Kako lečiti čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu…

Tehnički, čir je bilo koja povreda tkiva. Ali, kad ljudi tvrde da imaju čir, gotovo uvek misle na unutrašnju ranu na sluznici želuca ili na dvanaestopalačnom crevu, predvorju tankog creva, odmah ispod želuca.

Ta vrsta čireva naziva se peptičnim, jer se javljaju na mestima gde su izloženi enzimu varenja pepsinu. Ne tako davno, naučnici su smatrali da je glavni uzročnik pojave čira stres.

Stres zaista može uticati na pojavu čira, ali danas znamo daje njegov stvarni uzročnik infekcija izazvana bakterijom, Helicobacter pilori, ili drugog imena Campilobacter pilori. Samo prisustvo H. pilori bakterije u organizmu ne znači da ćete dobiti čir. Međutim, dokazano je daje više od 75% ljudi sa čirom inficirano tom bakterijom.

Prirodni lekovi za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu
Danas lekari čireve izazvane bakterijom H. pilori uglavnom leče kombinacijom antibiotika i bizmuta (Pepto-Bismol) ili sličnim lekovima. Pored toga, mogli biste isprobati i nekoliko biljne pristupe.

Voćni koktel protiv čira
Svi sastojci ovog ukusnog dijetalnog deserta sadrže značajne količine spojeva koji smirujuće deluju na želudac. Verovatno ćete teško moći u ovom slasnom jelu prepoznati moćan i efikasan lek, ali upravo je tako.

Banane, ananas, borovnice, mleveni cimet, mleveni karanfilić, mleveni đumbir i med (po želji).
Iseckajte banane i ananas, količina i međusobni omjeri sastojaka zavisiće od toga za koji broj ljudi priređujete voćnu salatu i koje voće najviše volite.

Stavite ih u činiju za posluživanje i dodajte borovnice. Začinite cimetom, klinčićem i đumbirom, pritom nemojte štedeti, i zasladite medom, ako ste ga odlučili upotrebiti. Ako želite, možete pripraviti i napitak protiv čira, koji ćete piti između obroka, tako što ćete pomešati sok od borovnice i ananasa, bananu i pre pomenute začine. Kod serviranja, svaku čašu ukrasite grančicom obične nane.

Đumbir (Zingiber officinale). Šta mislite o ušećerenom đumbiru, kao biljnoj zameni za cimetidin (Tagamet), ranitidin (Zantac) i famotidin (Pepcid)? U najmanju ruku otkrićete daje mnogo ukusniji! Đumbir je čuven po svom protivupalnom delovanju, ali je mnogo manje poznat kao sredstvo za lečenje čira.

Đumbir, zapravo, sadrži 11 spojeva koji su dokazano efikasni u lečenju čireva. Već ijedan zalogaj sadrži ih dovoljno, ali treba znati koliko hemikalija zapravo može biti koncentrisano samo u tom 1, skromnom začinu.

Evo ih, pobrojanih od onih sa najvećim prema onima sa najnižim procentom: 6-shogaol, 6-gingerol, 8-shogaol, 8-gingerol, 10-gingerol, ar-kurkumin, beta-bizalen, 6-gingediol, beta-kifelandrin, 6-gingerdion i 6-paradol. Prema Paulu Schulicku, travaru iz Nove Engleske i autoru knjige Đumbir: obični začin i čudesni lek, konzumiranje medom zaslađenog đumbira vrlo je ukusan lek protiv čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

On naglašava daje ta kombinacija meda i đumbira posebno efikasna. Pored protubakterijskih spojeva koji se nalaze u đumbiru, i med ima protubakterijskim delovanje, pa oni pomešani stvaraju sinergicki učinke. Đumbir je ključni sastojak mojeg voćnog koktela za lečenje čira.

Narodna je mudrost ponovo pobedila
Stari travar, pokojni AL „Tommie“ Bass, koji je imao malu farmu lekovitog bilja u okolini Leesburga, u Alabami, postao je glavni lik knjige Biljna medicina: prošlost i budućnost, što su je 1989. godine objavili John K. CRELLIN i Jane Philpott .

