Evo šta znači kada osećate bol u potkolenicama..

POTKOLENICA se sastoji od dve potkolenične kosti: debele i čvrste goljenične kosti, i tanke lisne kosti, te brojnih mišića, krvnih sudova i nerava.

Manje mišićne grupe nalaze se na prednjoj strani potkolenice i postrance, dok je najjače razvijena zadnja grupa mišića, koja se naziva list. Mišići potkolenice odgovorni su za pokrete potkolenice i stopala te pripadaju grupi najaktivnijih mišića tela.

Budući da je najveći deo aktivnosti čoveka vezan za rad tih mišića, jača bol u potkolenicama dovešće do delimičnog ili čak kompletno onesposobljavanja obolele osobe da hoda i stoji. Bolovi u potkolenicama pretežno se osećaju u listovima. Najčešći uzrok bolova je preteran napor mišića potkolenice s kretnjama na koje mišići nisu naviknuti.

Mišići potkolenice ne samo što učestvuju u pokretima potkolenice i stopala nego svojom napetošću potpomažu održavanje normalnog oblika stopala. Kod netrenirane osobe, duže će šetnje, trčanje, naporniji ples pa čak i dugotrajno stajanje dovesti do bolova u mišićima potkolenice, koji mogu trajati i nekoliko dana. No, bolovi u listovima mogu se pojaviti iznenada ili postepeno i bez većeg napora ili opterećenja. Uzroci su različiti.

Pravo stopalo (platfus) često je praćeno bolovima u listovima. Bol u listovima može biti prvi i jedini znak da je počelo „spuštanje“ stopala. Dugotrajno stajanje ili hodanje i nošenje tereta dovodi do spuštanja svoda stopala. To dopunsko opterećenje preuzimaju mišići potkolenice. Počinje se javljati bol i prilikom opterećenja koja ne prelaze uobičajene granice.

Proširene vene takođe uzrokuju bolove u potkolenicama. Pre nego što se pojave jači bolovi, postoji osećaj napetosti i težine u nogama, svrab, osećaj paljenja. Kod žena, kod kojih su proširene vene mnogo češće bol, koja se inače javlja prilikom dužega stajanja, često se pojačava noću, naročito za menstruacije. Povremeno se mogu javiti i jači grčeviti bolovi. Olakšanje nastaje podizanjem noge prilikom ležanja i hodanjem, za razliku od bolesti arterija kada hodanje pogoršava bol.

Hodanjem se uključuje u rad tzv. „Mišićna pumpa“. Smetnje mogu izazvati neznatna koji put jedva vidljiva proširenja vena. Upale vena praćene su jakim, često iznenadnim bolovima u potkolenicama. Upale površinskih vena redovno izazivaju upalne promene na koži.

Upala dubokih vena izaziva bol u listovima, ali nema upalnih promena na koži, postoji jaka osetljivost na pritisak i stiskanje u listovima, kao i bol u peti prilikom hodanja. U težim slučajevima može doći do opštih poremećaja organizma s povišenom temperaturom, tada se mogu javiti i upalne promene na koži.

Buerger bolest uzrok je bolova u mlađih ljudi između 20 i 40 godina života. Bolest se javlja uglavnom u muškaraca. U žena je vrlo retka, ako se javi, blagoga je toka; to su upalne promene pretežno u arterijama.

Upala dovodi do sve jačega suženja arterija. Posledica je pomanjkanje kiseonika i nakupljanje otpadnih materija u mišićima; zato se bolovi javljaju posle dužeg kretanja. Bolest se može razvijati vrlo polagano. Počinje osećanjem hladnoće u nogama, zbog povećanog napora javljaju se bolovi, često grčeviti, na koži nastaju tople crvene mrlje.

Može doći do stvaranja rana i raspadanja tkiva (ulkus i gangrena). Ako se bolest razvija, oboleli delovi nogu moraju se odstraniti (amputirati). Iako postoje brojna mišljenja o bolesti, danas je sigurno da može biti uzrokovana pušenjem, koje znatno ubrzava njen razvoj. Zbog toga je prestanak pušenja osnova lečenja. Kod mnogih pacijenata, koji su amputirani po nekoliko puta, bolest se smirila pošto su prestali da puše. Kod mnogih se stanje pogoršalo kada su nakon prestanka pušenja i poboljšanja ponovo počeli da puše.

Od lekova daju se sredstva za proširenje krvnih sudova i poboljšanje cirkulacije krvi u nogama. Uspešno se sprovodi lečenje visokom temperaturom s pomoću namerno izazvanih napada malarije. Operativnim lečenjem presecaju se nervi koji deluju u smislu sužavanja krvnih sudova.

Vrlo su čest uzrok bolova i bolnih grčeva u listovima arteriosklerotične promene na krvnim sudovima. Za razliku od Buerger bolesti, takve promene zahvataju uglavnom starije ljude, iznad 50 godina života. Bolovi se mogu javiti prilikom kretanja, kod nekih i za vreme ležanja, te prilikom nagloga ustajanja.

Bol u nogama može pratiti mnoge bolesti; npr. jaki trgajući i sevajući bolovi: u napadima kod sifilisa živčanoga sistema. Često zavise o promenama vremena pa se zamenjuju reumatskim bolovima. Uzrok mogu biti upale nerava i mišića, gnojni procesi, tumori, upale kostiju. I bolesti kičme mogu dovesti do bolova u potkolenicama, npr. Kod išijasa.

Zarazne bolesti takođe dovode do bolova u mišićima potkolenice. Bolovi u listovima javljaju se u sklopu opštih bolova u mišićima tela kod nekih zaraznih bolesti, npr. Gripa. Kod zarazne leptospiroze, bol u listovima karakterističan je za tu bolest, koja se na čoveka prenosi s domaćih i divljih životinja.

Nagao, iznenadan bol, naročito u sportu, može biti uzrokovan puknućem mišića. Opisani su slučajevi pucanja mišića u vozača motornih vozila nakon jakog i naglog kočenja.