Atletsko stopalo – Lečenje lekovitim biljkama…

Atletsko stopalo, oboljenje čiji je tačan medicinski naziv tinea pedis, zapravo je površinska gljivična infekcija. Gljivice (ima ih nekoliko vrsta) mogu zaraziti ne samo stopala, već i ostale delove tela, a taj oblik bolesti poznat je kao tinea coproris, ili lišajevi.

A kad gljivica dospe do prepona ili butina, zove se tinea cruris ili popularno suspenzorski svrab, koji žene mogu dobiti iako ne nose suspenziju.

Prirodni lekovi za lečenje atletskog stopala
Beli luk (Allium sativum). On je jedan od najčešće preporučivanih antiseptika protiv gljivica. Miris kupke za stopala od belog luka možda vam se neće svideti, ali ona obično uklanja svrab i peckanje između nožnih prstiju. Predlažemo da nekoliko zgnječenih čen a belog luka potopite u kupku sa toplom vodom i malo medicinskog alkohola.

Ako vam se ovaj način ne sviđa, iskušajte tradicionalnu kinesku metodu: zgnječite nekoliko češanja belog luka i jedan do tri dana ih držite potopljene u maslinovom ulju. Zatim ulje procedite i tamponom od vate ili gazom ga nanesite između nožnih prstiju jednom ili dvaput dnevno.

Neki ugledni travari čak predlažu direktno stavljanje uzduž prerezanih češanja belog luka na najugroženija mesta atletskog stopala. To bi moglo biti uspešnije od mnogih komercijalnih lekova, ali nam se čini neprijatnim, jer hodanje sa belim lukom između nožnih prstiju može izazvati čuđenje, i uznemiriti nečije nozdrve. Ipak, možete to isprobati barem dok gledate poslijepodnevnu fudbalsku utakmicu na televiziji, naravno ukoliko ne očekujete društvo.

Jedno upozorenje: ako iskušate spomenutu metodu s celim, svežim belim lukom i učini vam se da vam se time nadraživanja koža, prekinite sa njome i vratite se kupki za stopala, ili ulju sa belim lukom.

Đumbir (Zingiber officinale). Jedan od sastojaka, kaprilna kiselina, toliko je moćan da jedan hemičar preporučuje 3 kapsule dnevno za sve vrste gljivičnih infekcija. Naravno, osim ako niste hemičar, verovatno nećete biti u stanju iz biljke izdvojiti čistu kaprilna kiselinu, te upravo stoga u zamenu preporučujemo upotrebu đumbira. Još uvek smo skeptični u odnosu na izolovane biljne hemikalije (fitokemikalije), izdvojene iz svoje prirodne sredine.

Dodavanjem tridesetak grama iseckanog korena đumbira u šoljicu uzavrele vode možete pripraviti jaku esenciju. Kuvajte 20 minuta i dvaput dnevno pomoću vate ili gaze nanosite direktno za zahvaćenu površinu kože.

Sladić (Glicirrhiza glabra). Čast da bude na prvom mestu pripada Sladiću koji, kako je utvrđeno, ima 25 protugljivičnih spojeva. Za poređenje, beli luk ih ima samo 10, ali su zato veoma efikasni. Ipak, nekoliko iseckanih štapića sladića dodajte u već pre spomenutu kupku za stopala. Isto tako, možete jednostavno skuhati jaku esenciju 05:00-07:00 osušenih biljaka sladića na jednu šolju vode.

Nakon što uzavre, kuvajte još 20 minuta i ostavite da se ohladi. Esenciju pomoću vate ili čiste tkanine nanesite direktno na ugrožena mesta.
Kajeputovac i druge teaceje (Melaleuca, različite vrste). Ulje kajeputovca snažan je antiseptik, vrlo koristan u lečenju atletskog stopala. Ulje razrijedite jednakim odnosom vode ili biljnog ulja i pomoću vate ili čiste tkanine ga nanesite direktno na ugrožena mesta.

Samo, nemojte ga uzimati oralno. Poput mnogih drugih čistih biljnih ulja, konzumiranje već i malih količina ulja kajeputovca može proizvesti fatalne posledice.

Kamilica (Matricaria recutita). Ulje kamilice takođe je fungicid. Širom Evrope ono se koristi kao jedan od sastojaka mnogih antiseptika koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta.

