEZE I JAPANCE?! Evo odgovora na pitanje od milion dolara (VIDEO)

KAKO RAZLIKOVATI KINEZE I JAPANCE?! Evo odgovora na pitanje od milion dolara (VIDEO)

Ovo pitanje zanima ne samo ne-Azijate već i same Azijate, pa ćete tako i kod jednih i kod drugih naći one koji decidno tvrde da mogu i one koji jednako tako sigurno tvrde da to nije moguće. Drugim rečima, ako ste mislili da na osnovu očiju možete da znate, niste bili u pravu

japanci-kineziFoto: flickr/Steve Evans/thepismire/hira3

Sigurno ste se barem jednom u životu zapitali da li je moguće razlikovati stanovnike Dalekog istoka na osnovu njihovog lica, i ako jeste, da li je moguće naučiti da ih se razlikuje. Da li je moguće videti nečije oči i momentalno znati da li je u pitanju Kinez, Japanac, ili pak – Korejac?

Slično pitanje možda sad postavlja sebi neki stanovnik Šangaja, znatiželjan isto koliko i mi, samo obrnuto: da li je moguće znati da li je čovek Srbin ili Šveđanin, samo na osnovu lica?

Zapravo, odgovor na oba pitanja je krajnje jednostavan, i glasi: i da, i ne. Ne postoji nepogrešivi metod koji vodi sigurno u ispravan odgovor, uprkos tome što svaka populacija zbilja ima neke vrlo specifične karakteristike.

Naučnici su ustanovili da su svi ljudi biološki toliko međusobno slični da rase praktično i ne postoje, no, uprkos tome, svakome ko ima oči da vidi jasno je da to nije baš tako. To je takođe jasno svakome ko zna da se osoba izrazito skandinavskih fizičkih svojstava ne može roditi u porodici pigmeja.

Šta je, prema tome, rasa? Definicija kaže da je u pitanju “socijalna konstrukcija”, te da je to “grupa ljudi sličnih i izrazitih fizičkih karakteristika” koje se prenose s kolena na koleno, odnosno, koje predstavljaju genetsko nasleđe svakog pojedinca.

Prema tome, budući da su Japanci i Kinezi dve odvojene populacije ljudi, ma koliko geografski i kulturno bliske, trebalo bi da bude moguće razlikovati ih, zar ne?

Odgovor, nažalost, nije jednostavan.

Ovo pitanje zanima ne samo ne-Azijate već i same Azijate, pa ćete tako i kod jednih i kod drugih naći one koji decidno tvrde da mogu i one koji jednako tako sigurno tvrde da to nije moguće. Drugim rečima, ako ste mislili da na osnovu očiju možete da znate, niste bili u pravu.

Tu su i oni između, koji misle da postoje izvesne fizičke karakteristike nastale tokom hiljada godina delimične odvojenosti, posebno Japanaca na njihovim ostrvima, a koje – premda nisu stoodstotno sigurne – ipak nose sa sobom veću verovatnoću da ćete pogoditi.

Pokušali smo da saberemo njihove utiske, dakle ljudi sa samog Dalekog istoka, i da vidimo da li se mogu razlikovati konkretno ta tri pomenuta naroda: Kinezi, Japanci i Korejci.

Japanci, po njima, imaju sledeće karakteristike: duže, ovalne glave sa nižim jagodicama i krupnijim, širim očima, kao i sa izraženijim nosevima.

Korejci, pak, navodno imaju ravnija lica sa višim i kockastijim jagodicama, kao i manjim očima i pravilnijim kapcima.

Kinezi imaju okruglastije glave, generalno gledano, ali je Kina ogromna zemlja koja je etnički daleko heterogenija i od Japana i od Korejskog poluostrva, pa je nezahvalno uopšte i pokušavati da se generalizuje u ovom smislu.

Međutim, postoje tri mnogo sigurnija načina: maniri, način odevanja i jezik, a upravo se time za jedan japanski portal posvećen strancima, bavila Amerikanka Kelsi Lojcinger, koja živi u tom delu sveta već više godina.

Krenimo od jezika.

Načisto su drugačiji.

Pošto je to nemoguće objasniti, predlažemo da pogledate ovaj klip i da se koncentrišete (ako vam zvuče isto, onda učenje stranih jezika verovatno nije za vas).

Drugo, naklon. Mi mislimo da je naklon nešto uobičajeno za sve kulture na Dalekom istoku, ali to više nije tačno. Dok i Japanci i Korejci čine manji naklon kada neformalno pozdravljaju jedni druge, a duboki naklon u formalnijim okolnostima, Kinezi su to skoro u potpunosti napustili i danas se uglavnom samo rukuju, i malo klimaju glavom.

Lojcinger kaže i da je Kineze moguće prepoznati iz daleka zato što – za razliku od Japanaca i Korejaca koji imaju običaj da budu tihi i da ne galame na javnom mestu – oni, na bazi njenog ličnog iskustva, takav običaj nemaju. Drugim rečima – galame.

Što se tiče mode, japanske žene preferiraju suptilnije nijanse, i često nose kratke pantalone i suknje, dok muškarci nose uske pantalone. Takođe, kultura “slatkog” je u modi vrlo zastupljena i zbog nje je lako prepoznati Japance.

Južnokorejci vole svetlije boje više nego Japanci, ali opet zbog posebnih višedecenijskih odnosa sa Japanom (budući da su obe zemlje saveznice Amerike od kraja Drugog svetskog rata, i da su obe sve vreme kapitalističke, a ništa od toga ne važi za Kinu) ubacuju u svoj garderober i dosta tih japanskih pop elemenata.

Kinezi se, sa druge strane, navodno oblače mnogo zapadnjačkije, valjda baš zbog te poluvekovne izolacije koju žele što pre da ponište. Mada, razlika između urbanih i ruralnih predela je velika, a i između najvećih gradova i onih manjih. Kinezi su, može se reći, najteži za bilo kakvu generalizaciju.

Imajte zato u vidu, da nijedna generalizacija nije apsolutno pravilo i da je suštinski zbog toga uvek pogrešna. Niti su svi Japanci tihi, niti svi Kinezi galame. Na bazi naših lopova koji idu u Zapadnu Evropu samo da bi krali, neki bi Šveđanin mogao da kaže da su svi Srbi lopovi. To vam se ne bi svidelo, zar ne?

Pogledajte video:




(Telegraf)

Check Also

VAŽNO OBAVEŠTENjE ZA VOZAČE! OVO SU NOVA PRAVILA: OD SADA ĆE SVAKI AUTO MORATI DA IMA OVAJ UREĐAJ

Članice Evropske unije dogovorile su sve promene koje se tiču novih automobila i vanova, odnosno …