OVO JE SRPSKI ODBRAMBENI PAS: Ima gene vuka, držali su ga Nemanjići i borio se u boju na Kosovu (FOTO)

U želji da oživi najstariju domaću rasu pasa „srpskog mastifa“, Nenad Gavrilović sa Romanije godinama je ukrštao vukove sa tornjacima, napuljskim mastifima, rotvajlerima i američkim stafordima, sve dok nije nastao – Srpski odbrambeni pas (SOP).

Traženje prave kombinacije gena, one koja bi najviše sličila izumrloj srpskoj rasi, trajalo je čitavu deceniju, a završeno je 1992. godine. Tvorac ovog psa Nenad Gavrilović, objašnava da je njegovo poreklo usko povezano sa razvojem srpske države.

– Naša nacija potiče od starog naroda Soraba. Oni su bili imperijalni narod i držali su najjače pse na svetu – sorabske mastife koji su pravljeni direktno od pećinskog vuka kako bi mogli da se izbore sa napadima lavova, tigrova i drugih opasnih zveri koje su tada naseljavale kontinent – kaže Gavrilović.

On objašnjava da su kasniji potomci Starih Soraba, Staromakedonci i Nemanjićki Srbi koristili te iste pse u svojim vojnim pohodima. Najpoznatiji staromakedonac u istoriji, Aleksandar Veliki vodio je te pse u pohod na Persiju, a Srbi su ih koristili, tvrdi on, u boju na Kosovu.

– Strategija turske vojske bila je da jahačima na kamilama probiju prve redove srpske vojske I naprave pometnju kako bi brojčano nadmoćnija turska vojska lako izvojevala pobedu. Međutim, Srbi pod komandom braće Jugovića pustili su ove strašne pse na njih i osujetili im plan, pretvorivši ovu bitku u jednu od najkrvavijih ikada – objašnjava Gavrilović.

On objašnjava da se o ovom događaju pevalo i u kosovskim pesmama.

– U pesmi „Smrt majke Jugovića“ postoji stih „zalajaše devet ljutih lava“ i tu se misli na ove pse – kaže on i dodaje da je, po nekim izvorima, poslednji primerak ove rase psa uginuo 1952. godine.

Danas postoji oko 4.000 odgajivačnica Spskih odbrambenih pasa koji mogu da budu crni, crno tigrasti, sivi, sivo tigrasti, žuti i medeni.

– Narod oseća da je to njegov pas. To je pravi odbrambeni pas koji brani svog gospodara. Pas ne sme da trči za životinjama, on je uvek desetak metara udaljen od vlasnika i ludo voli svog gazdu.

Stanislav Čirh, suvlasnik odgajivačnice „Od cara Dušana“ kaže da se za SOP uglavnom interesuju ljudi koje ne znimaju izložbe, već žele psa sa karakterom, izdržljivog i zdravog.

– Iako ima onih koji ga drže u stanu, mislim da je to prevelika obaveza. Ovaj pas je velik i mora se izvoditi bar tri, četiri puta dnevno. Inače, nisu teški za održavanje i nisu česti gosti kod veterinara – kaže on.

Ipak, Gavrilović smatra da naša zemlja ne brine dovoljno o sitnim delovima svoje kulture.

– Nama su oduvek bile važne samo velike stvari – Nikola Tesla, Mihajlo Pupin…a ovih manjih, ali podjednako značajnih se odričemo. A rase pasa su generalno povezane sa nacijom, jer velike nacije čuvaju svaki deo svoje kulture. Tako Englezi imaju 63 rase, Japanci osam, a akitu su zaštitili kao nacionalno blago. Nemci su posle drugog svetskog rata uložili šest miliona maraka u rekonstrukciju njihove stare rase, a mi našu ne priznajemo, iako bi trebalo da je zaštitimo kao nacionalno blago – kaže Gavrilović.