7 GREHOVA IZ FRIŽIDERA: Stop za ove namirnice..!

Ovo su namirnice koje štete vašem zdravlju i dovode do disbalansa hormona … Pročitajte više!

PAŠTETE

Paštete spadaju u grupu proizvoda sa najlošijim kvalitetom.

Za paštete se uglavnom koristi meso najlošije kategorije i MOM (mehanički okostan meso) jer su ove sirovine najjeftinije. Oko 50% paštete čini sve ono što nije meso: voda, masnoće, kožice, iznutrice, izolati, skrob, so, začini itd. U paštete ide velika količina soli, koja se ne oseća toliko na ukusu jer se u paštete dodaje dekstroza koja maskira ukus slanosti.

Za svinjske paštete se MOM ne koristi u tolikoj meri, jer je pun vezivnih tkiva i težak za obradu, dok se pileći MOM često koristi. Savetujem vam da naročito izbegavate paštete u crevu, jer su one još lošijeg kvaliteta.

Posebnoj grupi pripadaju, takozvane, vegeterijanske paštete: od soje, pečuraka, paradajza itd. One su pune biljnih ulja i procenat masnoće kod ovih pašteta je često veći nego kod običnih. Proizvodi mesne industrije kao što su viršle, salame, pica šunke itd. Kod nas se rade na ivici kvaliteta, ali oni zaslužuju poseban tekst.

MARGARIN

Zbog ubeđenja da su životinjske masti loše po naše zdravlje, ali i zbog činjenice da je margarin znatno jeftiniji od putera, mnogi ljudi su puter zamenili margarinom.

Margarin je hidrogenizovano biljno ulje, najčešće suncokretovo ili kukuruzno. Proces hidrogenizacije podrazumeva prevođenje masti iz tečnih u čvrste, au margarin se po zakonu moraju dodati vitamini A, D i E kako bi sastav bio što sličniji puteru. U procesu proizvodnje margarina nastaju trans masti, za koje je dokazano da utiču na povećanje lošeg holesterola LDL i smanjenje dobrog HDL. Konzumiranje margarina je zbog toga povezano sa većim rizikom obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Trans masti kakve se nalaze u margarinu su štetne, čak iu malim koncentracijama. Iako je proizvodnja margarina napredovala i količina trans masti najčešće ne prelazi 1% (ranije je taj procenat iznosio i do 29%), u puteru takvih trans masti nema (u puteru postoje trans masti koje su jako korisne, poput CLA), a puter je bogatiji prirodnim vitaminima koje naš organizam lakše usvaja.
MAJONEZ

Oko 75% majoneza čini suncokretovo ulje. 100 grama majoneza ima više kalorija nego 100 grama slanine, s tim što ćete u slanini pored nešto proteina naći i značajne količine vitamina A. Još jedan primer je da jedna kašika majoneza ima više kalorija nego cela banana. Light / Diet margarini imaju manje masti, ali i dalje nemaju nikakvih nutritivno vrednih sastojaka. Majonezi sa maslinovim uljem imaju do 15% maslinovog ulja, a ostatak je suncokretovo ili kukuruzno ulje.

Suncekrotovo ulje je u našoj tradicionalnoj ishrani već previše zastupljeno i nema potrebe za još jednim nepotrebnim izvorom.

Topljeni SIR

Kao što se paštete ne prave od čistog mesa, tako se ni topljeni sir ne pravi od čistog sira.Dobro, možda preterujem, ali, zapravo, proces proizvodnje je sličan. U topljenom siru ima oko 50% sira, a ostalo su voda, proteini, masnoće, razni dodaci i so. Soli ima, otprilike, dva puta više nego u običnom siru. Procesom topljenja se ubijaju sve probiotske i druge bakterije koje imaju pozitivno delovanje na naš digestivni trakt i deo vazuha iz sira se izbacuje.

Ukratko, topljeni sir je mnogo kaloričniji od običnog, bez benefita od strane probiotskih bakterija i ima previše soli.

ZAMENE ZA ČOKOLADU

Čokolada je sjajna namirnica jer sadrži kakao. Kakao sadrži antioksidanse koji usporavaju starenje ćelija i fitonutrijente koji mogu povećati dotok krvi u mozak, štite krvne sudove, popravljaju raspoloženje i fokus.

Zakonom je regulisano da proizvodi koji nemaju dovoljno kakaa ne mogu biti deklarisani kao čokolada. Ovakvi proizvodi mogu biti deklarisani kao kakao tabla, šećerna tabla, zamena za čokoladu i slično. U zamenama za čokoladu ima više šećera, a umesto kakao butera se uglavnom koriste hidrogenizovana biljne masti ili palmino ulje.

Iako regularna čokolada ima oko 50% šećera, zbog visokog udela masti ne dolazi do brze insulinske reakcije. Svakako, unos šećera treba ograničiti i preporuka je da konzumirate čokoladu sa visokim udelom kakaa.

ENERGETSKA PIĆA

Energetska pića sadrže stimulante kao što su kofein, taurin i preko 10% šećera, osim ako nisu light / diet varijante. U ovim proizvodima ima znatno više kofeina nego u kafi, a kombinacija sa taurinom ima sinergistički efekat.

Stimulanti povećavaju krvni pritisak, ubrzavaju rad srca, sprečavaju normalan san i dehidriraju organizam. Ova pića nikako ne treba konzumirati prilikom vežbanja jer se tako rizikuje gubitak velike količine vode i elektrolita, kako znojenjem prilikom vežbanja, tako i diuretskim delovanjem kofeina.

Kombinacija sa alkoholom je opasna, jer energetska pića deluju kao stimulant a alkohol kao depresant. Stimulativni efekat energetskih pića onemogućava procenu koliko ste alkohola popili i kako on utiče na vas. Takođe, i alkohol i energetska pića izazivaju dehidrataciju, što organizmu onemogućava efikasno metabolisanje alkohola i posledično utiče na to kako ćete se osećati sledećeg jutra.
Proizvodi od soje

Soja sadrži dosta antinutrijenata kao što je fitinska kiselina, koja onemogućava efikasno usvajanje minerala poput gvožđa, cinka i magnezijuma. Iako soja ima dosta proteina, takođe sadrži i inhibitor metabolizma proteina, te sojine proteine ako nisu dobro obrađeni naš organizam ne uspeva u potpunosti da iskoristi.

Proizvode od soje posebno treba da izbegavaju muškarci, jer postoje indicije da fitohormoni iz soje mogu smanjiti proizvodnju testosterona i povećati proizvodnju nekih drugih hormona karakterističnih za žene.

Ako volite soju, preporuka je da birate proizvode koji su fermentisani poput tofu sira, soja sosa i miso supe.

ZAKLJUČAK

Ne postoji hrana koja može nadomestiti nedostatak fizičke aktivnosti i sve gore navedene namirnice nemaju isti efekat kod ljudi koji većinu dana provode sedeći i onih koji su fizički aktivni.

Ipak, mi živimo u svetu koji je podređen našem komforu; većina nas na posao ili u školu ide autobusom ili kolima, često radije biramo lift nego stepenice, pivo na splavu nego basket sa drugarima, pa čak i online kupovinu umesto šetnje po gradu; slatkiši, grickalice, sokovi su nam dostupni na svakom ćošku.

Zbog toga je sada, kao nikada ranije, još važnije da čita deklaracije, imati raznovrsnu ishranu i voditi računa o tome šta jedemo.