NIJE SVAKO MLEKO ZDRAVO! Pažljivo ćete birati koje ćete koristiti nakon što ovo saznate!

Pasterizacija denaturalizira mleko. Ono time menja svoju hemijsku strukturu, uništava hranljive materije iu konačnici rezultira formiranjem slobodnih radikala u telu.

Pasterizacija uništava enzime, smanjuje sadržaj vitamina, denaturalizira krhke mlečne belančevine, uništava vitamin C, B12 i B6, ubija korisne bakterije, promoviše patogene i povezano je sa alergijama, koliko u odojčadi, razvojnim poremećajima kod dece, osteoporozom, artritisom, bolestima srca i rakom .

Američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC), provodi propagandu protiv svežeg mleka, tvrdeći da je ono „150 puta opasnije“ od pasterizovanog mleka. Ali ono što se CDC neće usuditi otkriti javnosti je istina koja je još strašnija: pasterizovano mleko se proizvodi u najprljavijim mogućim uslovima, gde se krv, gnoj, Escherichia coli i ostali, zaista opasni patogeni, rutinski pune u boce i ostalu ambalažu za mleko, te dostavlja potrošačima.

U tome i jeste čitava poenta pasterizacije: kako ubiti sve ono što je živo u ultra – prljavom mleku? Stvarna svrha pasterizacije nije samo -napraviti mleko koje je sigurno za potrošače, kako tvrdi CDC, već pre -kako omogućiti mljekarskim industrijama da rade – prljavo.

Puno je jednostavnije samo kuvati „smeće“ od mleka (da, ono sadrži i fekalne materije) nego pročistiti svoj način poslovanja, shvatate li?

Želite li videti super – čisti način dobijanja mleka? Otiđite na farmu koja proizvodi sirovo mleko i proverite na koji način oni dobijaju mleko.

To je najčistiji način dobijanja mleka koji ćete videti. A zašto je to tako? Zato što tako mora biti. Ako želite proizvoditi čisto, sveže mleko, bez pasterizacije, morate imati super čiste objekte sa čistim i zdravim životinjama, sve se mora odvijati u strogo čistim uslovima uz naravno, predanost proizvodnji celovite hrane.

Samo kod proizvodnje sirovog mleka pronalazimo ovakve uslove u kojima prevladava čistoća.

Bezbednost upotrebe nepasterizovanog mleka

Anita Šupe

Zagovornici pasterizacije imaju pravo u jednoj stvari: neke vrste mleka ne bismo smeli konzumirati nepasterizovano. Ali, takve vrste ne bismo trebali konzumirati uopšte, jer se radi o mleku loše kvaliteta!

Mleko koje se proizvodi za pasterizaciju češće je lošijeg kvaliteta nego mleko koje se proizvodi da bi se konzumiralo nepasterizovano. „Ionako će pasterizacija uništi sve bakterije“ – misle proizvođači / uzgajivači.

Krava jedna biološka čarobnica koja pretvara zelenu travu u belo mleko. Krava je kao što je poznato preživač. Preživara su kopitari sa genijalnim sistemom od 4 želuca, tj jednim želucem koji se sastoji od 4 različita dela želudačnog sistema. Kao i ostali preživari, krava vraća hranu i žvaće je, ponovo je vraća i žvaće – preživa.

Ovo radi da bi se biljna vlakna razgradila u manje i lakše svarljive komponente. Da bi ovo napravila, krava proizvodi preko 50 litara pljuvačke dnevno. Pljuvačka je bazična i doprinosi održavanju povoljne ph vrednosti za varenje hrane. Osim čina preživanja, u razgradnji teško svarljivih materija iz biljne hrane – celuloze, učestvuju mikroorganizmi naseljeni u probavnom sistemu preživara.

Prirodna hrana za krave je paša trave i biljaka. U vreme kad je ispaša nemoguća, krave se hrane drugom vrstom krmiva – senom i silažom. Seno je pokošena i osušena trava, a silaža se dobija tako da se pokošena trava, i razno drugo bilje prirodno konzerviraju uz pomoć mlječno-kiselih bakterija u silosima. Koristi se još i sjenaže (siliranu seno).

