Stefan Nemanja nije bio jedini Stefan Nemanja na srpskom tronu, imali smo još jednog. Da li znate o kome je reč?!

Ime Stefana Nemanje zna svaki pripadnik srpskog naroda; pa i šire, za njega znaju pripadnici svih jugoslovenskih naroda. Vladar je to čiji je uticaj na potonju istoriju ovog podneblja nesaglediv, budući da je trajno privezao srpski identitet za grčku crkvu, pravoslavnu, premda se rodio i krstio “pod rimskom kapom”.

Zbog toga, kada čujemo ime Stefana Nemanje, postoji samo jedna jedina osoba koja nam pada na pamet: utemeljitelj je to dinastije Nemanjića, ktitor Hilandara, Studenice, Đurđevih Stupova, te svetitelj koji se slavi kao Sveti Simeon Mirotočivi.

A ipak, postoji još jedan Stefan Nemanja u toj istoj dinastiji koju je Stefan Nemanja stvorio. Štaviše, u pitanju je prvi izdanak ove slavne kuće koji je na svoju glavu stavio kraljevski venac, zbog čega je prozvan Prvovenčani. Da, tačno je. Stefan Prvovenčani se zapravo zvao Stefan Nemanja, baš kao i njegov otac.

Ako gajite ikakvu sumnju u ovo što sada govorimo, neka budu dovoljne reči koje Sveti Sava ispisuje u “Žitiju svetog Simeona”, a koje se tiču predaje vlasti velikog župana Stefana Nemanja svom sinu.

On na Državnom saboru u Rasu, piše Sava, “Božjom voljom izabra blagorodnoga i ljubljenoga sina Stefana Nemanju, zeta bogovenčanoga kir-Aleksija, cara grčkoga” i to čini rečima: “Ovoga imajte umesto mene, dobri koren koji je izišao iz moje utrobe, i ovoga postavljam na presto Hristom darovane mi vladavine!”

Stefan Nemanja nakon toga “predade im da među njima caruje vazljubljeni sin njegov Stefan Nemanja, i ukloni se od naroda”.

Kasnije, kada donosi mošti Svetog Simeona u Rašku, Sava piše: “Kada je saznao vladalac sin njegov Stefan Nemanja, i brat mu knez Vukan, skupiše svetitelja i jereje i igumane

sa mnogim monasima i sa boljarima svim, sa radošću radujući se i veseljem veseleći se.

Došavši sa velikom čašću uzeše mošti gospodina Simeona, pesmama duhovnim blagodareći Boga”.

Vrlo je verovatno da ni u jednom ni u drugom slučaju Stefan nije bilo njihovo rođeno ime, već dodato aktom zacarenja (to ime znači “ovenčani”), te da su se po rođenju i otac i sin zvali Nemanja. Drugim rečima, praksa “stefanjenja” u ovoj dinastiji vrlo je verovatno počela već sa prvim Nemanjom, najvećim preobraziteljem u našoj poznatoj istoriji.

Stoga je veliki župan Stefan Nemanja zapravo Stefan Nemanja I, a kralj Stefan Prvovenčani — Stefan Nemanja II Prvovenčani. Istoriografiji je ovo, naravno, jako dobro poznato, ali široj srpskoj javnosti, što je prilično neverovatno, i dalje uglavnom ostaje nepoznanica.

(Agencije)