Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Svetog Đorđa, a Đurđevdan je jedna od najčešćih slava, koje se slave u Srbiji. Posle Božića, Đurđevdan koji se proslavlja 6. maja, je praznik sa najviše običaja.
Ovaj slavni i pobedonosni svetitelj beše rođen u Kapadokiji kao sin bogatih i blagočestivih roditelja. Otac mu postrada za Hrista, i majka mu se preseli u Palestinu. Kada poraste Đorđe ode u vojsku, gde dospe u dvadesetoj svojoj godini do čina tribuna, i kao takav beše na službi pri caru Dioklecijanu.
Kada ovaj car otpoče strašno gonjenje na hrišćane, stupi Đorđe pred njega i odvažno ispovedi, da je i on hrišćanin. Car ga baci u tamnicu, a naredi da mu se noge stave u klade a na prsi težak kamen.
Po tom naredi, te ga vezaše na točak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, i da ga tako okreću, dok mu celo telo ne posta kao jedna krvava rana. Po tom ga zakopa u rov, tako da mu samo glava beše van zemlje, i ostavi ga u rovu tri dana i tri noći.
Po tom preko nekoga mađioničara dade mu smrtonosni otrov. No pri svim ovim mukama Đorđe se neprestano moljaše Bogu, i Bog ga isceljivaše trenutno, i spasavaše od smrti na veliko udivljenje naroda. Kada i mrtvaca jednog molitvom vaskrse, tada mnogi primiše veru Hristovu.
Među ovima beše i žena careva Aleksandra, i glavni žrec Atanasije, i zemljodelac Glikerije, i Valerije, Donat i Terina. Najzad osudi car Đorđa i svoju ženu Aleksandru na posečenje mačem. Blažena Aleksandra izdahnu na gubilištu pre posečenja, a sv. Đorđe bi posečen 303 god. Čudesima, koja se desiše na grobu sv. Đorđa nema broja. Nema broja ni njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima, koji ga spomenuše i njegovu pomoć poiskaše od onda do dana današnjega.
Razgorevši se ljubavlju prema Hristu Gospodu svetom Đorđu ne beše teško sve ostaviti radi te ljubavi: i čin, i bogatstvo, i carsku počast, i prijatelje, i sav svet.
Za tu ljubav Gospod ga nagradi vencem neuvele slave na nebu i na zemlji i životom večnim u carstvu Svom. Još mu darova Gospod silu i vlast da pomaže u bedama i nevoljama svima onima koji ga slave i njegovo ime prizivaju.
Većina običaja odnosi se na zdravlje, plodnost, mlečnost stoke, udaju, ženidbu, a ovaj praznik se inače uzima kao granica između zime i leta.
Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Zato danas obavezno ispletite jedan.
Venci iznad vrata ostaju tokom čitave godine, tačnije do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se zaigra kolo po mesečini.
U nekim krajevima Srbije, odlazi se na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće.
Mladi se na urancima opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite se zdravcem da budu zdravi i koprivom, koja treba da opeče bolest i selenom da bi im duša mirisala.
Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.
Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje, dren, zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, kao i čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa.
To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – “da budu zdrava kao dren”, devojke – “da se momci grabe oko njih”, stariji – “da budu zdravi”, domaćin – “da mu kuća bude dobro čuvana”… Svaki prema svojim potrebama i željama.
Đurđevdan je idealan za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu najčešće se izvodi “ritualno umivanje”: oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.
Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe skinuli čini, uz misao da dobro pobeđuje zlo.
Zabeležen je i običaj da devojka na Đurđevdan protrči kroz svinjac s namerom da uplaši svinje. Verovalo se da će momci, poput svinja, tada trčati oko nje i za njom.
Na Đurđevdan ne valja spavati, jer se veruje da će to doneti glavobolju, a ako je neko ipak utonuo u san, onda na Markovdan treba da spava na istom mestu.
(Izvor: Telegraf.rs/Pravoslavni Kalendar)
