DŽEVAD IBRULJ: Evo kako sam pobedio rak..

Vedar i nasmejan i danas je, kao što smo ga i pre nekoliko godina upoznali kao domaćina Umetničke kolonije Počitelj, Dževad Ibrulj.

Danas je u penziji, ali još uvek aktivan, sada na čelu Udruženja građana Počitelj. Oni koji ga poznaju duže, ali i oni koji ga tek upoznaju, teško da bi na njemu videli tragove bolesti koju je, nadati se, uspešno pobedio: zloćudni rak pluća. Aktivan je, nasmejan, susretljiv, spreman na šalu, pa čak i kad razgovaramo o tako teškoj temi kakva je bolest, nemoguće je ne osjetiti njegovu energiju i ne opustiti se.

„Osećam se kao da nikada nisam ni bio bolestan“, kaže s osmijehom i prvi put otkriva kako se suočio i borio s bolešću. Nekada je pušio 4 kutije cigareta dnevno, a danas je nepušač. Te navike se rešio lako – kao da nikada nije ni bio pušač. Pravila zdravog života i prirodne ishrane se pridržava malo manje nego pre, priznaje iskreno, jer čim se čovek oseća dobro, zaboravi na strah.
„Za mene su najvažnije bila dijagnoza i prava hemoterapija, a onda i prirodni preparati od kojih ne treba bežati“, kaže Ibrulj.

Prvi simptomi

Prve simptome je počeo osećati 2006. godine. U to je vreme radio kao domaćin Umetničke kolonije u Počitelju. Teže je disao, imao suvi kašalj. I zavaravao samog sebe, kaže iskreno, zakašlje se pa zapali cigaretu, to prođe, pa se kroz neko vreme isti problemi pojave opet. A onda je počeo sa mukom ustajati, uz tek nekoliko koraka preko sobe prelazio sa težinom, i zbog nemoći i zbog zadihanosti.

U to vreme je pušio po četiri kutije cigareta dnevno. Ni uspostavljanje dijagnoze nije išlo „glatko“. Prvo se javio svojoj lekari koja ga je uputila pulmologa koji je u Dom zdravlja u Čapljinu dolazio terenski. Njegova dijagnoza je bila da je u pitanju bronhitis pa mu je prepisao antibiotike. Ali, on se i dalje osećao loše. Otišao je na pretrage u jednu privatnu ordinaciju gde mu je rečeno „da nije ništa, a rak nije 100 posto“.

I tako, vratio se kući, ai dalje se osećao loše. Poslušao je savet i otišao, neobavezno, na privatno imanje kod poznatog pulmologa i specijalista koji radi u Regionalnom medicinskom centru „Dr. Safet Mujkić „u Južnom logoru u Mostaru, koji ga šalje na ponovno snimanje pluća u Mostar. Ovoga puta snimka pluća napravljena je sa strane. Lekar mu je, nakon što je video snimku, preporučio odmah odlazak u bolnicu. I ovaj mu je lekar prepisao antibiotik.

U bolnici u Mostaru rađeni su mu spirometrija i bronhoskopija, a uzorak sa bronhoskopije poslat je analizu na patologiju. Nalazi su stigli nakon tri dana i dijagnoza je glasila rak Microcelularebronhi, odnosno zloćudni rak pluća.

Za razliku od dijagnoze, on se fizički osećao sve bolje. Lekarski konzilijum je doneo odluku da se rak, zbog nezgodnog mesta na plućima na kojem je bio, ne može operisati jer bi operacija značila sigurnu smrt. Uputili su ga kod pokojne doktorice Drinke Musa na onkologiju u bolnici na Bijelom brijegu u Mostaru, gde je trebao da prima hemoterapije.

Vratilo mi se samopouzdanje

„Doktorica Musa je bila izuzetna lekarka, divna žena. Primila me i rekla: ‘Gospodine, Vi imate rak’. Rekao sam: ‘Čuo sam da je tako i nije mi bilo svejedno’. Rekla je ‘Dobro, kad to nije tako problematično, odrediće ćemo terapiju’ „, priča Ibrulj. I određena mu je terapija od šest ciklusa hemoterapija – tri dana uzastopce svakih 21 dan.
„Trajalo je to podosta. Ali, ja sam se sve bolje osećao.

Ni od jednog terapije se nisam osećao loše, nisam imao mučnine ni bilo kakve druge propratne pojave, zaista, ama baš ništa „, priča. I nakon što je dijagnoza uspostavljena, malodušnosti se nije predavao – odlazio je normalno na posao, radio, bio aktivan. Kad je završio ciklus hemoterapija, odlazio je na kontrole svaka tri meseca, pa svakih pola godine, a onda svaku godinu.

„Danas nemam nikakvih problema“, kaže osam godina nakon dijagnoze.
Uz terapiju, Ibrulj je koristio i prirodne preparate jer da bi mogao da primi hemoterapiju, morao je svaki put snimiti pluća i proveriti krvnu sliku.

