Kada bi ljudi znali istinu o kremama za sunčanje, bežali bi od nje kao đavo od tamjana

Svake godine isto. Velika kampanja protiv sunca je u toeku. „Ne izlazite na sunce od 11 do 16 sati, nosite zaštitnu odeću i mažite se kremama s visokim faktorom“, to su rečenice koje se poput mantre ponavljaju u svim medijima današnjice u ovo letnje vreme.

S druge strane, doktori na malim ekranima šire paniku o raku kože, melanomima, opekotinama i svemu što se čudotvorno može rešiti, zamislite ovo, upravo veštačkom i hemijski napravljenom kremom za sunčanje.

Kad bi ljudi samo znali kolika je globalna laž i prevara u pitanju, verujemo da bi od kreme za sunčanje ljudi bežali kao đavo od tamjana.

To bi svakako trebali jer kreme za sunčanje i razni losioni kozmetičke industrije koji se danas nude na tržištu ne sprečavaju rak, već sprečavaju sunce da spreči rak, ali ga uz to kreme za sunčanje i same izazivaju.

Zavera protiv Sunca

Od vremena faraona Ramzesa u Egiptu zdravstvene prednosti sunca su opšte poznate i prihvaćene. Široka upotreba sunčane terapije smanjena je tek nakon otkrića antibiotika.

Sadašnji strah od sunčane svetlosti započeo je 1960. kada su neki pojedinci sprovodili nesigurna istraživanja na opekotinama od sunca pa ih povezala sa melanomom. Ipak, novija istraživanja danas dokazuju kako je zbog niskog izlaganja suncu kod ljudi sprečeno razvijanje vitamina D i samim time smanjeno preživljavanje kod ljudi koji boluju od raka.

Zanimljivo je i to što upravo izbegavanje sunca može povećati rizik od raka kože, a ne sprečiti.

Dobio Nobelovu nagradu za lečenje UV-zračenjem, a sada ga predstavljaju kao štetno

Zdravstveni su praktičari još pre šest hiljada godina shvatili blagodeti sunca i sunčeve energije. Helioterapija, terapija suncem, hvaljena je od strane Hipokrata zajedno s rimskim i arapskim lekarima. Rimski naučnik Plinije opisao je sunce kao najvažniji deo lečenja svake bolesti. U Rimu suncem leče epilepsiju, paralizu, astmu, žuticu, bolesti mokraćnog mehura i debelog creva i nadutost.

Godine 1700. sunčeva je svetlost korišćena za ublažavanje skorbuta i rahitisa, dok su sto godina kasnije suncem lečili bakterijske infekcije, uključujući i antraks, koleru i dizenteriju.

Terapeuti Finsen 1903. i 1905. godine dobili su Nobelovu nagradu za, pazite sad ovo, terapiju ultra-ljubičastog svetla pri lečenju tuberkuloze. Tu je i Florens Najtingejl koja je redizajnirala bolnice u ranim godinama 20. veka kako bi ih prilagodila terapiji suncem.

A danas nam govore: Ne idite na sunce jer ono izaziva rak – koja notorna laž.

Ljudi upali u zamku

Nakon što je Aleksandar Fleming otkrio penicilin nakon čega je došlo do otkrića antibiotika oni preuzimaju praksu lečenja, a sunce ostaje po strani. Nagađanje o povezanosti sunca i melanoma podstakli su trenutnu zabludu o suncu. Nakon što su ’60 i ’70 godina pojednici koji su dugo boravili u zatvorenom prostoru pa se nakon toga prekomerno izlagali suncu dobili opekotine po telu, sunce je tada proglašeno uzročnikom raka kože.

Umesto da su ljudima predložili prirodnija rešenja, oni su predložili izbegavanje sunca i korišćenje otrovnih krema, losiona i drugih preparata koji navodno štite kožu od sunca. No, istina je da korišćenje takve zaštite od sunca sprečava dopiranje ultra-ljubičastog svetla u ćelije kože.

 

Samim time sprečava se nastanak vitamina D bez kojeg ljudski organizam postaje podložan raznim bolestima, uključujući i rak kože. Veštački vitamin D može ublažiti nedostatak, ali bez sunca jednostavno ništa od pomoćnih preparata ne može nadoknaditi sunce i njegov doprinos čovekovom zdravlju.

Kreme za sunčanje su kancerogene, ne koristite ih!

Uprkos ustanovljenom mišljenju da ako se namažemo kremom za sunčenje faktora 50 i legnemo na sunce, doslovno pržeći se, ta krema neće sprečiti nikakav rak kože, već naprotiv, ona će ubrzati njegovo stvaranje i izazvati ga.

Kreme za sunčanje apsorbuju se u krv i povezane su s toksičnim učincima. Neke kreme oslobađaju štetne slobodne radikale pri izloženosti suncu, dok neke deluju poput estrogena i tako remete hormonalni sistem. Neke su povezane s alergijama, a neke su kancerogene pa izazivaju rak.

Činjenica je da je 84 posto preparata za sunčanje štetno po čovekov život. Istraživanje koje je to dokazalo napravila je EVG, jedna od najvećih neprofitnih organizacija u SAD-u.

Dakle, što više koristite preparate za sunčanje, veća je mogućnost oboljenja od raka, samim time što kreme u sebi sadrže kancerogena svojstva, ali i zato što kožu štite od preko potrebnog stvaranja vitamina D bez kojeg ljudski organizam slabi. Vitamin D jedini je pravi borac protiv raka. Kremama sprečavate njegov razvitak i tako postajete podložni toj smrtonosnoj bolesti.

„Ljudima nedostaje minimalna doza inteligencije!“

Da su kreme za sunčanje kancerogene te da ne štite od raka kože pisao je još pre dve godine hrvatski novinar i istraživač, Krešimir Mišak u svojoj kolumni pod nazivom „Mazanje očiju o mazanju kremama za sunčanje„.

„Neko mi je pričao da u Australiji vlada prava histerija po pitanju opasnosti od Sunca, da klinci kad izađu iz škole nabijaju kapuljače i tamne naočare i u senci čekaju autobus koji ih vozi kući. Kad stigne, pretrčavaju preko osunčanog dela tla kao da su na brisanom prostoru ispred snajpera

. Bilo bi smešno da nije tužni pokazatelj u kolikoj je meri danas moguće manipulisati ljudima, sarkastično je to sročio Mišak u svojoj kolumni gde je obrazložio koliko su kreme za sunčanje štetne, povezujući se s autorima poput dr. Elizabet Plurd, kliničkom laboratorijskom naučnicom i medicinskom istraživačicom, kao i autorkom knjige „Sredstva za sunčanje – biološka opasnost – tretirati kao opasan otpad“, ali i s dr. Džejkobom Libermanom koji je napisao knjigu o lekovitim svojstvima sunca, nakon čega je Mišak izneo zaključak:

„Hemikalije u sredstvima za sunčanje osim što ne pružaju delotvornu zaštitu od svih sunčevih zraka ujedno deluju toksično na ljude, ali i živa bića u morima i rekama, a najbolje što možemo učiniti je da odbacimo sredstva za sunčanje i prihvatimo prehranu bogatu antioksidansima“.

Isto tako, Mišak upozorava da su gore navedeni autori došli do spoznaje ne samo da su sredstva za sunčanje kancerogena nego da toksična hemijska svojstva tih sredstava imaju jako hormonalno delovanje i da ona utiču snažno na sva živa bića, baš kao i na razvoj ljudskih fetusa.

(Agencije)