KAO DEČAK KRAO NADGROBNE SPOMENIKE, A ONDA POSTAO KOLUMBIJSKI KRALJ DROGE: Eskobar je zarađivao 60 miliona dolara dnevno! (FOTO)

Pabo Eskobar je dnevno krijumčario 15 tona kokaina, a likvidirao je sve koji su mu stali na put. Neke od ovih stvari sigurno niste znali o njemu

Jedan od najmoćnijih dilera kokaina svih vremena, Pablo Eskobar, dnevno je krijumčario 15 tona kokaina, a zarađivao 60 miliona dolara. Likvidirao je sve koji su mu stali na put, naredio je ubistvo čak 3.000 ljudi, a onda je neko naručio i njegovo.

Na vrhuncu moći, 1989. godine našao se na sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu.

Na tim temeljima Eskobar je gradio svoje carstvo – kartel Medelín, koji je u osamdesetima svaki dan samo u Sjedinjene Američke Države krijumčario 15 tona kokaina. Većina se odlučila za “plomo”, vodstvo, i omogućila mladiću iz kolumbijskog gradića Rionegro da u svojim rukama drži 80 odsto svetske trgovine kokaina.

O neverovatnom životu najpoznatijeg i najbogatijeg dilera drogom na svetu nedavno se snimila i serija, “Narcos”, u kojem ga glumi Vagner Moura, a koju režira i producira Brazilac Hose Padilja.

Pablo Emilio Eskobar Gaviria rodio se 1. decembra 1949. godine u Rionegru, gradiću u blizini drugog najvećeg kolumbijskog grada Medelina. Bio je treći od sedmoro dece oca poljoprivrednika i majke učiteljice. S kriminalom je počeo u ranoj mladosti.

Kao dečak je krao nadgrobne spomenike i preprodavao ih lokalnim lopovima i krijumčarima koji su ih dalje preprodavali. Cilj mu je bio da do 22. godine postane milioner.To ipak nije postigao, ali čekanje se na kraju isplatilo.

Nastavio je da radi kao lopov i bavio se raznim kriminalom. Jednom je oteo gradskog čelnika Medelína i dobio otkupninu od 100.000 dolara.

U posao s kokainom ubacio se 1975. godine. U početku je sam leteo u Panamu ili na Floridu. Okupio je manju skupinu saradnika, među kojima je bio i njegov brat Roberto.

Posao su razvili tako što su u drugim južnoameričkim zemljama kupovali pastu od koke, koju su prerađivali i radili kokain u prahu.

Laboratorija na dva sprata bila je u jednoj kući u Medelínu. Na prvom putovanju Pablo je sa sobom nosio 13 kilograma paste, a uglavnom ih je krijumčario u gumama aviona. Pilot bi dobijao 500.000 dolara ili više, zavisno od toga koliku je količinu mogao prevesti.

Na samom je početku Pablo počeo da ubija konkurente. Prvo je ubio Fabija Restrepa, većeg dilera iz Medelína. Svi su njegovi zaposleni prešli Eskobaru jer nisu imali izbora. Već nakon godinu dana Pablo i nekoliko njegovih kolega uhvaćeni su na granici s 18 kilograma paste kad su se vraćali iz Ekvadora.

Eskobar je najpre neuspešno pokušao da podmiti sudije, a u poslednji je tren uspeo na svoju stranu pridobiti policajce koji su ih uhvatili.

Slučaj je nakon toga odbačen, a Pablo je nakon toga počeo koristiti mito kao glavno oružje s birokratijom s kojom je često imao problema. Kad ni to nije upalilo, jednostavno bi ubio onoga ko mu je stajao na putu.

Kad mu je bilo 27 godina Pablo se oženio Marijom Viktorijom Henao Velejo, kojoj je tada bilo samo 15. U vezi su bili dve godine pre venčanja.

S njom je imao dvoje dece, Huan Pabla i Manuelu. Često ju je varao, a najviše je volio maloletne devojke. Uprkos svemu, Marija je ostala uz njega do kraja.

