Home / ZANIMLJIVOSTI / Putin, od špijuna do predsednika: Kratak film koji je pokušao da objasni Vladimirov uspon i njegov kontraudarac Zapadu (VIDEO)

Putin, od špijuna do predsednika: Kratak film koji je pokušao da objasni Vladimirov uspon i njegov kontraudarac Zapadu (VIDEO)

Vladimir Putin dominira ruskom državom od 1999. godine i za to vreme je zemlju oblikovao u autoritativno i militarističko društvo. Izvršio je uspešnu invaziju na dve susedne ruske države i učvrstio je odnose sa Sirijom i Iranom.
Foto: Google Maps, Tanjug/AP, Pixabay
Foto: Google Maps, Tanjug/AP, Pixabay
Stalno odbacuje poredak zapadnog društva i čini se da to funkcioniše. Da biste razumeli kako jedan čovek može da ima toliku moć, morate da se vratite u vreme kada je pao Sovjetski Savez i kada je rusko društvo izjedala korupcijaa u tome će pomoći kratki osvrt na to izz ugla zapadnih medija.

Kada je pao Sovjetski savez, Putin je u to vreme imao 40 godina i radio je kao agent u Istočnoj Nemačkoj.

SSSR se raspao na 15 novih država, uključujući i novu Rusku Federaciju. U Putinovim očima, Rusija je izbubila preko pet miliona kvadratnih kilometara teritorije. To je nazvao pravom geopolitičkom katastrofom veka, prenose zapadni mediji.

Nova vlast je morala da proda preko 45.000 javnih preduzeća u oblasti energije, rudarstva, komunikacija i drugo. Nastao je haos i ruska ekonomija je bila u izuzetno lošem stanju. Ove kompanije su završile u rukama nekolicine veoma bogatih ljudi koji su poznati kao ruski oligarsi.

Rusija je imala problem da konstituiše vlast, a novi predsednik Boris Jeljcin nije bio naročito popularan zbog svoje saradnje sa Zapadom.

Takođe je navodno bio i alkoholičar i Rusi su smatrali da je on sramota za državu. Da bi ostao na vlasti oslanjao se na podršku oligarha i predao im je veliku moć.

Tada u politiku ulazi Vladimir Putin koji je postao zamenik gradonačelnika Sant Petersburga. Počeo je da pomaže svojim prijateljima i uzbrzo je postao omiljen među oligarsima.

Jeljcin postavlja Putina za premijera 1999. godine. On je smatrao da Jeljcin mnogo dopušta SAD i zato mu je cilj postao da sagradi snažnu Rusiju. I ubrzo je dobio priliku.

Posle raspada SSSR izbio je sukob u Čečeniji. Pobunjenici su napadali rusku granicu. Tokom 1999. godine preko 300 ljudi je poginulo u nekoliko teroritičkih napada širom Rusije.

Putin je odmah okrivo čečenske pobunjenike. U to vreme se redovno pojavljivao na televiziji i ubrzo je narod počeo da mu veruje, a njegov rejting je počeo da raste sa 2% na 45%.

Potom su se pojavile priče da je ruska služba bila umešana u terorističke napade širom Rusije kako bi se podigla popularnost Putina. Rusi su počeli da bombarduju Čečeniju, a smatra se da je oko 80.000 ljudi poginulo. Čečenija se vratila pod rusku kontrolu.

U decembru 1999. godine Jeljcin podnosi ostavku, a Putin pobeđuje na predsedničkim izborima.

Korupcija je i dalje ostala na visokom nivou ali je on umanjio moć oligarha. Ko je bio uz njega bio je nagrađen, a ko mu se suprotstavio eliminisan je, kako navodi Vox.

Kada je sredio situaciju u zemlji, okrenuo se prema spoljnoj politici. Tada su odnosi sa SAD još uvek bili dobri. Putin je čak išao na odmor u letnjikovac Džorža Buša. Ali stvari su se ubrzo promenile.

Rusija je 2008. godine izvršila invaziju na Gruziju, koja je bila bivša Sovjetska republika.

Ubrzo je aneksirala dva mala dela Gruzije. Ono što je posebno zanimljivo jeste da Putin u to vreme nije bio predsednik, već premijer ali je i dalje u senci bio prvi čovek u zemlji.

Barak Obama je hteo da popravi odnose sa Rusijom ali je Putin ostao veoma paranoičan što se tiče SAD, prenose zapadni mediji. Putinu se nije svidelo to što se Amerika meša u sukob na Bliskom istoku, kao i to što su bili uključeni u rat u Libiji.

Ponovo se kandidovao za predsednika i pobedio 2012. godine. Kada je otpočeo svoj treći mandat nastao je haos, prenosi Vox.

On je međutim, povećao svoja prava, a mediji su od samog početka bili na njegovoj strani i smatra se da ima svoju propagandnu mašineriju.

Iste godine je postalo jasno da nema mesta disidentima u njegovoj državi i javno je okrenuo leđa ljudskim pravima (svi se sećamo nastupa ženske feminističke i gej grupe Pusi Rajot u hramu Hrista Spasitelja u Moskvi kada su pevale protiv Putina).

Putin je razvio i veoma dobru hakersku mašineriju uz čiju pomoć je krenuo da se bori protiv Zapada. Njegovi hakeri su krali Pentagonu poverljive podatke, čak su isključili internet Gruziji dok ih je ruska vojska napadala.

Najnovija optužba na ovu temu jeste ta da je Putin uticao na ishod američkih izbora, kada su navodno hakovani kompjuterski sistemi Hilari Klinton. Smatra se da Putin hakerskim oružjem, želi da podeli zapadni svet.

Situacija sa Ukrajinom je buknula 2014. godine. Tadašnji predsednik Viktor Janukovič se okretao Zapadu i Putin se plašio da će se priključiti NATO.

Tada je otpočela kampanja protivn njega i ljudi u istočnom delu te zemlje su se pobunili što je dovelo do sukoba. Smatra se da je ruski lider slao i vojsku u taj deo Ukrajine, da bi na kraju aneksirao Krim, prenosi Vox.

Zapad je kao odgovor na sve ovo uveo sankcije Rusiji, a tada je došlo i do pada vrednosti njihove valute.

Pobeda Donalda Trampa bi mogla da znači novu nadu za Rusiju i da ostavi Putinu dovoljno prostora da postane ponovo dominantna figura.

Pogledajte video:


(Telegraf.rs)

Check Also

BEG IZ POLICIJE: RUS SKOČIO KROZ PROZOR SA RADIJATOROM ZA KOJI JE BIO VEZAN LISICAMA! (VIDEO)

Muškarac iz Rusije koji beži iz policijske stanice iskačuči kroz prozor sa radijatorom u ruci postao je potpuni …