Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Verenički prsten i burma su oduvek bili simbol vernosti i imaju veoma dugačku tradiciju. Egipćani su još od 9 veka pre nove ere smatrali da je prsten simbol vezivanja i neraskidivosti veze ili braka, a darivali su ga kao simbol ljubavi.
Zapadnjačka kultura je malo izmenila običaje vezane za ovo prstenje. U poslednje vreme najviše važi običaj da se verenički prsten nosi na levoj ruci, dok se posle venčanja prebacuje na desnu.
U nekim zemljama Kao što su SAD i Kanada verenički prsten se nosi na levoj ruci, dok se u Poljskoj, Ukrajini i Srbiji nosi na levoj.
Početkom 19. veka u Americi su muškarci verenicama poklanjali naprstke, a nakon venčanja bi kapica naprstka bila sklonjena da bi se od obruča napravio prsten. Jedan stari engleski običaj je podrazumevao cepanje jednog komada zlata ili srebra na dva dela, a zatim bi se popila čaša vina, da bi veridba postala zvanična.
Vereničko prstenje datira još iz 13. veka u Rimu, hrišćani su usvojili tu tradiciju, nakon što je papa Inoćent treći proglasio obavezno vreme čekanja između veridbe i braka. To prstenje je bilo jednostavno, skovano od gvožđa, a tek kasnije i od zlata.
Prema starim običajima, verenički prsten treba da bude od zlata ukrašen dijamantom. Mora da bude od belog ili žutog zlata, jer su to boje duhovne dubine i čistoće. A mora da ga krasi dijamant, nebitno kojih dimenzija, jer simboliše večnost, snagu i ljubav, a prema nekim reklamnim kampanjama i porodično nasleđe.
Dijamanti su u tradiciju došli kasno, austrijski nadvojvoda Maksimilijan je poznat kao prvi čovek, koji je Mariji Burgendlanskoj, svojoj budućoj supruzi poklonio dijamantski prsten 1477. godine. Dijamant na prstenu je tada imao i praktičnu vrednost, ukoliko bi verenik devojke poginuo u nekom od ratova, ona bi mogla da proda prsten i tako sebi obezbedi život bez muža.
Muči vas strah, nervoza i iscrpljenost? Možda imate opasan poremećaj pamćenja, a da toga niste ni svesni
Ovaj običaj se tada nije proširio među običnim stanovništvom, sve do 1930. godine kada je kompanija „De Beers“ lansirala prvo dijamantsko vereničko prstenje u masovnu proizvodnju.
U nekim evropskim zemljama burma i verenički prsten su jedan komad nakita, a nakon venčanja se u njega ugraviraju imena mladenaca i datum venčanja. Moderno vereničko prstenje ili burme se sastoje od dva ili tri spojena manja prstena, koji mogu da se razdvoje nakon venčanja na verenički i burmu.
U trenutku veridbe niko ne razmišlja o tome – Šta ako se veridba raskine? Međutim, život je nepredvidljiv i ponekad se veze raspadaju, veridbe prekidaju i svako odlazi na svoju stranu. A ko u u tom slučaju ima pravo nad vlasništvom prstena? Ima li pravo na prsten ikakve veze s tim ko je prekinuo veridbu i ko je kriv za raskid?
Veridba isključivo predstavlja deo narodnih običaja i tradicije i nije regulisana pravnim normama, odnosno nije pravno priznata institucija. Ipak, postoji jedan izuzetak.
Vrhuvni sud nekadašnje FNR Jugoslavije izglasao je 1949. godine „Uputstvo o povraćaju vereničkih darova“. U ovom pravnom aktu se kaže da ukoliko se veridba raskine, oboje nekadašnjih verenika imaju pravo da traže povraćaj onoga što su darivali drugoj strani, ali i obavezu da ono što su primili na dar moraju da vrate. Tužbe zasnovane na ovom uputstvu sud je odbijao jedino ako se utvrdi da je tužilac iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda zloupotrebio čin veridbe i darovanja.
Obzirom da nijedan drugi pravni izvor ne obuhvata ni jednu tačku ili član koji se tiču veridbe, ovo uputstvo, doneto pre skoro 70 godina, sadrži i danas prihvatljiva rešenja u slučajevima kada je veribda raskinuta.
(Telegraf)