U toj knjizi CRELLIN i Philpott analiziraju preko 300 lekovitih biljaka koje je Tommie godinama preporučivao. Za svaku biljku, autori su naveli Tommie uputstva i predloge, a zatim to rastumačili u svetlu farmakoloških istraživanja. Jedna od lekovitih biljki koje je Tommie preporučivao za lečenje čira bio je inače malo poznat žuti koren (Kssanthorrhiza simplicissima), koji sadrži neke hemikalije koje nalazimo i u kanadskom zlatnom korenu (Hidrastis canadensis).

Evo što je Tommie o njemu govorio: „Ljudi koji pate od čira danas ga uzimaju više od bilo čega drugoga što nam je poznato. Pomoću žutog korena pomogao sam mnogima koji su imali čir. Vraćali su se da mi zahvale i nudili mi novac. Ali ja to ne radim zbog zarade. Ovime se bavim samo da bih pomogao ljudima. A žuti koren može pomoći ljudima, više od onog čuvenog leka tagamet.

Svi koji probaju žuti koren, odbacuju dalju upotrebu tagamet. “
Zapravo, o efikasnosti berberina u lečenju čira postoje potvrdni izveštaji. Komentar CRELLIN i PHILPOTT napisan je pre nego se otkrilo da u većini slučajeva pojavu čira izazivaju bakterijske infekcije.

Žuti koren je moćan antibiotik, a berberin ima protu bakterijsko delovanje čak i u veoma malim koncentracijama, što znači da nekoliko kašika tinkture žutog korena dnevno može vrlo dobro lečiti čir, baš kao što je Tommie tvrdio. Ovu priču pominjemo samo kao još jedan dokaz o tome kako se narodna mudrost u pogledu lečenja lekovitim biljem često pokazuje naučno vrednom.

Sladić (Glicirrhiza glabra). Sladić sadrži nekoliko jedinjenja efikasnih u lečenju čira, uključujući i glicirizinsku kiselinu. Sladić i njegovi ekstrakti sigurni su za normalnu upotrebu u umerenim količinama, do otprilike tri šoljice čaja dnevno.

Ali, dugotrajna upotreba, svakodnevno konzumiranje u periodu dužem od šest nedelja, ili uzimanje prekomernih količina, mogu izazvati neželjene posledice, poput glavobolje, letargije, nakupljanja natrijuma i vode u organizmu, prekomernog gubitka kalijuma i povišenja krvnog pritiska.

Međutim, ti prateći efekti mogu se u velikoj meri ukloniti upotrebom blagog preparata od iste biljke, zvanog deglicirizirani sladić (DGS). Jedna pouzdana studija pokazuje daje DGS bio je podjednako efikasan u lečenju čira kao i najnovija klasa farmaceutskih lekova iste namene, poznatih kao histamin, blokirajuća sredstva. Čini se da DGS deluje i na zaštiti sluzokože digestivnog trakta od neželjenih efekata uzimanja aspirina, koji izazivaju stvaranje čira.

Komercijalni preparati na osnovi sladića, koji sadrže DGS, mogu se nabaviti u prodavnicama zdrave hrane ili biljnim apotekama. Ako imate čir, oni predstavljaju najbolji način lečenja sladićem ali, jasno, gubitak glicirizina delimično smanjuje isceliteljsku moć ove lekovite biljke. Ako želite sladić povremeno uzimati kao preventivno sredstvo protiv pojave čira, možete preduzeti sledeće.

Kad kuvate neki drugi biljni čaj, dodajte malo sladića. Od samog sladića dobija se slatki čaj prijatna ukusa, a kad se dodaje drugim čajevima, može poslužiti kao sredstvo za zaslađivanje.

