Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Priznak hrišćanina vidi se u iskušenju. Jer, hrišćanin koji je istinski pristupio da služi Bogu, dužan je da, prema Mudrosti, pripremi dušu svoju na iskušenja, da se nikada ne bi čudio ili smućivao zbog onoga što se dešava, verujući da ništa ne biva bez promisli Božje.
A gde je promisao Božja, tamo je sve dobro i sve biva na korist duše. Sve što za nas učini Bog, čini radi dobrobiti naše, ljubeći nas i štedeći nas. I mi smo dužni, kao što je rekao Apostol, da u svemu zahvaljujemo.
Njegovoj blagosti, i nikada da ne padamo u rastrojstvo ili malodušnost zbog onoga što nam se dešava, nego da ono što nam dolazi primamo bez smućenja, sa smirenoumljem i sa nadom u Boga, uvereni da sve što Bog za nas čini, po blagosti čini, čini ljubeći nas i čini to dobro.
Ako neko ima prijatelja i uveren je da ga prijatelj voli, to bilo šta da pretrpi od njega, makar i nešto bolno, on će misliti da je on to učinio ljubeći ga, i nikada neće poverovati za svoga druga da je hteo da ga povredi.
Koliko mi više treba da smo uvereni u Bogu koji nas je sazdao i priveo iz nebića u biće, radi nas se očovečio i za nas umro, da On sve u vezi nas čini po blagosti Svojoj i ljubeći nas. Jer, sve biva po pravednom sudu Njegovom, a On je toliko milostiv i ne previđa ni najmanju našu nevolju. No, mi smo ti koji sumnjamo.
Mi grešimo u nevoljama jer nemamo trpljenja i zbog toga što ne želimo da podnesemo malu žalost, ili nešto to je protiv našeg htenja.
A Bog ne popušta na nas ni jednu stvar koja je preko naših snaga.
Ali, kažem opet, mi nemamo trpljenja i ne želimo da se potrudimo na kratko, i ne odnosimo da prihvatimo nekad nešto sa smirenjem.
Zbog toga se i satiremo i što se više staramo da pobegnemo od iskušenja, koliko se više njima opterećujemo, i negodujemo, sve ne možemo od njih da se izbavimo.
To je kao kod ljudi koji znaju veštinu plivanja, pa kada na njih naiđe talas, oni se prepuštaju njemu i postavljaju se paralelno sa njim dok ne prođe, a onda nastavljaju nesmetano svoje plivanje.
A ako hoće da se suprotstave talasu, to ih on odbacuje i odnosi na veliko odstojanje. I kad ono opet počnu da plivaju, dolazi drugi talas na njih, i ako se opet protive, opet ih odbacuje i gura dalje, te se tako samo lome bez uspeha.
A ako se prepuste talasu i smire ispod njega, to on prolazi bez štete po njih i oni nastavljaju da plivaju, vrše svoje delo. Tako je i sa iskušenjima. Ako neko podnosi iskušenja sa trpljenjem i smirenjem, to g prolazi bez štete, a ako se ogorčava, smućuje se i svakoga okrivljuje, to se on muči, otežavajući protiv sebe iskušenja i iz toga ne izlazi korist nego time škodi sebi.
Iskušenje, pak, onome koji trpi bezmetežno, prinosi veliku korist.
Obratite pažnju na to o čemu se govori. Pre nego što neko učini nešto po strasti i ako se na njega podignu pomisli, ipak je još slobodan imajući i Boga za pomoćnika. I ako se smiri pred Bogom i podnese breme žalosti iskušenja sa blagodarnošću, i ako se lati makar i neznatnog podviga, pomoć Božja će ga podići. Eto, takvi su oni koji hoće da se spasu.
(Agencije)