Predlažemo da ulje kamilice koristite na isti način kao i ulje kajeputovca. Ili ta dva ulja pomešajte i koristite skupa. Ipak, ako bolujete od polenske groznice, proizvode od kamilice bi trebali koristiti s oprezom. Naime, kamilica spada u porodicu glavočika, pa kod nekih ljudi može izazvati alergijske reakcije. Kad je prvi put kušate, obratite pažnju na reakcije. Ukoliko pomaže, nastavite sa upotrebom. Ali, ako izazove ili pogorša svrab i iritacije, prestanite je koristiti.

Rudbekija i srodne biljke (Echinacea, različite vrste). Imunološko delovanje ove biljke osobito je korisno u lečenju gljivičnih i bakterijskih infekcija, ali bih je preporučio i za atletsko stopalo.

Njenu tinkturu za jačanje imuniteta možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane i preporučenu količinu tri puta dnevno dodati u voćni sok, kako biste pojačali efikasnost drugih biljnih metoda lečenja atletskog stopala. Iako ehinaceje mogu izazvati privremeno peckanje ili utrnuće jezika, radi se o posve bezopasnoj pojavi.

Kanadski zlatni koren (Hidrastis canadensis). Ova lekovita biljka sadrži berberin, moćnu supstancu protiv gljivica i bakterija, što je čini odličnim antibiotikom. Ali, ona nije jedini izvor berberina. Njega sadrže i žutika (Berberis vulgaris), mahonija (Mahonia akuifolium) i neke druge biljke, koje se sve tradicionalno koriste za lečenje kvasnih i drugih gljivičnih infekcija.

Možete kupiti i tinkturu kanadskog zlatnog korena i slediti uputstva za korisnike naznačene na pakovanju. Obično te uputstva predlažu dodavanje voćnom soku i uzimanje tri puta dnevno. Ako ga želite koristiti spolja, za obloge, od osušene biljke možete pripraviti moćnu tinkturu.

Dodajte 5-7 kašičica zlatnog korena u šoljicu vode i kuvajte 20 minuta. Nakon što se tečnost ohladi na podnošljivu temperaturu, vatom ili čistom krpom nanesite je direktno na ugroženo područje. Verovatno ćete poželeti isti postupak ponoviti tri puta dnevno.

Kvenda ili limunska trava (Cimbopogon, različite vrste). Naučnici su uspeli da dokažu značajnu efikasnost ulja kvende kod nekoliko vrsta infekcija izazvanih gljivicama. Međutim, otprilike četiri puta dnevno možete uživati i u ispijanju čaja od kvende, koji se može kupiti i u industrijskom pakovanju. Dodatno, iskorišćene vrećice čaja možete upotrebiti tako da ih direktno stavite na ugroženo mesto.

Maranta (Maranta arundinacea) i druge vrste biljnog pudera. Kako tama i vlaga pomažu razvoju gljivica na nogama, najbolje se od toga zaštititi stavljanjem u čarape, pa čak i u cipele, nekog pudera za isušivanje. Na raspolaganju su vam brojni biljni puderi, načinjeni od osušenog lišća, stabljika ili korenja lekovitih biljaka, poput marante, gaveza (Simphitum officinale) ili kanadskog zlatnog korena.

Cimetovac (Cinnamomum, različite vrste) i drugi biljni čajevi protiv gljivica. Uz spoljnu upotrebu biljnih ulja i čajeva, neki čajni napitci od lekovitog bilja, koji deluju protiv gljivičnih oboljenja, mogu pomoći i ako ih pijete.

Kurkuma (Curcuma longa). Istraživanja pakistanskih naučnika pokazuju da ulje kurkume, čak iu vrlo malim koncentracijama, sprečava većinu opšte poznatih problema uzrokovanih gljivicama.Možete upotrebiti industrijsko ulje od kurkume razređeno vodom, jedan deo ulja na dva dela vode, i pomoću vate ili čiste tkanine ga naneti direktno na ugrožena mesta.

Sos od paradajza i lekovitog bilja. Evo još jednog načina iskorišćavanja prednosti nekih drugih lekovitih biljaka koje imaju određenu vrednost u sprečavanju gljivica. Pripremite sos od paradajza i nemojte štedeti u dodavanju bosiljka, celera, šargarepe, kopra, koromača, žalfije i timijana.

U takvom, na brzinu pripravljenom objedu, dobićete jelo s desetinama fungicida, samo ga podgrej te i prelijte preko testenine. Ako vam ne smeta malo se zamazati, ovu smesu možete i direktno naneti na ugroženu kožu između nožnih prstiju i ostaviti da stoji nekoliko sati.

Jedino ćete izgledati kao da ste bili na čuvenom španskom festivalu paradajza, na kojem svi učesnici znaju biti potpuno crveni od paradajza kojom se međusobno gađaju.