PRAVOSLAVNA POUKA: Molitva nije cilj našeg duhovnog života, već sredstvo

Isusova molitva je umetnost nad umetnostima, ali treba imati u vidu da se kao i svo duhovno iskustvo prvenstveno prenosi živom rečju i primerom.

Važno je da ne preduzimamo ništa na svoju ruku i da knjigu molitveno pročitavamo, trudeći se u sabranoj molitvi bez primene posebnih metoda. Otšelnički život je jedan od najboljih načina da se dostigne umno-srdačna molitva, ali ne i jedini.

Neki su se molitvi naučili služeći drugima u opštežiću ili u porodici. Važno je da se ne postavljaju nerealni ciljevi i da se savetujemo sa onima koji imaju više iskustva u ovoj delatnosti, jer u protivnom možemo da upadnemo u obmanu.

Ne smemo zaboraviti da molitva nije cilj našeg duhovnog života, već kao i post i druge vrline, samo sredstvo. Ukoliko nas naš molitveni trud čini trpeljivijim, smirenijim, sporijim na osudu i milostivijima prema drugima, onda smo na pravom putu.

Plodovi pogrešne molitve i uopšte duhovnog života jesu prelest i gordost, a prepoznajemo ih po osuđivanju i stalnom primećivanju slabosti onih oko nas, ruganju i zluradosti, cinizmu i zlobi.

Što više neko napreduje u duhovnom životu, sve manje primećuje ono što je loše i sve više voli ljude onakvi kakvi jesu i u slabostima svojim, a ne onakve kakve bi mi želeli da ih vidimo.Čovek sve više spoznaje svoje slabosti, ali ne očajava zbog njih, već se još više raduje jer zna da Gospod svojom ljubavlju sve pokriva i sve isceljuje.

Setimo se besmrtnih reči starca Siluana „drži svoj um u adu i ne očajavaj“. U tim rečima je velika tajna tog ogromnog duhovnog paradoksa, a u Hrišćanstvu je sve u tim svetim paradoksima – umri da bi se rodio, smiri se da bi se uzvisio, daj drugima da bi se obogatio i sl.

Arhimandrit Sava Janjić

(Pouke)