Domaći lek za jake kosti prema receptu iz antičke Grčke!

Naše kosti nalaze se u neprestanoj gradnji. Stalno se stvara novo koštano tkivo. Kad se to ne bi
događalo, kosti ne bi bile kvalitetne i često bismo imali prelome. Stanice zvane osteoklasti razgrađuju staru kost, a novu kost zatim grade osteoblasti.

U normalnim uslovima osteoblasti i osteoklasti u međusobnoj su ravnoteži, no ta se ravnoteža može poremetiti. Kod takvih situacija dolazi do smanjenja koštane mase. Kod većine ljudi gustina koštane mase počinje se postepeno smanjivati kad pređu tridesetu godinu, a kod žena to se još dodatno ubrzava u prvih deset godina nakon početka menopauze.

Srećom, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste usporili ili čak potpuno zaustavili smanjenje gustine kostiju. Nemojte misliti da je reč o lekovima ili dodacima ishrani. Kao i uvek, priroda nam nudi najbolje rešenje.

Pravilna ishrana je važna za naš imunitet, opšte zdravlje, a samim tim i zdravlje kostiju.

Predstavljamo vam domaći preparat po receptu koji potiče još iz antičke Grčke, a sadrži namirnice koje posebno povoljno utiču na čvrstoću kostiju.

Sastojci:

– 10 kašika usitnjenog lanenog semena
– 5 kašika usitnjenog susama
– Nekoliko semenki bučinih golica
– Nekoliko zrna pšenice
– Malo semenki suncokreta
– 3 kašike suvog grožđa
– 1 kg livadskog meda

Priprema:

Preporučuje se kupovati sirove semenke i samostalno ih pržiti. Kako visoka temperatura može uništiti njihove esencijalne masne kiseline, najbolje ih je kratko propržiti u tiganju (oko 2 min) na nižoj temperaturi bez masnoće.

Nakon toga ih usitnite.

U većoj posudi promešati sve sastojke, koristeći drvenu kašiku.

Kada dobro izmiješate, smesu prebacite u tamnu staklenu teglu koja se mora dobro zatvoriti.

Držati na hladnom i suvom mestu.

Konzumacija:

Uzimajte jednu supenu kašiku ovog leka pre doručka i jednu pre ručka.

Zašto ovo deluje?

Retko koja namirnica obiluje vrednim materijama, a da je toliko zanemarena u našoj ishrani poput semenki. Svaka semenka u sebi sadrži sve što je potrebno za rast biljke što znači da je budući život biljke koncentrisan i sadržan u njoj.

Energetska vrednost semenki ne zaostaje za onom orašastih plodova, a znatan broj kalorija duguju visokom udelu masnoća. Naime, više od polovine sadržaja čine masnoće, ali reč je o visoko vrednim uljima, koja tek u malom delu čine zasićene, a većinom je ipak reč o nezasićenim masnim kiselinama.

Semenke se ističu visokim sadržajem esencijalnih masnih kiselina, neophodnih za pravilno funkcionisanje brojnih važnih funkcija u organizmu.

Ljudsko ih telo nije sposobno sintetisati zbog čega je neophodan njihov unos hranom. Značajan udeo čine proteini, zauzimajući 20 -25% sadržaja. Vitamina nema u izobilju (osim vitamina E u semenkama suncokreta), ali zato ima „svega pomalo“ počevši od vitamina A, preko vitamina E, do svih vitamina B kompleksa, izuzev vitamina B12. Semenke se ističu i sadržajem brojnih važnih minerala za zdrave kosti poput kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, kalijuma, selena i cinka, a nije zanemarljiva ni količina prehrambenih vlakana.

Zbog visokog udela ulja, semenke lako užegnu pa je posebnu pažnju potrebno posvetiti njihovom čuvanju. Kako bi nutritivna vrednost ostala maksimalno očuvana najbolje ih je držati na hladnim i suvim mestima u tamnim posudama koje ne propuštaju vazduh.
O blagodatima meda smo već pisali nebrojeno puta. I ptice na grani znaju 🙂

Osim pravilne ishrane, ne zaboravite na redovno izlaganje suncu kako biste osigurali i svoju količinu vitamina D. Takođe nemojte izostaviti redovnu fizičku aktivnost, posebno vežbe snage koje dokazano stimulišu izgradnju i jačanje kostiju. Konačno, smanjite unos šećera i rafiniranih žitarica i bićete sigurni da ste za svoje kosti učinili sve što ste mogli kako bi ostale zdrave i čvrste u svakoj životnoj dobi!