ODGOVOR NA PITANJE O KOJEM SVI ĆUTE: Zašto ne podnosimo neke ljude koje uopšte ne poznajemo?

Nije dovoljno što se često kontrolišemo da se ne bi posvađali s nekim s kim radimo, koga poznajemo, da jasno pokažemo ‘mržnju’ prema nekome ko nas je u životu povredio, rekao nam nešto ružno ili imao loše namere.

Ne, nije dovoljno jer ponekad se dogodi da mrzimo osobe koje nikada nismo upoznali.

Ovde se ne radi o političarima, sportistima i ostalim zvezdama već o ljudima koje viđamo na poslu ili u kafiću koje nam neverovatno idu na živce, a da pojma nemamo zašto. To je kao ona situacija kada vas neko pita šta imate protiv nekoga, a vi odgovarate: „Ne znam, zaista nema pojma, ali mi neverovatno ide na živce“.

Upravo iz tog razloga donosimo odgovor psihologinje koja je pokušala da razreši zagonetku ljudskog mozga ili bar onog dela koji je zaslužan da ne podnosimo neke ljude i mislimo da oni ‘smrde’.

Naime, ona kaže da takve projekcije kriju strahove od tih istih stvari, gađenje (ljutnju) što su neki ljudi svojim drugačijim izgledom, u krajnjem i mirisom, obeležili našu poznatu (sigurnu) zonu ..

Smrad je sinonim za nešto što je loše, dakle ono što smrdi su zapravo mržnja i predrasude.

Kada negativno reagujemo na neke osobe, jer nas zapravo podsećaju na neke druge (važne osobe) u životu, radi se o klasičnom prenosu emocija / reakcija.

To znači da se prema nepoznatom / nepoznatoj crnokosoj, krupnoj starijoj, temperamentnoj, glasnoj osobi ponašamo upravo kao da je neka druga osoba, ona koju smo ranije upoznali i s njom imali neki odnos. To se događa nesvesno, a to često uopšte ne osećamo.

Ovaj fenomen se ne odnosi na ljude o kojima smo čuli „ovo i ono“, za koje su nam prijatelji rekli da je „zla, užasna“, da je uradila „to i to“, već samo na one o kojima ne znamo apsolutno ništa .

Ipak, možda je vreme da preispitamo naše reakcije iz prošlosti koje doživljavamo kada je u pitanju „koleginica sa petog sprata“ ili onaj koji stalno sedi u istom uglu kafića i da se zapitamo: „Zašto bih ja nekoga nervirala, a da me ta osoba ne poznaje? „.

Možemo živcirati jedni druge, ali bilo bi pametnije da se usredsredimo na one koji nas stvarno i sa razlogom živciraju, a ne da bežimo od nekoga ko bi nam zapravo mogao postati dobar prijatelj.