Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Šestoro obolelih u porodičnoj epidemiji trihineloze u Staroj Pazovi poslednji je slučaj zaraze od koje svake godine oboli više desetina ljudi u Srbiji.
Trihineloza se obično javlja u porodičnim epidemijama, ove godine bile su dve, pored one u Staroj Pazovi prijavljena je još jedna u Beogradu, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Najveća opasnost je od dimljenih kobasica i mesa, jer larva u njima najlakše preživi, pošto se nedovoljno termički obrađuju. Prvi simptomi su temperatura i grčevi u stomaku.
– Prošle godine u Srbiji je registrovano 190 slučajeva trihineloze. Imali smo pet porodičnih epidemija i dve u opštoj populaciji. Najveća je bila u Zlatiborskom okrugu, kada je obolelo 114 osoba. U ovoj godini zaraza trihinelozom najčešće je registrovana na teritoriji Zlatiborskog, Zapadnobačkog i Srednjebanatskog okruga – kažu iz „Batuta“.
S druge strane, veterinari kažu da ljudi sve manje donose meso na kontrolu, u nekim delovima Srbije broj je smanjen i za 40 odsto. Prvi razlog je što se domaće svinje sve manje uzgajaju i što je sve manje svinjokolja, ali drugi, daleko opasniji, jeste što su ljudi postali nemarni, te nedovoljno obavešteni o toj bolesti.
Petar Marković zarazio se pre šest godina na jednom od uobičajenih svinjokolja u Futogu.
– Klali smo svinje kod komšije, odnosno drugara i sa mnom je pošla i moja žena da pomaže, pa je i ona zaražena. Mislio sam da imam grip, dok me bolovi u stomaku i malaksalost nisu savladali. Moja supruga, na sreću, nije imala toliko jake simptome. Nepažnjom jednog komšije lovca koji je doneo sušene kobasice od divlje svinje zarazilo se dvadesetak ljudi. Posledice su ostale, pa se sada brže umaram – kaže Marković.
Broj zaraženih je, kako kažu epidemiolozi, mnogo veći, jer bolest primete samo teže oboleli koji dospeju kod lekara i kasnije budu registrovani.
– Ukoliko je mali broj larvi trihinele u zaraženom mesu, simptomi nisu upadljivi i bolest može proći kao blaga, slična gripu – kažu u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti.
Smrtnost od pet do 35 odsto
Najrizičniji deo bolesti je kada parazit pre čaurenja u mišićima migrira kroz telo, tada u zavisnosti od kondicije i opšteg zdravstvenog stanja obolelog, te broja parazita, može doći i do smrtnog ishoda. Smrtnost kod ove bolesti varira od 5 do 35 odsto. Larva u organizmu ostaje i po 30 godina.
