Ponegde se ovaj praznik proslavlja i kao seoska slava, kada je običaj da se kolje jagnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Istočni petak. To je peti dan po Vaskrsu, a ovaj dan se zove i Izvor izlečenja, zato što vernici odlaze na obližnji izvor i umivaju se radi izlečenja od mnogih bolesti. Istočni petak je inače dan posvećen proslavljanju Presvete Bogorodice.
Praznik je uspostavljen u hramu pored jednog izvora nedaleko od Carigrada, koji se zvao “Živonosni istočnik”. Taj hram je podigao car Lav Veliki u 5. veku.
Po predanju, dok još nije postao car Vizantije, u šumi je naišao na slepog čoveka, odveo ga do izvora gde ga je napojio i umio, nakon čega je slepac progledao. Zato danas treba otići na najbliži izvor i umiti se – to će pomoći i izlečiti od mnogih bolesti.
Kada je postao car, na mestu gde se to čudo desilo, podigao je hram, u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici. Narod je počeo da pristiže sa svih strana, tražeći i nalazeći lek za mnoge bolesti.
Izvor u porti crkve u godinama koje su dolazile, darivao je mnoštvo isceljenja, uključujući i grčku aristokratiju, čemu sinaksar posvećuje posebnu pažnju. U njemu se opisuju mnoga isceljenja, pa čak i vaskrsenje jednog mrtvaca.
Tu su se isceljivali od vodene bolesti, sušice, besnila, raka, groznice i temperature, neplodnosti, skorbuta, tumora, duševnih bolesti, bolesti očiju i još mnogih drugih.
Običaj je da se zorom izlazi na najbliži izvor ili vodicu, gde se umiva, pije voda, bere cveće, veseli i vraća se kući tek uveče.
Sutrašnji praznik, kao slavu, proslavljale su mehandžije. U Popovom polju žene na taj dan ne rade teže poslove. Na ovaj dan se u selima oko Niša i Pirota boje jaja kao i za Vaskrs, samo što su namenjena upokojenima, jer se tada spremaju za Pobusani ponedeljak.
Ponegde se ovaj praznik proslavlja i kao seoska slava, kada je običaj da se kolje jagnje.