Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Vrlo je lako izjaviti da smo zavisni o hrani kao što su krofne ili pica. No iako je koncept ‘zavisnosti’ o hrani kontroverzan među naučnicima, postoji sve više dokaza da visokoprocesirana, masna i slatka hrana kao što su pica, čokolada, čips i kolači – stvara probleme.
U najnovijem istraživanju na tu temu, doktorica Nicole Avena otkrila je da ponašanja i stavovi koji idu ‘ruku pod ruku’ sa određenim namirnicama imaju ovisnički obrazac ponašanja. Stoga se nada da će njen rad, nedavno objavljen u stručnom časopisu ‘PLoS One’ jednog dana doprineti lečenju gojaznosti, barem kod sledećih generacija.
Avena je tražila od 504 ispitanika da identifikuju namirnice zbog kojih imaju najviše problema. Kako bi definisala ‘problematičnu hranu’, dala im je da koriste lestvicu
prehrambenih zavisnosti s Jejla, prema kojoj su morali navesti koliko često su se saglasili sa tvrdnjama poput ‘Jeo sam to dok mi nije pozlilo’ ili ‘Često se osećam tromo ili slabo nakon prejedanja ‘.
Avena je zatim rangirala različite namirnice i stvorila lestvicu onih koji uzrokuju najviše ‘ovisničko’ ponašanje. Prema tome ja navela koja hrana stvara najviše, a koja najmanje zavisnosti.
Hrana koja uzrokuje najveću zavisnost:
Pizza (4.1)
Čokolada (3.73)
Čips (3.73)
Kolačići (3.71)
Sladoled (3.68)
Hrana koja stvara najmanje zavisnosti:
Sveži krastavac (01:53)
Šargarepa (1.60)
Pasulj (1.63)
Jabuka (1.66)
Smeđi pirinač (1.74)
Lako se može primetiti da je hrana koja je stvorila najviše psihičkih i fizičkih tegoba ista ona koja je najviše obrađenih i bogata dodatim mastima i šećerom.
„Nekoliko istraživanja pokazalo je da ove namirnice mogu uzrokovati ponašanja i promene u mozgu koje bi se lako mogle dijagnostikovati kao zavisničke, poput onih kod alkoholičara ili narkomana“, napominje Avena.
No ta istraživanja su uglavnom izvedena na životinjama, što znači da naučnici poput Avene imaju još puno posla pre nego uspeju da dokažu da određene vrste hrane mogu podstaći zavisnost i oštetiti mozak.
Iako postoje službene dijagnoze poremećaja u ishrani, zavisnost o određenoj hrani još nije dokazana.
Avene, koja proučava ovo područje već 15 godina, napominje pak da je njen rad prvo kliničko istraživanje koje pokazuje vezu između toga kako ljudi okonzumiraju određenu hranu i sastojke tih namirnica.