„Čuo sam da za krvnu sliku pomažu cvekla, šargarepa, jabuka i med, od kojih se napravi sok, u to se doda malo limuna zbog ‘zemljanog’ ukusa cvekle i tako se poboljša ukus. To sam redovno koristio, non-stop, i kad bih išao na terapiju u Mostar, nosio bih pola litre soka da bih ga nakon terapije popio „.

Tako da uz pravu dijagnostiku i lekarsku pomoć, Ibrulj veruje i u prirodu i u onu staru narodnu koja kaže da u prirodi postoje bolesti, ali postoji i lek za sve bolesti.
„Samo je do vere u to“, kaže. “

Treba verovati u ono što je priroda stvorila, da je to autentik, da tu nema nešto veštački, nego samo ono što su Bog i priroda stvorili“. Terapiju je podnosio dobro, vratilo mu se i samopouzdanje pa se s drugim bolesnicima s kojima je na hemoterapiji provodio i po tri sata šalio … i vreme je tako brže i lepše prolazilo.

„Čuo sam i da ta vrsta raka zna metastazirati na meka tkiva, što znači na jetra i mozak, pa sam koristio prirodni, naš porodični lek za jetra preventivno – jer moja porodica se stotinama godina bavi lečenjem jetre. Osim toga, koristio sam mlado maslo koje se uzima sa suvim šljivama zajedno sa samljevenim kosticama i medom. U narodu kažu da od toga rastu nova pluća. To sam jeo, jeo, jeo …, bio uporan.

Dobio sam i na kilaži, nikad nisam bio teži – uvek sam bio štrkljav. Mi smo i porodični nekako štrkljav i visoki, tako da sam sa svojih sadašnjih 120 kilograma jedini ‘izrod’ u porodici „, kaže kroz smeh.
Naravno, sve je to voće i povrće bilo prirodno uzgojeno, a on ga i danas uzgaja.

„Da mi vidite vrta … Imam voća i povrća svakakvog, nije to velika površina i nije za prodaju, to je samo za mene i susjede kome treba“. Ima tu smokava, trešanja, krušaka, jabuka, višanja, šipki – svega onoga što čoveku treba da se malo zabavi poslom, a nešto i napravi. A cigarete?

Lako sam se rešio cigareta

„Cigarete ništa! Cigarete su bačene iste te godine kad sam bio bolestan k’o da ih Bog nikad nije dao. Vrlo sam ih se jednostavno rešio čim je zdravlje u pitanju. Tih prvih mesec dana, dok se uspostavlja dijagnoza, bilo je vrlo mučno. Ta neizvesnost, nelagodnost, pitanja kako će se sve završiti … Ali, eto, čovek se nekako navikne na to „, kaže.
Kažu da je čovek ozdravio nakon što prođe pet godina od dijagnoze.

„Ja sam jedva čekao da tih pet godina dijagnoze prođe, da se mogu našaliti, da se mogu nasmijati. Do tada je sve bilo u nekom iščekivanju, pa i najmanja prehlada bila je pitanje je li to prehlada ili nešto drugo „, kaže 63-godišnji Ibrulj. Pitamo ga što danas misli – je li pobedio rak?
„Ja mislim da sam ga pobedio. Nakon pet godina se smatra da je čovek ozdravio, a prošlo je osam.

Kad sam u julu prošle godine bio na kontroli, lekarka mi je produžila kontrole na godinu dana. I to je dobar znak „, kaže. A za uspeh u izlečenju ne može se reći što je 100 posto bilo presudno, ali je u jedno siguran.

„Hemoterapija je bila pravo pogođena zahvaljujući pokojnoj doktorki Musa, a onda, tu je bila i upornost jer jako je teško čoveka primorati da se trudi iz dana u dan. Meni je pomogla hemoterapija. Dakle, ja sam za lekare, dijagnostiku, a onda i za prirodne preparate. Danas se osećam super. Pokušavam zaobići stresove, jer što mi u ovim godinama treba da se naživciram? „, Kaže. Iako je u penziji, jako je aktivan.

Ode i danas u koloniju Počitelj, na čelu je počiteljske Udruženja građana. Ibrulj kaže da im sad sledi borba sa Opštinom Čapljina, koja želi formirati javno preduzeće za gazdovanje Počiteljem, čije bi sedište bilo u Čapljini. A to ih zabrinjava jer je Opština Čapljina i pre imala četiri, pet javnih preduzeća, a nikoga od povratnika nisu zaposlili u ta javna preduzeća. I ko onda garantuje da će se iko zaposliti u tom javnom preduzeću ?, pita se Ibrulj.

U koloniju u Počitelj ode, moglo bi to biti i bolje, kaže, ali stanje u kulturi je uvek nešto, novca se nema pa tako nije dobio ni otpremninu kad je otišao u penziju. Valjda će biti bolje, a kad je čovek zdrav, sve je lakše pa se može nadati i boljim vremenima. Još ako ste po prirodi radni, uporni i vedri, čemu se i imate drugo nadati, osim boljem i lepšem …