Žuti koren (Ksanthorrhiza simplicissima). Ako se može verovati iskustvu pokojnog travara iz Alabame Tommiea Bassa ovu lekovitu biljku vredi isprobati. Žuti koren je antibiotik koji bi trebao pomoći u nadziranju štetnog delovanja bakterije H. pilori. Ipak, ako već uzimate antibiotike, nemojte pristupiti ovoj zameni pre nego se posavetujete sa lekarom. Izostanak lečenja virusa H. pilori povezan je i sa nastankom raka želuca, stoga to stanje morate ozbiljno shvatiti.

Banana (Musa paradisiaca). Banane su stari narodni lek za mnoge gastrointestinalne smetnje, jer deluju smirujuće na digestivni trakt. Opiti sa laboratorijskim životinjama sugerišu da su banane efikasne i u lečenju čira. Jedan je istraživač zabeležio ‘banane mogu biti još jedan koristan dodatak poznatim namirnicama koje već imaju veliki ugled u lečenju čira, poput sirovog divljeg kupusa, zelenog čaja, belog luka i različitih mahunarki’.

Divlji kupus ili raštika (Brassica oleracea). Sok sirovog divljeg kupusa u narodu je slavljeni lek za čireve. Divlji kupus i od njega pripremljen sok sadrže značajne količine dva jedinjenja efikasnih u lečenju čira, glutamina i S-metilmetionina. U ispitivanjima aktivnog spoja glutamina, pokazalo se da su dnevne doze od 1.600 miligrama isto tako efikasne u lečenju čira kao i konvencionalni antacidi. Narodni recept za lečenje čireva preporučuje ispijanje litre soka sirovog divljeg kupusa dnevno.

Baštenski neven (Calendula officinalis). Neven ima protubakterijskim i protivvirusno delovanje, te utiče na jačanje imunološkog sistema. Neven se dokazao i kao sredstvo koje ublažava hroničnu upalu želuca, gastritis, stanje koje je povezano sa pojavom čira. Klinička ispitivanja u Evropi navode na zaključak da ova biljka može biti delotvorna i u lečenju čira.

Možete pripraviti čaj od osušene biljke ili koristiti njenu tinkturu. Čaj je posebno dobar ako mu se doda matičnjaka i limuna. Ako imate čir, konzumiranje alkohola treba u potpunosti izbegavati. Finski istraživači otkrili su da zloupotreba alkohola za 500 posto povećava rizik od infekcije bakterijom H. pilori. Ako ste alergični na polen, možda je bolje da izbegavate upotrebu ove biljke, jer ljudi koji su alergični na ambroziju mogu reagovati i na neven.

Ako vam uzimanje nevena izaziva reakciju, svrab ili bilo kakvu drugu nelagodnost, prestanite ga koristiti.
Kamilica (Matricaria recutita). Nekoliko travara, zajedno sa dr. Rudolf Fritz Veiss, autorom knjige Biljna medicina, čaj od kamilice preporučuju za čireve. On piše da je za čir na želucu „kamilica odličan lek.

Nema primjerenijeg leka, uključujući i sve sintetičke proizvode „. Široko korišćena u Evropi kao pomoć kod probavnih smetnji, kamilica je prikladna za lečenje većine bolesti digestivnog sistema, uključujući čireve. To je stoga što su kod nje sjedinjena protivupalna, antisepticna, antispazmodička i svojstva za smirivanje želuca.
Beli luk (Allium sativum).

Beli luk je moćan antibiotik širokog spektra. Paul Bergner, urednik časopisa Lečenje lekovitim biljem, tvrdi kako bi oni koji su nepoverljivi prema farmaceutskim antibioticima za lečenje čira, mogli iskušati terapiju belim lukom. U tu svrhu, trebalo bi konzumirati 09:00 sirovih češanja dnevno.

Beli luk možete i iseckati i dodati ga u bilo koju hranu koja će ga učiniti ukusnim, na primer u sok od šargarepe. Recimo, probajte pomešati 2 sirova češnja belog luka sa 1 šargarepom. To je bezbolan način za unos nekoliko češanja belog luka. Takođe, možete probati na brzinu pripremiti pikantnu hladnu supu od povrća, prepunu belog luka i crvene (ljute) paprike.