U osamdesetima porastao je broj korisnika kokaina, pogotovo u SAD-u. Eskobarov je posao odletio u nebo, kao i njegova zarada.

Od skrivanja kokaina u krilima aviona, u manje od deset godina Eskobar je došao do toga da je vlasnik nekoliko aviona, helikoptera i brodova kojima je prevozio drogu, a navodno su do SAD-a vozile i dve male podmornice pune kokaina.

Njegov brat Rikardo tvrdi kako je najveća pojedinačna isporuka droge težila 23.000 kilograma kokaina.

Iz Kolumbije je brodom išla u SAD u kutijama na kojima je pisalo “riblja pašteta”. Navodno je u tokom osamdesetih njegov kartel držao 80 posto svetske trgovine kokainom. To znači da je četiri od pet kokainska zavisnika koristilo Eskobarovu drogu.

On je zarađivao neverovatne količine novca. Rikardo, koji je vodio finansije za brata Pabla tvrdi kako su na vrhuncu moći zarađivali 60 miliona dolara na dan.

Svojoj porodici je kupio imanje od oko 20 kvadratnih kilometara. Godišnje su zarađivali 22 milijarde dolara, a oko deset odsto zarade odmah su otpisivali. Znali su da će ih pojesti štakori u podrumima gde su čuvali gotovinu. Svake su nedelje trošili oko 2.500 dolara, samo na gumice kojima su vezali novac na manje hrpe.

Pablo je svojoj porodici kupio imanje od oko 20 kvadratnih kilometara. Tamo je sagradio golemu kuću i imanje nazvao Hacienda Nápoles ili Imanje Napulj. Sagradio je vilu u španjolskom kolonijalnom stilu.

Imao je zoološki vrt sa žirafama, slonovima, vodenkonjima, ponijima, antilopama, egzotičnim pticama, bizonima, zebrama i nojevima. Na imanju je bio i manji aerodrom te golema kolekcija automobila i motocikala, kao i staza za karting, bazen i ring za borbu bikova.

Na ulazu je Escobar izložio manji avion, prvi koji je kupio za krijumčarenje droge. Njegov sin Huan Pablo je ispričao kako je otac jednom zapalio dva miliona dolara kad su se skrivali u planinama.

Njegovoj je kćeri Manueli bilo hladno i Pablo je učinio sve što je mogao da se ne smrzne. Ništa nije bio problem.

Zarađivao je ogroman novac, no mnogi su ga u Kolumbiji zvali Robinom Hudom. Gradio je bolnice, škole i crkve u siromašnijim gradovima i mestima.

Stambeni kompleks u Medelínu koji je sagradio i danas nosi njegovo ime. Bio je obožavatelj fudbala i gradio je fudbalske terene, a bio je i glavni finansijer fudbalskog kluba Atlético Nacional iz Medelína.

Osim što je bio Robin Hood, bio je poznat po brutalnosti i nemilosrdnosti. Stvorio je svoju vojsku mladića koji su za njega ubijali policajce i druge birokrate. Neki su imali samo 14 godina.

Za glavu jednog kolumbijskog policajca navodno su dobijali između 100 i 3.000 dolara. Ubice su trenirali najbolji u tom poslu. Eskobarovi su ljudi unajmili plaćene ubice iz Velike Britanije i Izraela koji su mladiće poučavali tehnikama ubijanja i borbe.

Eskobar je, osim novca, sanjao i o moći. Navodno je želeo da bude kolumbijski predsednik. Zato je 1982. godine ušao u kolumbijski kongres.

No tamo je izdržao samo dve godine jer ga je ministar pravosuđa Rodrigo Lara Bonila javno prozvao kao kriminalca i pomogao ga izgurati iz kongresa.

