Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Prostata je muška polna žlezda, veličine oraha, koja luči mlečnu tečnost i neke enzime, koji čuvaju spermatozoide, omogućavajući oplođavanje jajnih ćelija.
Za sve to, potreban je testosteron. Međutim, posle 45. godine nastaju promene u genetskom zapisu prostate, pri čemu najčešće dolazi do karcinoma prostate.
Najčešća pojava u tim godinama je benigna hiperplazija prostate, tj. Dobroćudno povećavanje koje obično zahvata srednje delove žlezde i za koje mnogi misle da se iz nje razvija karcinom, što zapravo nije istina.
Polovina obolelih u ranoj fazi nemaju smetnje, dok druga polovina ima simptome slične onima kod dobroćudnog uvećanja prostate, o kojoj možete pročitati ovde. Najčešći simptomi su često mokrenje noću, manji mlaz urina, peckanje i bol prilikom mokrenja. Zbog toga, rak prostate možete saznati samo ako redovno obavljate urološke preglede.
Rutinski pregled podrazumeva rektalnu palpaciju prostate (pipanje kroz debelo crevo), određivanje koncentracije specifičnog antigena u krvi (PSA), ultrazvuk prostate i mokraćnog kanala. Tokom pregleda mogu se otkriti i mali čvorići prečnika 4 do 5 mm, za koje se veruje da su maligni.
U slučaju ako vrednosti PSA ispadnu između 3.5 fo 15 ng / ml, što se smatra umerenim, nekada moglo bi insinuirati na benigne ili maligne promene. U tom slučaju, pacijent ide na dalje pretrage – citološki ili histološki Pregledi tkiva prostate, koji se uzimaju punkcijom ili biopsijom.
Statistike su pokazale da u među srpskim obolelom populacijom, bez vidljivih simptoma, rizik smrtnosti je oko 30 odsto, dok je kod uočljivih simptoma bolesti rizik oko 10 odsto. Mnogi ljudi proveravaju svoje genetske predispozicije, pa tako preventira i dijagnostifikuju mnoge maligne bolesti, među kojima je i rak prostate.
