Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Dva muškarca su posetila svetog čoveka želeći ga upitati za savet.
”Sagrešili smo i savest nam je uznemirena. Možeš li nam reći šta nam je činiti kako bi nam bilo oprošteno i kako više ne bismo grešili?“, upitaše ga.
”Kažite mi svoje grehe”, reče im sveti čovek.
”Učinio sam veliki greh”, odgovori prvi muškarac.
”A ti?”, upita sveti čovek drugog muškarca.
”O”, odgovori ovaj, ”ja sam počinio više loših stvari, ali su tako male da su jednostavno zanemarljive”.
Pobožni čovek je dugo razmišljao.
”Evo što morate učiniti”, konačno reče. ”Pođite i za svaki greh koji ste počinili donesite kamen.”
Muškarci su otišli. Prvi se brzo vrati s teškim kamenom, tako teškim da ga je jedva nosio. Stavi ga pred svetog čoveka. Nakon dugog vremena stiže drugi muškarac noseći bez napora vreću kamenčića. I on ih stavi pred svetog čoveka.
”Sada”, reče sveti čovek, ”uzmite kamenje i vratite ga tamo odakle ste ga uzeli.”
Prvi muškarac uze svoj kamen i vrati ga na mesto odakle ga je uzeo. Drugi se seti mesta gde je uzeo tek nekoliko kamenčića, a odakle je uzeo ostale nije se mogao setiti. Vrati se za nekoliko trenutaka i reče da mu je taj zadatak pretežak.
”Moraš znati, sinko moj, da su gresi kao kamenje. Što je čovek teže sagrešio, to dublje shvata težinu greha, a kad se iskreno kaje, tada mu je oprošteno. Ako čovek ponavlja manje grehe, ne oseća posebnu krivicu pa mu zato nije žao i ostaje grešnik. Sada vidiš koliko je doista važno kloniti se kako malih, tako i velikih grehova.”
(pouke.org)