Eskobar je naručio njegovo ubistvo. Bonilu su izrešetali u Bogoti u njegovom automobilu. Eskobar je naredio ubistva i troje predsedničkih kandidata, glavnog državnog advokata, dvesta novinara i više od hiljadu policajaca. Sve je svoje konkurente držao u šaci tako što im je naplaćivao svojevrsni porez.

Smatrao je da mu duguju novac jer je on razvio trgovinu drogom u Kolumbiji. Svi su ga se bojali pa mu niko nije protivrečio. Kolumbijske vlasti videle su da se Eskobar nemilosrdno rešava svih koji mu ne odgovaraju nakon što su krenule istrage kartela Medelín pa im je laknulo kad su Amerikanci počeli vršiti pritisak da se uhvati i izruči SAD-u.

To je ujedno bila i jedina stvar koje se Pablo Eskobar bojao – da će završiti u američkom zatvoru. Znao je da tamo neće moći podmititi čuvare ili sudije.

Takođe, kartel Cali nije se htio pokoriti njegovim zahtevima i hteli su ga ubiti, a za petama mu je bila i paravojna skupina Los Pepes, čiji su ga članovi hteli ubiti jer je on ubio nekoga od njihovih najmilijih ili jednostavno zato što je kriminalac.

Zato se 1991. godine Eskobar dogovorio s vlastima da se preda. Zauzvrat je dobio manju kaznu koju je služio u vlastitom zatvoru.

Naime, sam ga je delom osmislio i nazvao “katedrala”. Reći da je to bio zatvor otvorenog tipa bilo bi preterivanje. Bilo je to imanje na kojem je Pablo uživao u luksuzu jednakom kao i na Haciejendi Nápoles.

Sagrađen je na brdu iznad Medelína, a on je sam birao svoje čuvare. Mogao je primati posete, a imao je bazen, jezerce, fudbalski teren,bar, kancelariju sa faksom i telefonom.

Održavao je zabave i naručivao prostituke kad bi hteo, a porodica mu je dolazila u posetu tri do četiri puta nedeljno. Na imanju uopšte nije bilo predstavnika kolumbijske vlasti.

Imali su dogovor da ne smeju prići “katedrali” bliže od pet kilometara. Idila je trajala oko godinu dana, kad su vlasti doznale da je Eskobar na imanju mučio i ubio trojicu svojih saradnika zbog novca.

Hteli su da ga premeste u klasičan zatvor, a o tome su ga došli obavestiti načelnik zatvorskog sastava i zamenik ministra pravosuđa. Eskobar je hteo da ih ubije, ali sprečila ga je vojska koja je došla da spasi dužnosnike. Uspeo je da pobegne s većinom svojih saradnika koji su bili s njim u “katedrali”.

Skrivao se 17 meseci, i to ne samo od kolumbijskih vlasti, kartela Cali i Los Pepesa. Naime, Kolumbija je tražila pomoć od SAD-a, koji je poslao specijalne postrojbine u potragu za Pablom. Formirali su američko-kolumbijsku postrojbinu Search Bloc.

Locirali su ga kad je jedne večeri predugo telefonski razgovarao sa sinom. U pucnjavi u predgrađu Medelína pogodili su ga s tri metka – u nogu, grudi i glavu.

Porodica je ostala bez svega, niko nije hteo da im da ni azil.

Njegov brat Rikardo sumnja da se Pablo sam ubio nakon što je dvaput upucan jer mu je uvek govorio kako će se upucati iznad uha ako ga uhvate.

Baš tamo je prošao fatalni metak koji ga je dokrajčio.

Kartel Medelín brzo se raspao, a njegova porodica je pobegla iz Kolumbije. Ostali su bez ičega jer je država zaplenila sav novac i svu imovinu.

Marija Viktorija s decom je najpre bila u Mozambiku, a zatim se selila po Južnoj Americi. Argentina je napokon pristala da ih prihvati i promeni im imena.

Njihovi su identiteti nedavno otkriveni, a svi još žive u Buenos Airesu i često moraju da se izvinjavaju zbog nedela svoga oca i supruga.

(Telegraf.rs/ express.hr)