Sirištare (Gentiana lutea). Ova biljka pripada većem broju gorkih biljaka iz iste porodice, koje se tradicionalno koriste za bolju probavu. Nemačka Komisija E izvještava da gorki jedinjenja u sirištare potiču lučenje pljuvačke i želudačnih sokova. Istraživanja s laboratorijskim životinjama sugerišu da bi sirištare mogla dobro delovati i u lečenju čira.

Biljni farmakolog dr. Daniel MOVREI, za lečenje čira preporučuje upotrebu sirištare pomešane sa đumbirom, zlatnim kanadskim korenom i korenom sladića.
Ananas (Ananas comosus). Poput divljeg kupusa, ananas je u dobroj meri bogat glutaminom, spojem čija je efikasnost u lečenju čira eksperimentalno dokazana. Ananas sadrži i bromelain, opšte prihvaćeno sredstvo za popravljanje varenja.

Crvena (ljuta) paprika (Capsicum, različite vrste). Mnogi Amerikanci veruju da ljuti začini izazivaju pojavu čira. To nije tačno. Istina je da oni čak mogu i zaštititi sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva od čireva. Dokazano je da kapsaicin, spoj koji paprici daje ljutinu, uklanja čireve kod laboratorijskih životinja, izazvane davanjem velikih doza aspirina.

Borovnica (Vaccinium, različite vrste). Ovo voće sadrži jedinjenja poznate pod nazivom antocijanidi. U eksperimentima sa laboratorijskim životinjama, pokazalo se da ti spojevi pružaju značajnu zaštitu protiv čireva. Oni podstiču izlučivanje sluzi koja štiti sluzokožu želuca od kiselina prisutnih u probavnom traktu.

Končara (Filipendula ulmaria). Končara je vrsta biljnog aspirina. Aspirin u velikim dozama izaziva čireve, stoga je pomalo čudno preporučiti je za lečenje čira. Međutim, mnogi istaknuti travari to čine, a među njima i britanski travar David Hoffmann, autor nekoliko dobrih knjiga o lekovitom bilju, među kojima i Priručnika o lekovitom bilju.

Aktivni jedinjenja u Končari su salicilati, a aspirin, s druge strane, nije ništa drugo do salicilat. Hoffmann tvrdi da, dok čisti salicilati zaista uzrokuju pojavu čira, cela končara pomaže u sprečavanju i lečenju čira, uprkos svom salicilatnom sadržaju. Efikasnost ove biljke u lečenju čira stvaraju ostali hemijski spojevi u Končar, među kojima su tanini, fenolni glikozidi i eterično ulje.

Hoffmann je uveren daje končara jedna od najboljih digestivnih biljaka i preporučuje je za čireve i gorušicu.
Kineska rabarbara (Rheum officinale).

U jednoj kineskoj studiji, u kojoj je učestvovalo 312 osoba s problemima perforacije čira, pokazalo se daje rabarbara već nakon nekoliko dana upotrebe pomogla u poboljšanju stanja kod 90 posto učesnika. Ipak, preporučujemo da ovu biljku koristite oprezno, jer je ona i snažan laksativ. Ako dobijete proliv, smanjite količinu ili je potpuno prestanite koristiti.

Kurkuma (Curcuma longa). Ova biljka često se koristi u pripremi azijskih (posebno indijskih) jela s currvjem, mogli bi nazvati sirotinjskim lekom za čir. U jednoj pouzdanoj studiji koju su proveli tajlandski lekari, pokazalo se da je uzimanje preparata od kurkume, po 1 250-miligramskom kapsule tri puta dnevno, nakon šest nedelja tretmana delovalo na smanjenje bolova kod obolelih od čira otprilike upola tako dobro kao kod onih koji su koristili farmaceutske antacide.

Međutim, cijena antacida osam je puta veća od kurkumine.