Međutim, kako je proizvođačima mleka glavni cilj da životinje brže rastu i daju što više litara mleka, tako se kravama daje i druga vrsta krmiva, naime koncentrati (koncentrisana krmiva). Koncentrati se dobijaju od žitarica, nusproizvoda nastalih njihovom preradom, te od zrna soje.

Ovi koncentrati izuzetno su bogati lakoprobavljivim skrobom što dovodi do preteranog gojenja, lošije kondicije i lošije reproduktivne sposobnosti životinja. Ovi koncentrati dovode i do poremećenog toka fermentacije hrane u probavnom sistemu krava što uzrokuje povećanu kiselost u probavnom sistemu, a posledica svega ovoga je lošija kvaliteta mleka kao i poremećaj opšteg zdravstvenog stanja životinja.

Premalo koncentrisanog krmiva znači da krava daje manje mleka. Svaka mlekara naravno želi da dostigne maksimum što se tiče količine proizvedenog mleka ali krava nije stvorena da jede soju ni žitarice. Jedna velika EU-studija, koja je nedavno analizirala uzorke sa raznih farmi krava, pokazala je da je mleko krava koje pasu travu puno zdravije od mleka krava koje žive u zatvorenom prostoru i žvaću koncentrate. Mleko pašnih životinja bogatije je antioksidantima i ima bolji odnos masnih kiselina omega 3 i omega 6. Sadrži više E vitamina i karotenoida, kao i 60% više konjugovane linolne kiseline CLA kojoj se pripisuju brojni pozitivni efekti na zdravlje.

Dodavanje koncentrisanog krmiva ugrožava prirodni imuni sistem mleka. Brojne antibakterijske komponente koje štite nepasterizovano mleko su ugrožene zbog toga što se ph vrednost u kravljem želucu menja i postaje nepovoljna za određene korisne bakterije. Čak se i udeo masnoće i hranljivih materija menja. Krave koje se hrane koncentratima jednostavno daju mleko lošijeg kvaliteta koje bi se zapravo trebalo izbegavati, bilo pasterizovano ili nepasterizovano.

Industrijski otpad koji se koristi kao stočna hrana za životinje je još jedan dodatni problem. Neretko su u prošlosti destilerije alkohola u zadnjim dvorištima držale krave koje su hranili otpadnim materijama od proizvodnje alkohola. Ovakva loša ishrana i uopšteno loši i nehigijenski uslovi gajenja životinja dovodili su do bolesnih stanja životinja, a mleko činili toliko lošim da je lako dolazilo do njegove zaraze opasnim bakterijama. Takvo loše mleko je jedan od glavnih razloga što se u prvoj polovini prošlog veka uopšte uvela pasterizacija.

Iako su se vremena promenila i danas su uslovi gajenja krava drugačiji i bolji, nažalost se još uvek koriste otpadne materije od proizvodnje alkohola kao hrana za životinje. Destilerije imaju velike količine otpada od proizvodnje alkoholnih pića i rado žele i taj otpad unovčiti, pa ga prodaju uzgajivačima životinja kao krmivo. Ovaj industrijski otpad sadrži brojne ostatke opasnih hemikalija koje se koriste u proizvodnji alkohola što naravno sve utiče na pogoršano zdravlje krava i lošiju kvalitetu mleka.

Ispaša je ključna za zdrave životinje i kvalitetno mleko kao i boravak na suncu, jer kao što danje svjetlo ima pozitivne efekte na hormonsku ravnotežu kod ljudi, tako deluje i na životinje.

Koje je onda nepasterizovano mleko sigurno za upotrebu?

Mleko koje dolazi direktno od životinja koje pasu travu i bilje u letnjoj polovini godine, a zimi dobijaju seno i silažu.

Po mogućnosti mleko sa ekoloških farmi.

Mleko sa farmi gde se vodi dobra briga o životinjama i gde su životinje zdrave.

Drugim rečima, krava kojoj su omogućeni uslovi da živi kao krava, daje najbolje mleko.

Naravno da treba da mislimo i na farmere. I oni trebaju, kao i svi ljudi, biti plaćeni za svoj rad. Kako pašne životinje daju manje mleka nego životinje hranjene koncentratima, logično je da cena takvog mleka treba biti viša.

Ja verujem da bi većina nas bila voljna da plati nekoliko kuna više po litru mleka ako znamo da je to pravo mleko – ne mislite li i vi tako?