Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Krojačkih radnji nema puno, a sve više ljudi odlučuje se da šije po meri, uglavnom za svečane prilike, ali i da kvalitetnije komade garderobe nose na popravke.
Otud i sve više mušterija malobrojnim krojačima, koji sada kažu da mesečno od ovog posla može da im ostane više od prosečne plate, oko 500 evra ili više, sve zavisi od toga koliko su vešti u tom poslu.
– Ne smem da otvorim lokal do ulice, jer ne bih znao šta bih od posla – priča šabački krojač Milan Jovanović.
Ulaganja za pokretanje krojačkog biznisa nisu velika. Uslov je da se poznaje zanat, bilo da je naučen u školi ili na nekom od brojnih kurseva, ali je presudan talenat.
Da bi se započeo ovaj posao pored zakupa lokal, čija cena zavisi od lokacije, potrebno je još oko 2.000 evra. Krojač početnik treba da ima šivaću mašinu, koja košta od 700 do 1.000 evra. Za obradu platna za početnika dovoljna je jedna endleirca, koja košta oko 700 evra. Sto i pomoćni alat može da se nabavi za 500 evra.
– Ovo je veoma isplativ posao ako ga čovek voli i ume da radi. Isplati se čak i pružanje usluga, poput korekcija i slično. Međutim, ako si majstor, onda su mogućnosti neslućene, od kreativnosti, preko zarade. Jedno odelo košta oko 150 evra, ali to zahteva majstorsko znanje i 30 sati rada. Toliko imam posla da se kod mene na odelo čeka tri meseca. Ja sam kupio mašinu, sa idejom da zaposlim majstora, ali ne mogu da ga nađem – priča Milan Jovanović koji je iglu u ruke uzeo s a15 godina jer e želeo lepo da se oblači, i ne ispušta je već 52 godine, čak i u penziji.
Šivenje može biti solidan biznis i za one koji imaju malo više novca za ulaganje i žele da pokrenu proizvodnju, u startu je po trebno od pet do sedam hiljada evra.
– Otišao sam u Nemačku, kupio četiri mašine i počeo posao. Sećam se da sam ih platio 14.000 maraka. Danas te četiri mašine mogu dda se kupe za par hiljada evra. Zaposlio sam četiri žene, krojačicu i ženu za pakovanje robe. Šili smo stolanjake, kuhinjske krpe, posteljine, suknje… Sve proizvode sam prodavao jer sam već razradio tržište, pošto sam ranije bio trgovački putnik – objašnjava Dragan Tomić.
TEŠKO NAĆI ISKUSNOG KROJAČA
Dragan Tomić kaže da i njih muči nedostatak radne snage.
– Mi dve godine tražimo šefa proizvodnje. Iako nudimo platu od 70.000 do 100.000 dinara, što je plata jednaka primanjima lekara u Srbiji, ne možemo da ga nađemo. Kada dođu i vide da taj posao traži rad i odgovornost, niko se ne zadržava duže od mesec dana. Šnajderke je takođe veoma teško naći. Na tržištu rada gotovo da ih nema ili češće pristaju da rade za stranog poslodavca koji daje čak i manju platu – priča Tomić.
