A 10 odsto je takvih na svetskom tržištu.
Prilikom kupovine lekova u apotekama verovatno većini nikada nije palo na pamet da provere da li su falsifikovani, jer smatraju da su apoteke poverljiva prodajna mesta i mesto za pružanje pomoći obolelima.
Međutim, procenjuje se da je čak 10 odsto lekova na svetskom tržištu lažno, a čak polovina od onih koji se kupuju preko interneta. Takođe, sve više je mogućnosti za pojavu lažnih i falsifikovanih lekova i kod nas.
Da je lek falsifikat, možete posumnjati ako nema: odgovarajuće pakovanje, broj rešenja o registraciji i upustvo na srpskom jeziku, ili ukoliko posumnjate da njegove osobine ne odgovaraju leku koji ste ranije koristili, posebno ako ne daje očekivani efekat, što odmah treba prijaviti Inspekciji za lekove Ministarstva zdravlja, savetuje lekar Janko Samardžić.
Kada vam u apoteci ponude zamenu za lek koga trenutno nema na tržištu, podrazumeva se da je farmaceut upoznat sa svim svojstvima leka koji se nudi kao zamena, a dodatno se uvek možete informisati o sledećem:
Da li lek-zamena sadrži identičnu lekovitu supstancu u istoj pojedinačnoj dozi?
Da li je oblik leka identičan (tableta, kapsula, rastvor)?
Da li je sastav pomoćnih supstanci približno isti?
Da li je lek registrovan i odobren kod nas kao odgovarajuća zamena?
Ako je odgovor na svako pitanje DA, nema bojazni da ste dobili neodgovarajući lek. I ne zaboravite da je oprez uvek poželjan prvih dana primene svakog leka, bilo originala bilo njegove zamene.
(Srbija Danas)