Bolovi u oku posledica su bolesti oka, ali isto se tako mogu osećati i kod bolesti koje ne zahvataju oko, npr. Bolesti nosa, sinusa, krvnih sudova, glave, moždane opne.
Bolovi u oku osećaju se kao lagan pritisak, bockanje, pečenje, do „nepodnošljivih i neizdrživih“, kako ih opisuju bolesnici.
Nagao, akutan i vrlo jak bol koji se pojavi iznenada u oku, „poput groma iz vedroga neba“, najčešće je posledica naglog povećanja očnog pritiska, bolesti koja se naziva glaukom, obično se pojavi u jednom oku, najčešće „iz čista mira“, vrlo često „iz punog zdravlja“. Bolovi su vrlo jaki, mnogi bolesnici kažu da su „užasni“, nisu stalne jačine, nego sevaju, trgaju.
U početku su ograničeni samo na jedno oko, da bi se posle širili na čelo, zahvaćajući čitavu polovinu glave, čak i potiljak. Javlja se mučnina i povraćanje. Oko je crveno, zjenica proširena a očne kapke natečene, oko je tvrdo i jako osetljivo na pritisak.
Lekar pipanjem prstima upoređuje tvrdoću bolesnoga i zdravog oka. Vid postaje zamagljen, a ako napad traje duže vreme, može doći do potpunog gubitka vida.
Naročito jak napad može za kratko vreme da dovede do slepila oka. Napad jakih bolova češći je kod bolesnika koji znaju da boluju od hroničnog glaukoma i koji se leče. Neuzimanje lekova, jako uzbuđenje, alkohol, nikotin, kofein i nagle promene položaja tela mogu izazvati akutan napad.
Vrednost očnog pritiska meri se posebnim aparatom: Tonometri. Normalne vrednosti očnog pritiska nalaze se unutar granica od 15 do 25 mm žive (mmHg). Veći porast pritiska od 3 mm / Hg može izazvati bolove. U najtežim slučajevima pritisak poraste više od 80 mmHg. Takav pritisak ubrzo dovodi do trajnog slepila. Samo najhitnije lečenje može spasiti vid.
Zbog toga svaki akutni napad glaukoma zahteva najhitniji prevoz bolesnika na očni odeljenje. Ako se bolovi počnu javljati kod bolesnika koji boluju od hroničnog glaukoma, tada oni sami sebi ukapaju u oko kapljice pilokarpin, ili leka sličnoga delovanja. Te lekove bolesnik mora uvek nositi sa sobom.
Bolovi u oku javljaju se i kod nekih vrsta glavobolje. Jedan njihov oblik prvi je opisao lekar Horton, pa se po njemu naziva Hortonova glavobolja, obično zahvata samo polovinu glave i prati je vrtoglavica, mučnina, povraćanje i. Polovina lica se zacrveni i oznoji, dolazi do suženja i otoka očnih kapaka.
Jaki bolovi u oku povezani su sa bolovima duž perifernih nerava (neuralgija). Poznata je neuralgija trigeminusa, trodijelnog živca koji ima tri grane, od kojih jedna ide i na oko. Zavisno o tome koja je grana zahvaćena, popratni znakovi mogu biti suženje, drooling, crvenilo lica, bol u licu. Bolovi su u napadima i po žestini se ubrajaju među najjače, napadi se mogu ponoviti nekoliko puta dnevno.
Slabije bolove mogu izazvati upale: upala rožnjače (keratitis), beonjače (skleritis), šarenice (iritis). Bol se najčešće oseća kao pečenje, svrab, bockanje, osećaj stranog tela, nastaju smetnje, strah od svetla, suženje, grč vjeđa.
Strano telo izaziva tzv. „Crveno oko“. Bol u oku može biti povezan sa zuboboljom, zaraznim bolestima, gripom, malim boginjama, tifus, malarijom, tada je bol u oku samo propratna pojava bez značenja za dijagnozu bolesti. Bol u oku zahteva obavezan pregled kod lekara za očne bolesti.