Koštunjavo voće smanjuje šećer i masti u krvi

Koštunjavo voće je bogato raznim hranljivim materijama, kao što su proteini, masne kiseline, vlakna i vitamini, a nova istraživanja pokazuju da mogu da pomognu u borbi protiv bolesti. Dve nedavne studije su pokazale da konzumiranje oko 50 grama koštunjavog voća dnevno smanjuje i stabilizuje nivo masti i šećera u krvi.

Istraživači su zaključili da ishrana bogata koštunjavim voćem može da pomogne osobama sa dijabetesom ili metaboličkim sindromom da kontrolišu svoje zdravstveno stanje.

„Pitajte svog dijetetičara da li treba da jedete više koštunjavog voća.“

Glavni autor obe studije je dr Džon L. Sivenpajper (John L. Sievenpiper) iz Kliničkog centra za ishranu i modifikaciju faktora rizika pri Sent Majkl bolnici u Torontu.

Dr Sivenpajper i njegov tim objašnjavaju da u koštunjavo voće spadaju badem, brazilski orah, indijski orah, lešnik, makadamija orah, pekan orah, pinjoli, pistaći, orah i kesten. Bogati su nezasićenim mastima (poznatim kao „dobre“ ili „zdrave“ masti).

Jedno istraživanje je obuhvatilo 12 studija objavljenih do aprila 2014. godine sa ukupno 450 učesnika. One su se bavile poređenjem rezultata testa HbA1c i jutarnjeg nivoa šećera u krvi kod pacijenata sa dijabetesom čija ishrana je bila bogata koštunjavim voćem i onih koji nisu jeli koštunjavo voće.

HbA1c je test koji meri prosečan nivo šećera u krvi u periodu od tri meseca, dok jutarnji nivo šećera u krvi meri nivo šećera u krvi nakon osam sati od poslednjeg obroka.

Prosečna količina koštunjavog voća u ishrani u prvoj studiji iznosila je 56 grama, uz kontrolu u svakoj studiji u proseku nakon osam nedelja.

Rezultati su pokazali da je kod učesnika koji su jeli koštunjavo voće značajno smanjen nivo HbA1c i jutarnjeg šećera u krvi u poređenju sa učesnicima čija ishrana nije uključivala koštunjavo voće.

Istraživači kažu da ovi rezultati pokazuju da osobe sa dijabetesom mogu da poboljšaju kontrolu i stabilizuju svoje zdravstveno stanje (kontrolom i stabilizacijom nivoa šećera u krvi) uključivanjem koštunjavog voća u ishranu.

Drugo istraživanje je obuhvatilo 49 studija objavljenih do aprila 2014. godine koje su upoređivale efekte ishrane bogate koštunjavim voćem u odnosu na kriterijume povezane sa metaboličkim sindromom.

Metabolički sindrom opisuje grupu faktora rizika koji povećavaju rizik od bolesti srca, dijabetesa, moždanog udara i drugih zdravstvenih problema. Smatra se da pacijent ima metabolički sindrom ako kod njega postoje tri od sledećih faktora rizika: velik obim struka, visok nivo masti u krvi, nizak nivo „dobrog“ holesterola, visok krvni pritisak ili visok jutarnji krvni pritisak.

Ovo istraživanje je obuhvatilo 2.226 učesnika koji su bili ili zdravi ili su imali dislipidemiju (izuzetno visok nivo masti u krvi), metabolički sindrom ili dijabetes.

Prosečna količina koštunjavog voća u ishrani bogatoj koštunjavim voćem iznosila je 50 grama dnevno.

Rezultati su pokazali da je ishrana bogata koštunjavim voćem značajno smanjila nivo HbA1c, jutarrnjeg šećera u krvi i masti u krvi kod učesnika.

Istraživači su ustanovili da konzumiranje koštunjavog voća nema nikakvog uticaja na kontrolu obima struka, nivo „dobrog“ holesterola ili krvni pritisak među učesnicima.

U drugoj studiji su dr Sivenpajper i njegov tim zaključili da su učesnici postizali najbolje rezultate kada su rafinisane ugljene hidrate (ugljene hidrate koji se veoma brzo vare i dovode do skoka nivoa šećera u krvi) zamenili koštunjavim voćem umesto zasićenim mastima.

Učesnici u obe studije su u proseku jeli oko 1 1/2 porcije koštunjavog voća dnevno. Istraživači su preporučili da osobe koje imaju ili su pod rizikom od dijabetesa ili metaboličkog sindroma uvrste ovu količinu koštunjavog voća u svoju svakodnevnu ishranu.

Autori napominju da jedna porcija koštunjavog voća podrazumeva oko 1/4 šolje, ili 30 grama, a da ljudi u Severnoj Americi najčešće u proseku jedu manje od jedne porcije dnevno.

„Pedeset grama koštunjavog voća može jednostavno da se ubaci u ishranu kao užina ili zamena za masti životinjskog porekla ili rafinisane ugljene hidrate“, kaže dr Sivenpajper u saopštenju za medije.

Dr Sivenpajper dodaje da, uprkos visokom sadržaju masti kod koštunjavog voća, njihove zdrave nezasićene masti ne izazivaju porast telesne težine.

„Koštunjavo voće je još jedan od načina da ljudi zadrže zdrav nivo šećera u krvi u okviru obrasca zdrave ishrane“, kaže on.

Prema rečima autora, američka Agencija za hranu i lekove je ustanovila da koštunjavo voće pomaže i u smanjenju rizika od bolesti srca.

Autori ovih studija napominju da su one ograničene kratkim periodom kontrole, različitim faktorima studije i ukupnom nemogućnošću da se uključe spoljašnji faktori koji možda nisu uvršteni u podatke.

Studije su objavljene 29. i 30. jula u časopisima BMJ Open i PLOS ONE.

Obe studije su finansirane sredstvima koje su obezbedili Fondacija za istraživanja i edukaciju u ishrani Međunarodnog saveta za koštunjavo voće i Kanadski institut za zdravstvena istraživanja, piše DailyRX.com.

 (B92)