Home / ZANIMLJIVOSTI / Otišao sam iz Bosne da bih se zaposlio i zaradio u Nemačkoj, a onda se moj san pretvorio u katastrofu..

Otišao sam iz Bosne da bih se zaposlio i zaradio u Nemačkoj, a onda se moj san pretvorio u katastrofu..

Ismir Muslić iz Zenice dve godine je bio bez posla, dok pre godinu dana nije otišao u Nemačku kojoj je bilo potrebno medicinsko osoblje i sada prepričava svoje iskustvo.
muslic
– Moja očekivanja nisu bila velika. Jednostavno sam želeo da radim i zaradim novac da prehranim porodicu. U BiH više nisam imao perspektivu – ovim rečima Ismir u najkraćim crtama opisuje razloge zašto je pre godinu dana trbuhom za kruhom krenuo za Nemačku.

Ismir je prva posleratna generacija koja je pohađala srednju medicinsku školu. Nakon srednje škole upisuje fakultet u Sarajevu koji, kako kaže, zbog porodičnih problema napušta nakon dve godine. Nakon toga stažira u bolnici jer je planirao da bolje sutra u medicinskoj struci potraži u Italiji, koja je u tom trenutku bila aktuelna. Nakon neuspelog odlaska u Italiju i nemogućnosti da radi u medicinskoj struci, sebe i porodicu je izdržavao radeći druge poslove. Pre dve godine je ostao bez posla i jedina svetla tačka mu je bila odlazak u Nemačku kojoj je potrebno medicinsko osoblje.

Nakon što je upoznao posrednika sa velikim obećanjima za posao u Nemačkoj Ismir odlazi na dva probna rada koja protiču, kako kaže “neorganizovano i bez poštivanja dogovorenog”.

– U Minhenu i nije bilo tako loše, ali u Štutgartu je bilo katastrofalno. U BiH nam je obećano jedno, ali je u stvarnosti sve bilo drugačije. Prvo su nas pitali kada počinjemo da radimo. Morali smo da im objasnimo da ne možemo da počnemo dok ne dobijemo vizu i radnu dozvolu jer ne dolazimo iz zemlje koja je članica EU. Tu sam video da nešto ne štima i da im je naš posrednik očigledno rekao da mi odmah možemo da počnemo da radimo. Dva dana smo radili u bolnici u dve smene. Iako nam je bio obećan smeštaj, hrana i novac za prevoz, spavali smo na odeljenju na kojem su i pacijenti, jeli ono što smo poneli od kuće i troškove sami snosili. Nakon dva dana smo zamoljeni da napustimo bolnicu – kaže Ismir.

Nakon što se vratio u BiH i potrošio i ono malo ušteđevine, Ismir se obraća drugom posredniku. Ovaj put bračnom paru iz Republike Srpske. Zahvaljujući njima, dolazi u jednu bolnicu u blizini Hamburga gde se zapošljava na intenzivnoj nezi za plućne bolesnike.

– U Hamburgu sam se prvi put zaista susreo sa nemačkom kulturom, ljudima, načinom rada i razmišljanja. Poslodavac je za sva moja pitanja imao konkretan odgovor, a za sve moje probleme imao je konkretno rešenje. Bar sam tako mislio – govori Ismir.

muslic1

 

Ismir Muslić

Obećana plata od 1.900 evra mesečno (bruto), odnosno oko 1.300 evra (neto) Musliću je u početku bila dovoljna za život. Živeo je u garsonjeri od 20 metara kvadratnih koju je mesečno plaćao 430 evra. Pored mesečne kirije za stan, izdacima treba dodati troškove hrane, odeće i naravno nešto uštedeti i poslati porodici u Bosnu. Kada je došlo vreme spajanja porodice, čemu je Ismir težio od samog dolaska u Nemačku, nastaju problemi i obećanje posrednika u zapošljavanju u praksi izgleda sasvim drugačije.

– Prvo što sam morao da priložim uz dokumentaciju potrebnu za spajanje porodice je bio radni ugovor duži od šest meseci. Moj je trajao još četiri meseca i šefica nije želela da mi ga produći jer tada još nisam imao potvrdu o poznavanju nemačkog jezika na nivou B2, što mi posrednik u zapošljavanju uopšte nije rekao. Rečeno je da je B1 dovoljan – razočarano govori Ismir.

– Kada je reč o spajanju porodice, ta tema je veoma komplikovana i zahteva stručno znanje. Sve je potrebno raditi u dogovoru sa odgovornom kancelarijom za strance, nemačkom ambasadom ili stručnim osobama – kaže Dietmar Bandke, koji je zajedno sa suprugom Halidom otvorio kancelariju u kojoj medicinskom osoblju i negovateljima iz BiH pruža informacije o zapošljavanju u Nemačkoj.

Bandke kaže da se zahtev za spajanje porodice najranije može podneti nakon isteka probnog rada, koji obično traje šest meseci, jer tek nakon tog perioda se može govoriti o konkretnijem radnom ugovoru. Obrada dokumentacije u Nemačkoj ambasadi traje oko tri meseca jer se sve mora odvijati u saradnji i uz odobrenje kancelarije za strance.

– Za veću porodicu je potreban veći stan i mesečna primanja moraju biti dovoljna za izdržavanje porodice, plaćanje kirije, grejanja, struje, vode, osiguranja, odeće, obuće… Kao dokaz da to određena osoba poseduje, prilažu se tri poslednje platne liste – pojašnjava Bandke za Dojče Vele (Deutsche Welle).

Za kvalifikovane negovatelje ovo i nije problem, dok je spajanje porodice za osobe koje rade kao asistenti negovatelja, teško i skoro nemoguće izvodivo.

– Svi koji planiraju da dođu da rade u Nemačkoj, moraju na vreme da se informišu i potraže stručni savet. Jer na kraju, ako sve ne bude realizovano, razočaranje je veliko i planovi o zajedničkoj budućnosti sa porodicom u Nemačkoj se rasprsnu kao mehur od sapunice – kaže Bandke.

Ismir je pronašao novog poslodavca i stvorio sve potrebne uslove za spajanje porodice. Dobio je neograničeni radni ugovor i pronašao veći stan. Bez obzira na loše iskustvo koje je imao zbog, kako kaže, nedovoljnog informisanja o uslovima zapošljavanja, Ismir svima koji planiraju da dođu da rade u Nemačkoj poručuje:

– Obratite se proverenim agencijama i ozbiljnim ljudima koji će vas povezati sa proverenim poslodavcima. Otkako je građanima BiH olakšan pristup nemačkom tržištu rada, pojavio se veliki broj agencija koje šalju ljude, a da pri tome o njima kasnije ne vode nikakvu brigu. Ovo je uređena država u kojoj se zakoni moraju poštovati. Na početku ne treba imati prevelika očekivanja. To će doći samo po sebi, ali malo kasnije će doći ono o čemu se mašta u BiH. To se na početku mora zaboraviti – preporučuje Ismir Muslić.

(Nezavisne.com)

Check Also

ČUDO SVETE PETKE: ALBANCI HTELI DA GA UBIJU, JER NIJE HTEO DA IM PRODA IMANjE, A ONDA JE…

1986.godine u manastiru Sv. Petke u Stublu kod Kraljeva zapisano je sledeće svedočanstvo: Dragiša Gojkvić, …